ĐORĐE V. GREGOVIĆ (uspomena na Anu Radmilović)

Rekli su o mobilnim književnim rezidencijama:

AHMED BURIĆ (Sarajevo) – Život bez pandura, poreza i patetike. A i što će mi sve to.

ALEKSANDAR LJUBIŠA (Beograd) – Avanti prevaranti!

ANĐELKA NENEZIĆ (Podgorica) – Bila sam ovdje i shvatila sam da u recepturi za glavno jelo treba imati samo dvije-tri mogućnosti.

ASJA BAKIĆ (Zagreb) – Ako ljeto treba da se završi bijegom u prirodu, slobodu i zrak sunca – onda sam se našla na pravom mjestu.

BARBI MARKOVIĆ (Beč) – Kao putovanje u vagon-restoranu noćnog voza sa spavaćim kolima.

BORIVOJE GERZIĆ (Beograd) – Ljudi čine rezidenciju, ljudi su važni.

BRACO SUBOTIĆ (Podgorica) – Ne znam. Možda nije ni moguće da znam zašto je ovo dobro.

BRANO MANDIĆ (Podgorica) – Jebote, čovjek odmah zaboravi na svoj život, a poslije koji dan zaboravi i prvi dan na rezidenciji. I tako u krug.

DIJANA MATKOVIĆ (Novo Mesto) – Na sreću, Europska unija nije stigla do ovog mesta.

DINO KAPETANOVIĆ (Podgorica)  – Kao nikada pre, i nikada posle, došli su snovi na ovo pusto mesto gde ljudi žive.

DUNAVSKI BUZUKIJE – (Beograd) – Ja koji sam nepoznatiji od nepoznatog, pevao sam i svirao u četvrtak ili možda petak.

ĐORĐE ŠĆEPOVIĆ (Podgorica) – Dok sam radio u kladionici bio sam osuđen na doživotnu robiju. Onda se sve promijenilo.

FARUK ŠEHIĆ (Sarajevo) – Savršeni ambijent nesporazuma iz koga se, zahvaljujući darovima prirode u selu ispod plave planine, otvaraju staze i vrleti do neba gdje bogovi rata ćute.

GORAN GOCIĆ (Beograd) – Rezidencija uopšte nije kao putovanje na Tajland, već pre kao poslednji hedonizam ušuškan u reči i more.

ILIJA ĐUROVIĆ (Geteborg) – Paaa, ništa. Imam povratnu kartu.

KATARINA SARIĆ (Budva) – Filozofski poredak u zatvorenom krugu ljudi još uvijek je filozofski poredak.

KATARINA ŠOŠKIĆ (Beograd)  – Kao i u svakoj porodici na ovom svetu, i u ovoj ima dobre dece i one malo lošije.

L.A.  (Čelobrdo)  – Ovako nešto ne bi smislio ni Niko Milov ka’ je pjan ki rozga.

LAMIJA BEGAGIĆ (Tuzla) – Meni je dobro.

LUIZA BOUHAROAUA (Zagreb) – Pogled na pučinu kroz bidon vlasinske Rose je pejzaž sa mandarinama.

MAJA ĆIRIĆ (Beograd) – Ako živiš daleko od sopstvenog života, tvoje sećanje na taj život ili bledi ili te sasvim zarobi. I to je koncept.

MARKO TOMAŠ (Mostar) – Bila je to avantura. Osjećao sam se kao grof Monte Kristo na ekranu telefona kome je iscurila baterija.

MILI ĐUKIĆ (Mostar) – Životi nepoznatih ljudi su kao šipak koji puca na vjetru.

MILICA VUKELIĆ (Gornji Milanovac) – Učinilo mi se da je najlakša stvar na svetu biti na ovom mestu.              

MIMA SIMIĆ (Zagreb) –  Kada budeš na ovakvom okupljanju, moraš nešto naučiti i skužiti. Ja sam skužila svoj mir i naučila sam govoriti vajarski.

NEBOJŠA SIMEUNOVIĆ SABLJAR (Beograd) – Dobri ljudi, dobro mesto, dobar život. Nedostaje ram za sliku.

NENAD VELIČKOVIĆ (Sarajevo) – Na ovom mjestu niko nije umro od stida.

NIKOLA NIKOLIĆ (Podgorica) – Bratstvo dobrih škorpija i žeđ uma.

NIKOLA VRANJKOVIĆ (Beograd)  – Ne, nisam imao snove.

OGNJEN SPAHIĆ (Podgorica)  - Stari, ovo je kap soli.

OTO OLTVANJI (Subotica) – Nisam smeo da biram, popustio sam. Ako pozovu opet, povinovaću se i doći ću peške da pijemo rakiju.

PAVLE ĆOSIĆ (Beograd) – Na rezidenciju nisam poneo sve svoje diverzije sa sobom. To se pokazalo kao dobra odluka ili kao loša, što je, u krajnjem, bez značaja. Ah da, Boris Dežulović nije došao.

RENATO BARETIĆ (Split) – Ja bih to nazvao pravom zajebancijom.

SANDRA ĐURBUZOVIĆ (Budva) – A mak’ se tamo! Što ste se pomamili?!

SANDRA ZLOTRG (Sarajevo) lingvista– Svi smo govorili svojim jezikom na rezidenciji. Nije došao niko iz Dagestana, niti iz Izraela. I razumjeli smo se, valjda zato.

SAŠA ANTIĆ „TBF“ (Split) – Umorni svici u najlonskim kesama / duše pjevaju u hladnim rimama / miriše benzin na cestama / veliki osmjeh platiš sitnim kunama.

SLAVICA AGATONOVIĆ (Beograd) – Ovo je bila potraga za onim Romerovim zelenim zrakom.

STAŠA ARAS (Zadar) – Zaljubljenima su sva mjesta na svijetu lijepa.

STEFAN BOŠKOVIĆ (Podgorica) – Pisao sam o erotici prije nego što sam došao ovdje, ali poslije deset dana to više ne mogu.

TAMARA VUČENOVIĆ (Beograd) novinar – Ne zakasniti na bogovski ručak, ne pisati, ne činiti ništa, nemati ličnu kartu.

TOBIĆ TOBIĆ IDOL MLADIH (Beograd) – U kokpitu na brodu ludaka, sa Lukom i Lazarem.

VASKO RAIČEVIĆ (Podgorica) – Ova književna rezidencija je poput dramske radnje bez zapleta.

VLADISLAVA VOJNOVIĆ (Beograd) – Kuvala sam dobre stvari na rezidenciji jer pisci vole dobru klopu. Probala sam dzindzule i motar, horizont i prošlost. I to je dovoljno.

VULE ŽURIĆ (Beograd) – Kiša je sve pokvarila pa se planovi ne ostvaruju, a mesta prestaju da postoje jer ta mesta su samo naši doživljaji.

ZVONKO KARANOVIĆ (Niš) – Jedna moguća platforma života koja traje nečuveno kratko i koja je nedostupna na društvenim mrežama.

ŽELIMIR PERIŠ (Zadar) – Razmišljam nešto, pa velim da je bilo moguće da zaboravim Želimira Periša na rezidenciji, onoga dana kada je krenuo doma.

Ana Radmilović (1974-2017), Mobilna rezidencija Čelobrdo 2016.
(iz arhive ZMUC-a)

5. Mobilna književna rezidencija u Crnoj Gori - Čelobrdo 2018. gostoprimstvo / netrpeljivost