Titova putovanja i Nesvrstani
Reljefna mapa Titovih putovanja otkrivena je 3. septembra u Muzeju 25. maj u Beogradu, povodom 50-godišnjice Nesvrstanih, koju Muzej istorije Jugoslavije obeležava i izložbom eksponata zemalja učesnica prve konferencije Nesvrstanih u Beogradu i onih koje su bile domaćini narednih okupljanja tog pokreta.
Reljefna mapa Titovih putovanja otkrivena je 3. septembra u Muzeju 25. maj u Beogradu, povodom 50-godišnjice Nesvrstanih, koju Muzej istorije Jugoslavije obeležava i izložbom eksponata zemalja učesnica prve konferencije Nesvrstanih u Beogradu i onih koje su bile domaćini narednih okupljanja tog pokreta.
U otkrivanju reljefne mapa Titovih putovanja učestvovao je i ministar kulture, informisanja i informacionog društva Srbije Predrag Marković, koji je i započeo rušenje poslednjeg dela zida koji je pokrivao tu mapu proteklih godina, a podignut je za potrebe jedne od ranijih postavki MIJ.
“Ja imam odbičaj da sklanjam zidove, jer mi nemamo šta da krijemo, već čuvamo nasleđe na ovom prostoru. Obično počinjem da rušim takve zidove, a danas sam simbolički počeo završavanje rušenja jednog zida, koji je krio mozaik Titovih putovanja, što je bio deo poklona koji je on od Grada Beograda dobio za svoj 70. rođendan, zajedno sa ovom zgradom, 1962. godine”, rekao je Marković.
Reljefna mapa deo je autentične zidne dekoracije Muzeja 25. maj i na njoj su obeležena mesta koja je Tito posetio do otvaranja tog muzeja.
Titova putovanja bila su važan deo spoljnopolitičke strategije zemlje, planirana su i organizovana u funkciji razvijanja bilateralnih odnosa Jugoslavije, ali i učvršćivanja njene uloge u Pokretu nesvrstanih. Slika Tita kao “svetskog putnika” bila je snažan segment simboličke prakse zemlje: gradila je jedinstvenu poziciju socijalističke Jugoslavije u svetu, ali je istovremeno predstavljala i bitan element identiteta njenih građana.
Mapa Titovih putovanja pokrivena je 2007. zbog izložbenih aktivnosti.
Ministar Marković je prisustvovao u MIJ i otvaranju izložbe “Nesvrstani - od Beograda do Beograda”, koja je priređena takođe povodom jubileja Nesvrstanih.
Izložba pokazuje “kako se čuvaju suveniri - neki su kulturna dobra drugih naroda koja su stizala na poklon, kao što je kip boga Ozirisa iz Egipta koji je poklonjen Josipu Brozu, a neki izuzetno skupoceni, poput srebrne kutije za cigarete mu je poklonio Fidel Kastro", rekao je Marković, koji se ranije tokom dana sastao s generalnom direktorkom UNESKO-a Irinom Bokovom.
Marković je sa Bokovom obišao rekonstruisanu zgradu Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj i uručio joj kopiju Pateovog filma o Sofiji koji potiče najverovatnije iz 1908. godine, a pronađen je u Arhivu Kinoteke.
Generalna direktorka UNESKO-a, koja je poreklom iz Bugarske, uručiće Pateov film o Sofiji bugarskoj kinoteci, čiji će stručnjaci izvršiti dodatna ispitivanja.
Ukoliko se potvrdi da Pateov film zaista potiče iz 1908. godine, početak bugarske kinematografije biće pomeren za tri godine unazad, jer trenutno za najstariji bugarski film važi materijal snimljen o Sofiji 1911. godine.
Irina Bokova boravila je prvi put u Srbiji, povodom devetog UNESKO-vog Samita lidera jugoistočne Evrope, održanog 2. septembra u Viminacijumu.
*Foto: Kutija za cigare, poklon cara Hajla Selasija
(SEEcult.org)
