ZLOSTAVLJANI ILI ZANEMARENI

Sada sam roditelj. Do pre 12 godina to nisam bila. Do tada sam znala sve o roditeljstvu, posvećivanju, razumevanju, toleranciji. Znala sam kakva ću majka biti i kakva sigurno neću biti. Znala sam i mnogo toga o porodičnom nasilju, deci kao žrtvama i roditeljima kao akterima. Iskustvo, srećom, nisam stekla u svojoj porodici. Rođena sam i odrastala u zdravom okuženju.

Iskustvo sam stekla dugogodišnjim radom sa žrtvama porodičnog nasilja. Možda sam baš zato znala kakva ću majka biti, možda sam naivno pokušavala da razumem svu decu, čak i agresivnu, nasilnu, jer ona nisu kriva zbog svoje devijantnosti. Nije urođena, već stečena.

A onda život počinje da me demantuje, preispitujem se i ustručavam se. Gnušala sam se onih neprijatnih scena po prodavnicama u kojima deca histerično plaču i bacaju se po podu, majki koje vuku decu i rizikuju nanošenje telesnih povreda, povišenih tonova, bubuljičavih pubertetlija koji u žargonu plasiraju deskripciju neke devojčice.

I da, onda sam se i sama našla u mnogim ovakvim i sličnim sekvencama. Ali celu sebe sam dala, svaki atom svog bića, dane i godine propuštenog radnog staža posvetila svom detetu. Pozorišta, bioskopi, izložbe, čitanje, razgovori… Nemam njegovu saglasnost da pominjem ostvarene uspehe, da ga pominjem uopšte. I to poštujem.

"Neću više da pišem. Hoću da budem kao ostali". On.

Danas sam slušala vest o dečaku zlostavljanom u toaletu jedne škole. I svi smo "šokirani". Ne znamo da su deca nasilna, kriminogena. Ne znamo ni na roditeljskim sastancima, ni na savetu roditelja, ni u školskom odboru, ni kod direktora, psihologa, pedagoga, ni u medijima, najzad ni u policiji ne znamo jasno i glasno da prepoznamo i imenujemo nasilje i nasilnike.

“Zato što je to TAKO. Tako ti je to...”

Zašto? Zato što su ta deca ili GRUBO ZANEMARENA od ambicioznih, poslom i dežurstvima okupiranih roditelja koji NEMAJU VREMENA, ili su ZLOSTAVLJANA od agresivnih, alkoholisanih ili potpuno "uzornih". A mene kao roditelja, majku koja živi za svoje dete, više NE ZANIMA ni šta je uzrok, a šta posledica. I sada bih rado šibala te osmake i njihove roditelje istim kaišem kojim su oni tukli šestaka u Novom Sadu, a urin bi pili kao antibiotik dok svi zajedno ne ozdrave. Živi bili pa videli. Za koji dan saznaćemo da je dete sve isceniralo da bi izbeglo kontrolni ili pisani zadatak. A Aleksin zakon i mnogi drugi, nacrti, analize, statistike, kriminološka i sociološka istraživanja, će tavoriti po fiokama ili skupštinskim odborima za pravosuđe. Neka deca će trajno biti nalivena urinom.