Udo Kir, dobitnik Beogradskog pobednika: Talenat se ne uči
Nemački i holivudski glumac Udo Kir, dobitnik počasne nagrade “Beogradski pobednik” 51. Festa u Beogradu, izjavio je da je čitava njegova karijera - rezultat sticaja srećnih okolnosti, a istakao je i da se talenat ne uči.
"Imam iza sebe više od 250 filmova i serija. Uvek kažem da je preko 100 njih loše, 50 možete da svarite uz neko dobro vino, a 50 je dobrih. Mislim da je to solidan odnos", rekao je Kir 28. februara na konferenciji za novinare u MTS dvorani, gde mu je uručen i “Beogradski pobednik” za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, uoči premijerne projekcije filma "Moj komšija Adolf" izraelskog reditelja Leona Pridovskog.
Kir je zahvalio na nagradi na srpskom jeziku, a ocenio je i da je "Beogradski pobednik" lepši od Oskara: "Sviđa mi se Pobednik. Lepši je od Oskara, jer je nag!"
Kir je ranije na konferenciji za novinare rekao da je "svaka nagrada čast, bez obzira na ime koje nosi". "Čuvam ih u kupatilu, pa kad mi dođu gosti kažu - jao, nismo znali da si toliko slavan, na šta ja odglumim lažnu skromnost", kazao je raspoloženi Kir.
Kir je više puta u susretu sa novinarima izrazio želju da se ponovo vidi sa Oliverom Katarinom, sa kojom je pre 50 godina snimio svoj prvi film, "Znak đavola".
"Ona je bila veštica, a ja lovac na veštice, ali sam se zaljubio u nju, zbog čega su me meštani ubili. Želim da je opet vidim dok sam tu. Znam da je prošlo mnogo godina i da više ne izgleda isto, ali i ja sam se promenio", izjavio je Kir, koji je i publiku potom podsetio na saradnju sa Oliverom Katarinom, zbog koje mu je Beograd važan: "Oboje smo bili veoma mladi i lepi. Mnogo mi se dopala. Imala je divan glas".
Kir nije studirao glumu, ali nikada nije bio bez posla. Počeci njegove karijere vezani su za Rajnera Vernera Fasbindera. Upoznali su se još kao tinejdžeri u jednom radničkom baru u Kelnu, ali tek na studijama u Londonu, kada je pročitao tekst o tom slavnom reditelju, Kir je shvatio ko je on. Ubrzo je i sam postao deo Fasbinderove filmske familije.
"Mislim da je u toj generaciji filmskih autora on najbolje pokazao kako je zaista izgledala posleratna Nemačka", ocenio je Kir.
Kir je opisao i svoje slučajne ali sudbonosne susrete sa Larsom fon Trirom i Gasom van Santom na filmskim festivalima. Zahvaljujući Van Santu, počeo je da radi u Americi, gde živi već 30 godina.
"Ja sam srećan čovek. Nikad nisam hteo da budem glumac, nisam studirao glumu, učio sam samo kroz rad sa divnim kolegama. A sada sam u Nemačkoj profesor teorije glume! Talenat je nešto što ne možeš da naučiš", poručio je Kir.
Kir je igrao uglavnom negativce, vampire, drakule, đavole, zlikovce…
"Volim da igram đavola, jer đavo je samo anđeo kome je dosadilo da bude dobar", naveo je Kir, koji je Adolfa Hitlera igrao pet-šest puta, ali samo u komedijama. Jedna od njih je i "Moj komšija Adolf".
"Za Hitlera ne postoji nikakva priprema. Dovoljni su ti brkovi i ispružena ruka. Nema tu nikakve psihološke studije lika. On je bio monstrum i najgori Nemac koji je ikada hodao zemljom", rekao je Kir.
Radnja filma "Moj komšija Adolf" smeštena je u Kolumbiju 60-ih godina 20. veka, a usredsređena je na usamljenog i mrzovoljnog Poljaka koji je preživeo Holokaust. Živi na selu i sumnja da mu je novi komšija Adolf Hitler.
Reprizne projekcije filma "Moj komšija Adolf", koji je deo programa Fest specijal, biće 1. marta u MTS dvorani i Sineppleksu u Galeriji Beograd.
Restaurisana verzija filma "Znak đavola" najavljena je za 2. mart u 18.30 u Sali "Makavejev" Jugoslovenske kinoteke, u okviru selekcije Fest klasik.
*Foto: Dušan Milenković/Cebef
(SEEcult.org)
