Tragičan kraj Ane Jablonske
Među putnicima koji su pogunuli u samoubilačkom bombaškom napadu 24. januara na aerodromu Domodedovo u Moskvi bila je i 30-godišnja ukrajinska scenaristkinja i dramska spisateljica Ana Jablonska. Jablonska je doputovala iz Odese u Moskvu da bi primila nagradu za scenario na konkursu uglednog časopisa “Umetnost filma”, a sa odeskog aerodroma ispratili su je suprug Artem i trogodišnja kćerka Maša. U “boingu 727”, u kojem je bilo svega još 30-ak putnika, sa njom je od poznatih ličnosti bio i rektor Odeskog seminariuma arhimandrit Serafim Rakovski.
Među putnicima koji su pogunuli u samoubilačkom bombaškom napadu 24. januara na aerodromu Domodedovo u Moskvi bila je i 30-godišnja ukrajinska scenaristkinja i dramska spisateljica Ana Jablonska.
Jablonska je doputovala iz Odese u Moskvu da bi primila nagradu za scenario na konkursu uglednog časopisa “Umetnost filma”, a sa odeskog aerodroma ispratili su je suprug Artem i trogodišnja kćerka Maša.
U “boingu 727”, u kojem je bilo svega još 30-ak putnika, sa njom je od poznatih ličnosti bio i rektor Odeskog seminariuma arhimandrit Serafim Rakovski.
O tragičnoj smrti Ane Jablonske javnost je obavestio na svom blogu dramski pisac Mihail Ugarov, a kasnije je i zvanično potvrđeno da je u eksploziji na aerodromu poginula i Ana Grigorijevna Mašutina, rođena 1981. godine (Ana Jablonska je pseudonim). Tužnu vest je potvrdio i konzul Ukrajine u Moskvi.
Ana Jablonska je počela da objavljuje još kao učenica srednje škole, a u prvoj polovini 90-ih godina bila je dopisnica “Moskovskog komsomlca”, saradnica “Odeskog vesnika” i nezavisnih novina “Jug”. Napisala je više dramskih dela, kao što su “Bermudski kvadrat”, “Videokamera”, “Monodijalozi”, “Vrata”.
Pozorišni kritičar Pavel Rudnjev zabeležio je da je Ana Jablonska “jedna od najznačajnijih predstavnica ženske linije u novoj ruskoj drami”.
Njene drame su uvrštavane u širi izbor za nagrade “Debi”, “Književna kritika”, “Evrazija-2005”...
Sve je više uvažavana kao uspešan dramski pisac posle 2005. godine, blagodareći međunarodnom takmičenju dramaturga koji se tada održavao pod nazivom “Premijera”, a čiji je umetnički direktor bila u to vreme Svetlana Kočarina.
“Ona mi je tada izgledala zagonetna, ostrašćena”, pričala je Kočarina za MK. “Bila je svetao, radosni čovek, kao da joj je bilo čudno to što je vole u Moskvi, pošto je smatrala sebe provincijalkom. Dobila je diplomu na takmičenju savremene drame ‘Slobodni teatar’ i laureat je nagrade međunarodnog takmičenja ‘Premijera.bxt’”.
Filmska kritičarka Ana Solnceva navela je na svom blogu da ne može da se pomiri sa činjenicom da je Ana Jablonska poginula.
“Mlada, lepa, talentovana, letela je u Moskvu da primi nagradu za svoju dramu ‘Jezičke’ koja je ocenjena kao jedna od najboljih na konkursu filmskih scenarija, a pre toga su mnogi o njoj govorili kao o značajnoj profesionalki, po mnogo čemu izuzetnoj. Tog kobnog dana proticala je ceremonija dodeljivanja nagrada kao da je praznik, jedni drugima su čestitali, ali su ipak svi nju čekali da bane na vrata, nervirali se što se već jednom ne pojavi. Kristinka, sva pobledela, zvala je sve vreme njen mobilni telefon koji je radio, ali odgovora nije bilo... To nikad neću zaboraviti. Kristinka mi daje da čujem telefonski signal, a ja sam je umirivala, govorila joj da se ne brine... I svi smo se nadali najboljem, kad ođednom... ne, ne može biti. Ali, na žalost, bilo je... Ja ovo pišem zato što s tim ne mogu da se pomirim. Nešto treba učiniti, ali šta, zaboga! ...Ostala joj je mala devojčica... Muž... i uopšte, kako je moguće da se baš tako desi. Kasnije ćemo možda nešto od toga i shvatiti. Ali sad ne uspevamo da reagujemo...”, navela je Ane Solnceva.
Branko Rakočević
