Sedam predmeta - matematika, srpski jezik, istorija, biologija, geografija, fizika i hemija. Samo nam izabrani sport i domaćinstvo nedostaju.
Četiri godine – V, VI, VII, VIII razred (matematika, srpski, istorija, biologija, geografija)
Tri godine – VI, VII, VIII razred (fizika)
Dve godine – VII, VIII razred (hemija)
Ne pada mi na pamet da ovom prilikom, niti bilo kada bilo kome, apostrofiram i dokazujem da volim pse. Ja ne volim bezobrazne vlasnike pasa. Ako su deca ogledalo roditelja, onda su i psi ogledalo svojih vlasnika. U tom ogledalu međutim, možemo videti bezobrazluk i bezobzirnost vlasnika, tromost institucija, nezainteresovanost nadležnih i mnoštvo nenadležnih. U tom ogledalu, međutim, možemo videti i žrtve njih i njihovih ljubimaca. Ko gleda taj i vidi. Deca nisu kriva. Nisu ni ljubimci. Ko je kriv? Komšinica, policajci, komunalci, nadležni, nenadležni? Moj sin, pas, ja? NASA? YASSA?
Once upon a time there was a wild, intoxicating and resistant rose. Her root reached the inner space in which the air, water or ratio have never reached before.
She was feeding herself with dreams, imagination and love, all hidden in the dark. She was feeding on sounds made by rain, on music lit by the sun, on motions she defied the wind.
Ja sam Dejzi, rođena kao Alisa (u zemlji čuda). Moji preci su se davno naselili po obroncima škotskih pašnjaka, bavili su se proizvodnjom viskija, u slobodno vreme ga i (de)gustirali, neki nosili karirane suknje, retki svirali gajde.
Nije mi poznato kada je i kako prvi predak napustio tu daleku zemlju i, slučajno ili ne, trbuhom za kruhom ili ljubavi radi, kročio na tle zemlje mog prebivališta.
PRAVDA NA PAPIRU, RUCI, TRAVI ILI U GLAVI
Februar je nizao poslednje dane, zima poslednji minus, ja sam dodavala redove ispisanih misli ispovestima tri žene i osudama tri muškarca knjige u nastajanju. „Savest Lune Mars“ je pomutila moje dane, umešala se u moje snove, odvela me u svet nepostojećih likova i njihovih grehova. Prevara, osveta, preispitivanje, krivica... smenjivali su se na stranama koje sam ispisivala, ali i kadrovima filma koji sam gledala.
Zovem se Sofija. Ne sećam se kada sam prvi put videla Deda Mraza. Mislim da je to bilo na fotografiji moje Jelene, drugarice iz detinjstva. Jelena je i tada bila lepa, negovana pažnjom posvećenih roditelja, umivana Chiccovim kupkama i oblačena haljinama donetim sa službenih putovanja njenog oca. Jedna takva ljubičasta, širokih rukava, doputovala je iz Londona i ukrasila moju Jelenu i crno-belu fotografiju. Tada, kao i danas, na njoj sam videla svu lepotu nijansi koje sam želela na sebi.
1. Dan - HODNIK - NEŠTO IZMEĐU Utrčavam u uzani, mračan hodnik. Zovem ga "Nešto između". Između života i smrti, sna i jave, dostojanstva i poniženja. Sve na jednom mestu: bubrezi, prostate, infarkti, polomljeni ekstremiteti. Svi na jednom mestu: kardiovaskrsli, mumificiranih izraza lica, balsamovani od bolova, članovi familije koji prebiru po imenicima svojih mobilnih telefona tražeći one kontakte za ''ne daj Bože, nikad se ne zna'' situacije, proširena porodica obolelog Roma i poneki dobri komšija.
Obično veče obične jeseni, jedne u dugom nizu onih koji se ponavljaju ustaljenim redosledom. Magla je, dnevnici se nižu na kanalima nacionalnih televizija, tople probe... Probe su tople, a meni je hladno na svojoj - nacionalnoj frekvenciji. Probam da ignorišem dnevnike, kanale i broj svojih jeseni koje su se nanizale u mom odsustvu.
Ideja o mom nastajanju rodila se u vetrovitoj, ledenoj večeri zime 1970. i neke godine. Noć je u gradu bila neobično svetla. Polarna svetlost nastala je refleksijom novogodišnjeg optmizma zaostalog na ulicama velegrada, obasjanog napadalim snegom.
Jutro je. Moj pas, moja kafa i ja šaljemo pozdrav suncu. Na jednoj sasvim običnoj terasi, krajem običnog meseca avgusta, udišemo dan, posmatramo obične i neobične prilike i neprilike kraja u kome smo. Promiču u pravilnim vremenskim razmacima, nestaju u vremenu i prostoru iz koga su i ušetali u moj krajolik. Njihova lica i likovi mogli bi se naći u nekoj drugoj priči, ne i u ovoj. Ovo je priča o ČOVEKU i PTICI. Stvarna je - koliko je stvaran i Čovek, životna je - koliko i Ptica, kojoj je on udahnuo život.
