Stanje kulturne baštine u regionu
/ Kulturno nasledje
Dejan Radovanović, Zorana Đorđević, Gabor Demeter STANJE KULTURNE BAŠTINE U REGIONU
Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Mađarska, Grčka, Rumunija
(abstrakt)
Dejan Radovanović, Zorana Đorđević, Gabor Demeter
STANJE KULTURNE BAŠTINE U REGIONU
Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Mađarska, Grčka, Rumunija
(abstrakt)
Srbija danas sa susednim zemljama u regionu ima deo zajedničkog kulturno istorijskog nasleđa. Uzroci i karakter zajedničkog su različiti i kreću se od primera nasleđa koje rezultat istorijskih okolnosti zajedničkog života u određenim periodima, preko baštine etničkih i manjinskih grupa, do ranijeg zajedničkog rada na zaštiti i obnovi nasleđa. Deo nasleđa je tokom ratova i sukoba tokom XX veka, na posletku tokom ratova devedesetih godina uništen i oštećen.
Sa susednim zemljama, ipak postoji relativno dobra saradnja, još uvek na inicijalnom nivou. Zakonska regulativa vezana za kulturnu baštinu i njenu zaštitu u susednim zemljama je trenutno na različitim nivoima razvoja i osnovama. Zakoni Mađarske, Hrvatske, Rumunije i Grčke su međusobno kompatibilni u rešenjima zahvaljujući usaglašavanju sa i unutar EU.
U Crnoj Gori je još uvek na snazi stari zakon iz devedesetih godina po rešenjima sličan važećoj srpskoj zakonskoj regulativi, ali je u pripremi novi zakon čiji je objavljeni nacrt usklađen sa ranije pomenutim zakonima.
Zakonska rešenja BiH federacije i Republike Srpske relativno su kompatibilna sa evropskim i manje sa srpskim zakonima. Saradnja se za sada odvija na pojedinačnim projektima.
Posebno je od interesa podatak da je kopča za saradnju sa Hrvatskom otvorena i razvijena do sadašnjeg nivoa preko isprva najspornijeg dela zajedničkog nasleđa – materijala evakuisanog sa ratnih područja.
Povratak muzejskog materijala otvorio je kontakte, i, zahvaljujući obostranom interesu i profesionalnosti stvorio mogućnosti za saradnju na obnovi i zaštiti nasleđa koje je predmet zajedničkog interesa. Za dalju saradnju neophodno je izraditi ažurirane spiskove i utvrditi stanje i probleme zajedničkog nasleđa u obe zemlje, te uskladiti zakonska rešenja, jer su stručni i profesionalni standardi po dosadašnjem iskustvu usaglašeni.
Svakako treba iskoristiti iskustva kolega iz Hrvatske, posebno u sferi uspostavljanja sistema dokumentacije (Muzejsko dokumentacijski centar, sistem licenciranja i naročito uspostavljanje spomeničke rente). * primeri konkretne saradnje uz objašnjenje razvoja saradnje kroz izgradnju profesionaslnog poverenja, te predloge za prihvatanje pojedinih izuzetno dobrih i korisnih rešenja hrvatke prakse
Iskustva saradnje sa Mađarskom su veoma dobra, a eventualni problemi nastupaju zbog razlika u regulativi i nepostojanja krovnih i konkretnih bilateralnih ugovora. Potpisivanje protokola o saradnji između DKS i mađarske Komore konzervatora, dobra je osnova za buduću saradnju. *pojašnjenje pozitivnih primera i iskustava i predlozi daljih aktivnosti
Zajednička pozitivna iskustva sa kolegama iz Crne Gore, osnova su za dalju saradnju u obostranom interesu.
Sa Rumunijom, saradnja je od devedesetih godina u najvećem delu primera izuzetno pozitivna i rezultirala je uspehom u očuvanju našeg nasleđa u Rumuniji.
Pozitivan stav obe službe prema inicijativama partnera i međusobno uvažavanje u najvećoj meri omogućavaju dalji razvoj saradnje. *iskustva saradnje na obnovi srpske baštine u Temišvaru i Ečki
Saradnja sa Grčkom pokazuje dobre rezultate i odvija
se u punom reciprocitetu, uz poštovanje zakonskih i stručnih uzusa. *iskustva i praksa saradnje pri radovima na Svetoj Gori
Osnovne pogodnosti za dalju saradnju su pre svega relatvno dobro usaglašeni stručni i profesionalni kriterijumi među kolegama i službama. Sličnosti baštinskog fonda pogoduju lakoj i svrsishodnoj razmeni iskustava i prenosu ili usavršavanju rešenja u skladu sa iskustvima. Isti uzroci i uslovi pogoduju zajedničkom razvoju kapaciteta struke i razmeni programa i projekata, kao i zajedničkom radu, izradsi projekata i konkurisanju za finansiranje. *predlozi mogućih tema bilateralnih ili multilateralnih projekata
Otežavajuće okolnosti su neusaglašenosti u zakonskim rešenjima i nepostojanje usaglašenih i bilateralno ili multilateralno prihvaćenih i verifikovanih spiskova dobara od zajedničkog interesa. *predlog metodologije rešavanja problema
Konferencija "Kulturna politika u oblasti kulturnog nasleđa i transformacija institucija", Beograd, 22-23.5.2009.