Teona Mitevska: Važno je da pričamo o našem ratu

Igrani film "Najsrećniji čovek na svetu" rediteljke Teone Strugar Mitevske i scenaristkinje Elme Tataragić o posleratnom susretu žene iz Sarajeva, koja je ranjena tokom opsade grada, i muškarca koji je iz snajpera pucao na nju, imaće beogradsku premijeru 27. novembra na Festivalu autorskog filma (FAF), a dogovorena je i bioskopska distribucija u Srbiji.

“Ovo je antiratni film, poema Sarajevu i priča koja je važna za sve nas na Balkanu”, izjavila je 26. novembra makedonska rediteljka Teona Strugar Mitevska na konferenciji za novinare 28. FAF-a, na kojem učestvuje i kao članica žirija Takmičarskog programa.

Ideja za taj film, koji je van konkurencije na FAF-u, a svetsku premijeru imao je u septembru u Veneciji, u takmičarskom programu Horizonti, potekla je od lične priče Elme Tataragić.

U filmu se susret dvoje ljudi dešava u luksuznom hotelu u Sarajevu. Asja je neudata i odlazi na speed dating događaj, gde upoznaje bankara Zorana. Međutim, Zoran ne traži ljubav, već oproštaj. Bivši srpski vojnik traži oproštaj od Sarajke, danas žene u 40-im, devojčice u koju je 90-ih pucao iz snajpera.

Elma Tataragić je podsetila da već neko vreme sarađuje s rediteljkom i njenom sestrom, producentkinjom i glumicom Labinom Mitevskom, i da su vremenom postale prijateljice koje razgovaraju i o svojim životima. Tako im je jednom prilikom ispričala da je krajem 90-ihm u okviru teatarske radionicem upoznala bivšeg pripadnika srpske vojske.

“Kroz razgovor se igrom slučaja ispostavilo da je najverovatnije on taj koji je pucao u mene, 99 posto smo u to sigurni. Taj susret bio je prilično šokantan za nas oboje”, rekla je Elma Tataragić, poznata i kao selektorka takmičarskih programa igranog i kratkog filma Sarajevo film festivala.

Prema njenim recicma, to joj je bilo interesantno ne samo kao jedan događaj, nego ceo proces i sve što taj događaj prouzrokuje.

“Uvek sam želela da nešto uradim s tom pričom, ali mi se činila melodramatična i kao nešto što je nemoguće da se desi. Ali nije nemoguće, nismo mi neka velika društva, normalno je da sretenemo nekoga ko živi tu blizu i ko nam u nekim okolnostima može postati neprijatelj. Što se i desilo u Sarajevu i Bosni i Hercegovini”, rekla je Elma Tataragić.

Kako je dodala, dugo je ta priča lebdela i tražila svoj oblik, a onda su joj sestre Mitevski, tokom rada na filmu “Bog postoji, ime mu je Petrunija” (2019), predložile da urade film na tu temu.

“Zajedno smo došle do ideje da radnju smestimo u prostor hotela, da je pomerimo iz onoga što ta priča jeste, da ne pričamo o ratu, već o tome šta je to Sarajevo danas i ko su ljudi koji danas tu žive, sreću se, na koji način je moguće da sretnete čoveka koji je pucao na vas ili na koga ste vi pucali i šta se tada dešava. I koliko to ustvari nije strašno koliko je važno da razgovaramo o tome, da kroz razgovor eventualno prebrodimo ono što se desilo. Da krenemo u neku budućnost svi skupa, zajedno, bez obzira koliko smo isti ili koliko su nas uverili da smo različiti”, istakla je Elma Tataragić.

Napominjući da je njena priča bila samo platforma za scenario, koji potpisuje s rediteljkom, dodala je da je od događaja – susreta iz 1998. godine do prve verzije scenarija iz 2017. godine, stekla vremensku distancu “kada čovek vidi stvari u drugom svetlu”, a da je “distancu imala i Teona koja nije bila u Sarajevu tokom rata”, te su mogle da se posvete čisto dramaturškom i filmskom oblikovanju priče.

Teona Strugar Mitevska je izjavila da je “ova priča važna za sve nas ovde na Balkanu”.

“Ovo je priča o ljudima koji na neki način žive u ratu 30 godina od kako je rat završen. Važno je da pričamo o tom ratu, šta nam se desilo. Meni je to važno. Imala sam tada 17-18  godina, a evo već 30 godina ne mogu da odgovorim na neka značajna pitanja. Ko je uzeo tu Jugoslaviju? Meni je ta Jugoslavija bila lepa. Taj rat nam je uzeo sve što su nam mama i tata obećali. Razgovor, komunikcija je nešto što je esencijalno da bismo produžili dalje. I možda se opet spojili”, izjavila je Teona Strugar Mitevska.

Prema njenim rečima, film se bavi time kako bismo se ponašali pri pomenutom susretu “posebno kad je taj čovek sličan nama, slušamo istu muziku, mogao bi da nam bude prijatelj”.

“Kada je čovek u ratu nije spreman da razmišlja o oprostu. Ali kad prođe neko vreme ne treba trošiti život na mržnju. Moramo da nađemo način da živimo skupa. Mi toliko toga delimo”, naglasila je rediteljka.   

“Najsrećniji čovek na svetu” kandidat je Severne Makedonije za Oskara. U regionu je već imao premijeru u Zagrebu, dok je sarajevska u planu za januar naredne godine.

Glavne uloge igraju Jelena Kordić Kuret i Adnan Omerović. U glumačkom ansamblu su i Labina Mitevska, Ana Kostovska, Ksenija Marinković, koja je 25. novembra otvorila 28. FAF,  Izudin Bajrović, Irma Alimanović, Vedrana Božinović, Mona Muratović, Nikolina Kujača, Siniša Vidović, Kemal Rizvanović.

Film je sniman u Skoplju, u Univerzitetskoj biblioteci koja je “glumila” hotel, a eksterijeri su urađeni u Sarajevu.

Koproducenti su kuća Sisters and Brother Mitevski (Severna Makedonija), Entre Chien et Loup (Belgija), Vertigo (Slovenija), Frau Film (Danska), Terminal 3 (Hrvatska) i SCCA/pro.ba (Bosna i Hercegovina), uz finansijsku podršku Filmske agencije Severne Makedonije, Eurimages, Danskog filmskog instituta, Slovenačkog filmskog centra, Hrvatskog audiovizuelnog centra, Ministarstva kulture i sporta Kantona Sarajevo i Fondacije za kinematografiju Sarajevo.

“Najsrećniji čovek na svetu” imaće na 28. FAF-u projekciju i 2. decembra u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Publika 28. FAF-a ima priliku da do 2. decembra pogleda više od 70 filmova u 11 programskih celina u šest bioskopskih dvorana. Program 28. FAF-a zatvoriće film “Kit” Darena Aronofskog, američkog filmskog reditelja, producenta i scenariste, poznatog publici po ostvarenjima “Pi”, “Crni labud” i “Rekvijem za san”.

O nagradama će odlučiti žiri koji čine: reditelj pobedničkog filma 27. FAF-a “Perje” Omar El Zohairi, kao i reditelji Serž Bozon i Teona Strugar Mitevska.

Ulaznice za 28. FAF mogu se naći na blagajnama MTS dvorane, Dvorana Kulturnog centra Beograda, Doma omladine Beograda, Jugoslovenske kinoteke, Doma kulture Studentski grad i bioskopa Cine Grand Rakovica, kao i putem servisa tickets.rs.

Festivalski sajt je faf.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u prilogu (pdf).

*Foto: Tanja Drobnjak

(SEEcult.org)