Videti svet novim očima
Festival evropskog dokumentarnog filma “7 veličanstvenih” počeo je 1. februara pred mnogobrojnom publikom u Sava centru dirljivim filmom o neobičnoj ličnosti i sudbini pijaniste Dejvida Helfgota, a narednih nedelju dana prikazaće još šest izuzetnih dokumentaraca, čije se teme tiču planete u budućnosti, savremenog čoveka, prirode, autizma, izgaranja na poslu i obrazovanja.
Uoči nemačkog filma “Hello I Am David – Putovanje sa Dejvidom Helfgotom” Kozime Lange, koja nije mogla da doputuje u Beograd zbog poodmakle trudnoće, osnivač “7 veličanstvenih” Zoran Popović i koselektor tog festivala od osnivanja Tue Stin Miler iz Danske, istakli su značaj dokumentarnog filma koji već 12 godina prepoznaje i beogradska publika puneći veliku dvoranu Sava centra.
“Kada smo počinjali ovaj festival, dobio je mesto koje niko nije bio okupirao i počinjao je tradicionalno krajem januara, što je nekako simbolično bilo povezano i sa tim da smo jedva na kraju uspeli da uhvatimo korak sa onim što se dešavalo u Evropi povodom dokumenarnog filma. Ali, iz godine u godinu, kako smo svi rasli… u nešto što je fantastična i nezamisliva publika dokumentarnog filma u evropskim razmerama, tako se dogodilo da je ovaj festival, koji je u početku morao da sačeka filmove koji su obilazili svoj krug po svetu, neke i malo duže, morali smo da se borimo da eventualno po jedan ili dvojica velikih, značajnih autora dođu u Beograd, da im objasnimo gde se nalazimo, a sada ođedanput - ne baš od ove godine, primetili smo kako se nalazimo na početku dešavanja - tamo gde filmovi započinju svetski krug i kako se autori sa zadovoljstvom dolaze da nam se priključe i da uživaju u onome što je možda najveći bioskopski doživljaj za dokumentariste u svetu”, rekao je Popović, dodajući da nam dokumentarni filmovi “daju mogućnost da svet vidimo novim očima, da vidimo ono što nismo uspeli da vidimo, da razumemo ono što nismo razumeli, i da u tom svetu konačno pronađemo svoje mesto”.
Tue Stin Miler, koji je i ove godine pomogao Zoranu i Svetlani Popović da odaberu sedam evropskih bisera dokumentaristike, primetio je da je festival “7 veličanstvenih” ušao u tinejdžerske godine i pozvao publiku da sama proceni narednih dana da li to znači i da će ostati pritojan ili će podivljati.
“Vi ste privilegovana publika koja može u ovom velikom bioskopu da gleda izuzetne filmove, fotografije, muziku…”, rekao je Stin Miler, pozivajući publiku da narednih dana dovede i decu i unuke i širi dalje “magiju bioskopa”.
Film “Hello I Am David – Putovanje sa Dejvidom Helfgotom”, kojim je 13. festival “7 veličanstvenih” otvoren, izuzetno je delo o ljubavi prema muzici, životu i ljudima, koju nesvakidašnji australijski pijanista, koji se vratio na scenu posle dugogodišnjeg oporavka od nervnog sloma, nesebično širi prema svima u svom okruženju – supruzi Džilijen, najbližim saradnicima, publici, ali i slučajnim prolaznicima, radnicima u prodavnicama, na aerodromima, u hotelima, kao i filmskoj ekipi i samoj autorki Kozimi Lange.
Helfgot je poznat i po igranom filmu “Sjaj” Skota Hiksa, sa Džefrijem Rašom u glavnoj ulozi, za koju je dobio Oskara. Dokumentarac Kozime Lange potvrđuje Helfgota kao vrhunskog muzičara i jedinstvenu umetničku ličnost - autsajdera kakvi su neophodni današnjem svetu, rušeći barijere i ustaljena pravila, kako je rekao i jedan od psihoanalitičara u filmu.
Kao i prethodnih godina, autori filmova razgovaraće sa publikom posle projekcija, a odrzaće i radionice za studente filmskih škola i mlade autore.
Već 2. februara stize proslavljeni dokumentarista Sergej Loznica, koji učestvuje filmom “Austerlic” - provokativnom antropološkom studijom koja britko zaseca u apsurde i kontroverze ponašanja i vrednosti savremenog čoveka.
Premijerno prikazan na festivalu u Veneciji, “Austerlic” je napravljen bez mnogo reči, bez ijednog komentara ili objašnjenja, kao složena i iznenađujuća antropološka studija kolektivnog ponašanja i svesti, koja se bavi bivšim koncentracionim logorima u Evropi koji su danas memorijalni kompleksi otvoreni za posetioce i primaju hiljade turista svake godine.
Publika festivala “7 veličanstvenih” videće 3. februara veliki dokumentaristički poduhvat “Izgaranje” (Burning Out) belgijskog autora Žeroma le Mera, koji s kamerom ulazi na mesta koja su potpuno nedostupna i zabranjena i u njima beleži tradicionalne, ali i potpuno moderne, neočekivane i zapanjujuće bitke. Vrhunskim postupcima diskretnog prisustva i pažljivog posmatranja, kako su istakli organizatori, autor razvija zadivljujuću studiju o savremenom svetu u kojem nestaju utočišta za slabe i bolesne, nestaju empatija, briga i moć isceljenja.
Za 4. februar najavljen je austrijski film “Homo Sapiens” Nikolausa Gajrhaltera, jednog od autora koji su najavili veliki uspon modernog dokumentarca, jedan od vrhunskih majstora slike i transponovanja prizora sirove stvarnosti u osobene vizuelne impresije. Njegov “Homo Sapiens”, premijerno prikazan na Berlinalu početkom 2016. godine, zamišljeno je da predstavi pogled na planetu sada, ali u nekoj neodeđeno dalekoj budućnosti.
“Homo sapiens” je uznemirujuća i zadivljujuća, fascinantna freska planete, autentična futuristička vizija jednog od velikih majstora i začetnika modernog dokumentarizma, koji još svojim ranim ostvarenjem “Pripjat” uveo dokumentarce u sferu post-apokaliptičnih vizija i fantastike, a raskošno razvijenim filmom “Drugde” kreirao jedan od najupečatljivijih prikaza sveta kao celine.
“Homo Sapiens” objedinjuje te bitne teme i postupcima zrelog majstora uvodi gledaoce u pročišćeni vizuelni esej vrhunskog stila, film o krhkosti ljudske egzistencije i kraju industrijskog doba i o tome šta znači biti ljudsko biće. Šta će biti tragovi vrste koju zovemo homo sapiens i kojoj pripadamo? Prazni prostori, ruševine, gradovi sve više obrasli vegetacijom, asfalt koji se raspada: prostori koje trenutno naseljavamo, kad ljudi u njima ne bude. Sada napušteni i u propadanju, postepeno preuzimani od prirode od koje su bili oteti ne tako davno…
Za 5. februar najavljen je češki “Normalni autistični film” Miroslava Janeka, jednog od najznačajnijih evropskih autora kada su u pitanju deca, posebno deca koja su neuklopljena i različita od većine.
Janek je stekao svetsku slavu kolažnim filmovima, snimljenim izuzetno slobodnom kamerom, mešavinom stilova i uz maksimalno podsticanje učesnika da interaktivno utiču na tok, izgled i stil filma. Autor diskretno i postepeno upliće svakog protagonistu u razmišljanje pred kamerom o kadru, sceni, temi i filmu koji nastaje i iz tih uputstava, predstava, pobuna i slaganja kreira stilski različite tokove, čini se, tačno po meri svakog junaka.
Priče su o njima, i njihove i Janekove, a sve zajedno, sjanim montažnim preplitanjem, to postaje razbarušeni eksplozivni film u rasponima od šapata do urlanja, od nežnih intimnih situacija do bučnih, ritmičnih spotovskih epizoda i zabavnih kratkih filmova u filmu.
Neposredan i osećajan, Luka ima izraziti smisao za humor; on voli filmove i piše scenarija. Pijanistički virtuoz, Denis, sposoban je da svira zahtevne klasične kompozicije; on je i neverovatno inteligentan i načitan. Majda voli da repuje i ne stidi se zbog toga; njeni hrabri stihovi razotkrivaju njeno okruženje razoružavajućom tačnošću. Marjamka može da priča duge priče na engleskom, a njen neumorni brat Ahmed je neubičajeno prijatan. Petoro izuzutne dece koje je društvo trajno i nimalo laskavo označilo kao “autistične”.
Janek tom jedinstvenom autorskom vizijom izaziva gledaoce da jednom zauvek prestanu da posmatraju autizam kao medicinsku dijagnozu i da pokušaju da ga razumeju kao fascinantan način mišljenja koga je nekad izuzetno teško dešifrovati. Jer ko je taj koji određuje šta je normalno – živeti u stalnoj jurnjavi ne obazirući se na apsurnost modernog života ili tužno tražiti red, mir i spokoj u svetu?
Pretposlednjeg festivalskog dana, 6. februara, biće prikazan film “Žena i glečer” Audriusa Stonisa, autora koji je postao miljenik publike “7 veličanstvenih”, na kojem je gostovao već dva puta. Dobitnik nagrade Evropske filmske akademije, donosi u filmu “Žena i glečer” prefinjenu poetsku studiju o neizrečenoj ljubavi jedne zadivljujuće žene i džinovskog lednika.
Filmom “Žena i glečer”, koji je nastao u koprodukciji Litvanije i Estonije, vodi publiku na neobično hodočašće u nepristupačne visove planine Tjen Šan na granici između Kazahstana i Kine. U predelima te Nebeske planine, nalik nekoj nepoznatoj i negostoljubivoj planeti, Stonis posvećuje svu svoju pažnju i kreativnost zadivljujućoj osobi koja je 30 godina provela posmatrajući i prateći stanje džinovskog glečera, tako važnog za nauku, ali i za čitavu planetu. Kroz neobičan intimni portret zarobljenice planine u stalnom kretanju, Stonis peoetizuje odnose glavne junakinje i okoline, prirode, neba, bića sa kojima deli samoću, surovost klime i lepotu koja ih okružuje.
Autora je privukla činjenica da je žena glaciolog njegova zemljakinja: “Veoma je neobično da žena iz Litvanije istražuje led na udaljenom Tjen Šanu, na kraju sveta, bez ikakve veze sa ostatkom sveta. Naučnica Aušra, živeći visoko u planini, u drvenoj kući kraj ogromnog glečera, svakog jutra i večeri, leti i zimi, radila je tokom mnogo godina merenja i slala ih u kontrolni centar u Alma Ati. Dala je čitav svoj život posmatranju glečera u Kazahstanu”, naveo je Stonis.
Za završnicu 13. festivala “7 veličanstvenih”, 7. februara, najavljen je veliki hit “In loco parentis” koji će mnoge podsetiti na kultno ostvarenje “Društvo mrtvih pesnika”. To je prvi irski dokumentarac koji je izborio mesto u glavnoj selekciji najvećeg svetskog festivala dokumentarnog filma u Amsterdamu i koji upravo nastavlja sjajni pohod na Sandensu.
Autorski par, Niasa Ni Kinon i Dejvid Rejn, pratio je godinu dana u životima dvoje inspirativih učitelja u jedinoj osnovnoj školi sa internatom u Irskoj. Hedforft, škola ne mnogo različita po izgledu od kultnog Hogvortsa iz Harija Potera, sa svojim zgradama iz XVIII veka, sa tajnim vratima i magičnim šumarcima, već 46 godina je dom Džonu i Amandi Lejden i pozadina njihovih izuzetnih karijera. Za Džona je rok muzika još jedan od predmeta uz matematiku, engleski, veronauku i latinski. On neguje posebnu vrstu mladalačke revolucije podučavajući odgovornost i nezavisnost u podjednakom odnosu, umotane u hevi metal ili pop, podstičući decu da u školskom podrumu-rok klubu sviraju šta god žele. Za Amandu ključ za vezu sa decom je knjiga i ona koristi sve načine da ulovi mlade umove. Deca sede kao paralisana kada ih ona povede na čarobna putovanja sa fantastičnim junacima iz najrazličitijih priča.
“Želeli smo da snimamo godinu dana život u školi, samo da pratimo i posmatramo, bez intervjua, bez božjeg glasa koji vodi publiku… Znali smo da za nas to znači potpuno utapanje da bismo dobili pristup intimnosti koju smo želeli da uhvatimo”, naveli su Niasa Ni Kinon i Dejvid Rejn, životni i autorski par koji je punih godinu dana proveo u školi pripremajući projekat “In loco parentis”.
Karte za festivalske projekcije mogu se kupiti na prodajnim mestima i sajtu Eventima, kao na blagajni Sava centra, a cena je 400 dinara.
Festivalski sajt je magnificent7festival.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu (pdf)
(SEEcult.org)
