Sve budućnosti sveta
Prateći brojne najave i izjave predsednika Bijenala u Veneciji Paola Barate (Baratta) i komesara-direktora Okvuija Envezora (Okwui Enwezor), nije moguće ne primetiti da u talasu brzih promena koje zahvataju svet kulture nisu intrigantne samo idejno različite koncepcije kustosa, već su indikativne i različite terminološke konstrukcije kojima se strukturiraju i obrazlažu centralni programi.
Neosporno je da u ovom vremenu još niko nije učinio korak dalje od istorije. Bilo kako da se interpretira, istorija je stabilna tačka kontinuiteta i polaska u izboru motiva. Predsednik Barata dao je komentar da bijenalski kustosi Biče Kuriger (Curiger) 2011, Masimilijano Đioni (Massimiliano Gioni) 2013. i Okvi Envezor 2015. čine trilogiju u tumačenjima umetnosti i globalne slike sveta.
Zaista, ako se prisetimo, Biče Kuriger (treća kustoskinja u istoriji Bijenala) polazi od Tintoreta (16. vek) i teme “ILLUMinations” kako bi simbolički uvela svetlost umetnosti u dremljivost bijenalskih institucija, a sprovela je metod demokratsko-dijaloškog izbora umetnika.
Masimilijano Đioni, opozitno, polazi od nepoznatog Martina Auritija (50-te) i njegove fiks ideje, kao teme 55. Bijenala “Palazzo Enciclopedico”, da bi predstavio metaforičan i poseban svet mega produktivnosti anonimnih majstora umetnosti u ekskluzivnom prostoru kulture.
Za treće bijenalsko razgranato stablo Okvi Envezor kreće od Pola Klea i Benjaminove interpretacije Kleove slike “Angelus Novus” (Teze o folozofiji istorije) da bi se jasnije objasnila poenta teme “Sve budućnosti sveta” (All the World’s Futures).
Bijenale ove godine obeležava i 120 godina od osnivanja (1895). Bijenale je prošlo dva velika svetska rata, velike promene Evrope od vremena pada Berlinskog zida, preko pada Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, do savremenog doba terorizma i brojnih ratnih žarissta na Bliskom Istoku i Africi, ali je i ispratio vrhunske umetnike moderne, značajne umetničke pokrete, pojave i održalo visoki rejting bijenalskih izložbi.
Okvi Envezor je poznat po angažovanosti i političkim pristupima u projektima izložbi i kritičko-teorijskim tezama. On inicijalno markira aktuelno “stanje stvari” sveta koji nas upravo okružuje, od “sukoba na Bliskom Istoku, u Nigeriji, do sukoba u Južnoj Aziji i Bangladešu”, da bi prezentne realnosti povezao sa istorijskim događajima, kao paralelama bitnih tokova prošlo-buduće. Citira i uzima za polaznu tačku nedovoljno poznat podatak o političkoj kolektivnoj bijenalskoj podršci Čileu 1974. godine, kontra Pinočeovog puča. Te godine, Bijenale je prezentiralo specijalni program “Za jednu kulturnu manifestaciju” (Per una manifestazione Culturale) i u tom multimedijskom spektaklu Envezor vidi motiv da - nasuprot Đionijevoj sveobuhvatnoj temi “Enciklopedijske palate”, uvede princip multidisciplinarne manifestacije.
Envezor vidi “Sve budućnosti sveta” kao dinamičnu, “cacophony” događajnosti iz oblasti umetnosti, literature, teatra, plesa, filma, medija, muzike, performasa, govornih i poetskih recitala... situiranih unutra i izvan centralnog bijenalskog prostora.
“Parlament formi” razlaže dešavanja kroz segmente “filtera”: “Liveness: On Epic Duration”, “Garden of Disorder” i “Capital: A Live Reading”, kao i druga dešavanja beskonačne performativne trake u trajanju od sedam meseci. U odnosu na Dokumenta u Kaselu ili druge velike priredbe, Bijenale će biti najživlji mobilni motor provokativnih i zabavnih predstava “state of things” i “appearance of things”. Prema Envezoru, u “All the World’s Futures”, kustos lično, zajedno sa umetnicima, aktivistima, publikom i učenicima svake vrste koja će se pojavljivati, činiće deo centralnih događajnosti “u otvorenoj orkestraciji projekta”.
Biljana Tomić
*56. Bijenale će biti održano od 9. maja do 22. novembra (vernisaž je od 6. do 8. maja).
