Sudbina pojedinca u fokusu revije rumunskog filma

Revija novog rumunskog filma svečano je otvorena u Dvorani Kulturnog centra Beograda 16. septembra projekcijom drame “Metronom” reditelja i scenariste Aleksandrua Belka, u prisustvu jednog od najistaknutijih rumunskih glumaca Vlada Ivanova, koji je posle projekcije razgovarao s publikom.

Ambasadorka Rumunije u Srbiji Silvija Davidoju izrazila je zadovoljstvo što se taj program održava drugu godinu zaredom, ističući da je ovoga puta posvećen rumunskoj revoluciji, čija se 35. godišnjica obeležava tokom jeseni u celoj zemlji.

Činjenicu da se veliki broj rumunskih filmova bavi teškim periodom pre revolucije, u kojoj je 1989. svrgnut komunistički režim Nikolae Čaušeskua, ambasadorka objašnjava time da Rumunija izgleda još nije izašla na kraj sa lošom stranom svoje novije istorije, “još uvek egzorcira tu lošu stvar koja se desila”.

“Mislim da filmovi vrlo dobro izražavaju ono što nastojimo da uradimo kako bismo obnovili svoj identitet i povratili svoju dušu”, izjavila je ambasadorka Davidoju.  

Urednik filmskog programa DKC-a Ivan Aranđelović najavio je da će punoću, snagu, značaj i kvalitet rumunske kinematografije pokazati pet igranih i dokumentarnih filmova u kojima autori progovaraju o važnim temama, dok su u prvom planu pojedinac i njegova sudbina.

“To su filmovi čvrste strukture, osobenog filmskog jezika i važnih poruka za promišljanje u turbulentnom trenutku u kojem živimo”, rekao je Aranđelović, te zahvalio na realizaciji revije ambasadi Rumunije i posebno savetniku ambasadorke Adrijanu Abrudanu.

Radnja filma “Metronom” (2022), za koji je Aleksandru Belk dobio nagradu za režiju u programu Izvestan pogled u Kanu, dešava se u Bukureštu 1972. godine. Maturantkinja Ana (igra je Mara Bugarin) saznaje da će njen dečko uskoro emigrirati. Njihovo društvo iz škole priređuje žurku na kojoj se sluša rok muzika sa Radija Slobodna Evropa, dok u stan ne upadne specijalna policija.

Vlad Ivanov (55) igra visokog oficira tajne službe Sekuritatea koji ispituje Anu. Ona ne želi da izda drugove, a on preti i njoj i njenoj porodici.  

Pažnju svetske javnosti Ivanov je skrenuo odličnom ulogom u filmu “Četiri meseca, tri nedelje i dva dana” Kristijana Munđijua, koji je osvojio Zlatnu palmu u Kanu, a glumac je dobio nagradu kritičara Los Anđelesa.

Svestranošću i ulogama koje su usledile u rumunskoj kinematografiji pozicionirao se kao jedan od vodećih karakternih glumaca u evropskom filmu.

Povodom uloge u “Metronomu”, rekao je da je uvek težak proces da se realizuje negativan lik.

“Pokušao sam da ga razumem, da zamislim njegov život pre te scene u kojoj ga na filmu vidimo, da shvatim kako je došao do tog momenta u svom životu. Ja verujem da se svako rađa dobar, a onda neko postane zao. Važno je da se takav karakter ne igra na jednoj liniji. Pokušavam da ga spasem”, izjavio je Ivanov, dodajući da mu je za rad na filmu uvek najvažniji dobar scenario.

Ivanov je rekao da je srećan što je igrao sa debitantkinjom Marom Bugarin i da je na setu bio brižan prema njoj.

“Takav sam sa svim mladim glumcima, naročito onda kad igram zastrašujući lik. Sećam se u jednom filmu sam bio vrlo surov tip koji prebija nekog momka. Posle te scene mladom šminkeru su se tresle ruke kad je došao da mi popravi šminku. Rekao sam mu: ‘Pa ja sam glumac, moram tako da igram’. Isto sam i Mari govorio: ‘Sada ću kompletno da se promenim, ali ne brini, imam punu kontrolu i bićeš bezbedna’”, rekao je Ivanov.

Kako je dodao, na njegovu molbu te scene su radili na tzv. zatvorenom setu. U prostoriji su bili samo dvoje glumaca, reditelj, snimatelj i tonac.  

“Mnogi misle da je naš posao lak, da našu profesiju čine crveni tepih, piće na premijerama. Nije tako. Ako radiš sa dušom i strašću, to nije lak posao”, istakao je Ivanov.

Na pitanje o stanju rumunske kinematografije primetio je da su autori svojevemeno počeli da rade filmove o komunističkoj eri zbog njihovih života u to doba, hteli su da izraze svoja iskustva na umetnički način.

“Bilo je kritika da takvi filmovi stvaraju loš imidž Rumunije, ali smo odlično prihvaćeni na najvećim festivalima. Taj novi talas je baziran na minimalističkom stilu snimanja. Međutim, poslednjih godina reditelji su shvatili da je s tim stilom gotovo, počeli su pomalo da se menjaju i videćemo šta će se destiti narednih godina”, rekao je Ivanov.

U naredna dva dana biće prikazani “Libertate” Tudora Điurđiua, “Autobiografija Nikolaja Čaušeskua” u režiji Andreja Užike, “Morgen” Mariana Krišana i “Dan tigra” Andreja Tanasea.

(SEEcult.org)