Sudbina Bitefa u svetu između

Iako je geopolitka drastično promenjena u proteklih 50 godina - koliko postoji Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef), njegova uloga kao prostora za dijalog i kritičko preispitivanje društvene i političke stvarnosti, ostaje nepromenjena, jer i danas živimo u podeljenom svetu, kojem su neophodna mesta susretanja, razmene i razumevanja različitih kultura, rečeno je na međunarodnoj konferenciji “Bitef i kulturna diplomatija: pozorište i geopolitika”, koju 1. i 2. oktobra organizuje UNESKO katedra za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu, u okviru pratećeg programa 50. Bitefa.

Učesnici konferencije u Ateljeu 212, pozorištu u kojem je Bitef rođen pre pola veka, evocirali su sećanje na prve godine tog festivala i njegovu burnu istoriju tokom koje je doprineo geopolitičkom pozicioniranju bivše Jugoslavije, a i sam dobio jedinstven status na svetskoj festivalskoj mapi zahvaljujući specifičnom položaju Beograda i nesvrstane politike SFRJ.

Zadatak konferencije, kojom predsedava prof. dr Milena Dragićević Šešić, jeste da promišlja festival ne samo kao prostor za susret i razmenu, već i kao platformu za polemički dijalog, sukob estetika i mišljenja, ali pre svega kao “put u budućnost” u okolnostima sasvim promenjenog političkog pejzaža.

Za razliku od 60-ih godina 20. veka i tadašnje “kulture nade” u bolje sutra (dekolonijalizacija, razvoj demokratije i rast životnog standarda na Zapadu, vera u mogućnost pravednijeg društva na Istoku…), danas ponovo preovlađuje “kultura straha” (terorizam), koju prati i “kultura poniženja” (arapskog i afričkog sveta), rekla je prof. Dragićević-Šešić, ističući značaj umetnosti kao “meke moći”, a platforme na kojima se ona može dogoditi, kao što je rekao i američki reditelj Bob Vilson na otvaranju 50. Bitefa, upravo su pozorišni festivali.

Milena Dragićević Šešić posebno je istakla lidersku ulogu Mire Trailović u geopolitici 60-ih i 70-ih godina 20. veka, navodeći da njena lična priča nije samo priča o profesionalnom razvoju u pozorištu, već i o mogućnostima uticanja na kulturnu diplomatiju, kulturnu politiku i promene vrednosnog sistema. Mira Trailović je u sve to, kako je naglasila, ušla bez formalnog autoriteta i političke funkcije, doprinevši u socijalističkoj zemlji širim političkim institucionalnim promenama.

U orijentaciji Mire Trailović u repertoarskom smislu podrazumevala su se tri principa: estetika avangarde i eksperimentalnog pozorišta, politički i  društveni kriticizam i popularna reprezentacija mentaliteta. Posebno je vodila računa i o predstavljanju tradicionalnog pozorišta različitih naroda, i to mnogo pre nego što će ih otkriti antropološki pristup teatru.

Značaj Bitefa u geopolitičkom kontekstu u kojem je nastao istakao je i ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, koji je u uvodnom delu konferencije ocenio da kulturna diplomatija ne predstavlja samo “meku moć”, već je “supermoć, koja može da stvara novi svet”.

Bitef je od početka, kako je istakao Vukosavljević, bio jedinstven globalni fenomen, mesto na kojem je Istok sretao Zapad i obrunuto.

“Verujem da Bitef može da pronađe svoju ulogu i u novom svetu”, rekao je Vukosavljević, dodajući da je među prioritetima Ministarstva kulture jačanje međunarodne saradnje i iznalaženje novih strategija i pristupa koji će pomoći da se, kako je naveo, Srbija ustoliči kao pouzdani  partner u regionu, Evropi i svetu, ne zaboravljajući pritom sopstvene korene.

Umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica, podsetivši na bogatu istoriju tog festivala, kojoj je u celini bio posvećen prvi festivalski dan, rekao je da je Bitef oduvek bio politički i da mora i da ostane takav - da pravi izazove na različitim nivoima - estetskim, umetničkim i društvenim.

“Bitef je 60-ih bio idealno mesto za spajanje podeljenog sveta, a ni danas stanje nije mnogo bolje, jer još živimo u podeljenom svetu, samo su sada granice na severu, a Srbija je najsevernija zemlja koja još nije članica EU”, rekao je Medenica i podsetio da je prvi zid u Evropi posle pada Berlinskog zida bila ograda koju je Mađarska podigla na granici sa Srbijom da bi sprečila ulazak izbeglica sa severa Afrike i Bliskog Istoka.

Srbija ponovo, kako je naveo Medenica, postaje “svet između”, ali to ne trea shvatiti kao frustraciju, već treba iskoristiti situaciju u pozitivnom smislu. U tom kontekstu i Bitef ima priliku da postane ponovo mesto susreta u podeljenom svetu, rekao je Medenica, dodajući da ta podela nije više zasnovana na ideološkoj razlici Istoka i Zapada, već je sada između severa i juga, odnosno bogatih i siromašnih.

Bitef će stoga nastaviti na isti način i pokušati da zadrži poziciju u “svetu između”, kao kosmopolitsko mesto društvenog dijaloga u svetu koji je podeljen, rekao je Medenica, navodeći da je već počeo da radi na narednom, 51. Bitefu, na koji planira da dovede iranske, kurdske, alžirske predstave…

Koliko je Bitef bio značajan za umetnike iz Istočnog bloka, pre svega iz bivšeg Sovjetskog Saveza, ukazao je ruski teatrolog i književni kritičar Mihail Švidkoj, specijalni savetnik predsednika Rusije za međunarodnu kulturnu saradnju i bivši ministar kulture Rusije (2000-2004), koji je na Bitefu prvi put bio još 70-ih.

“Ako si na Bitefu, deo si svetske pozorišne cene”, sumirao je Švidkoj značaj koji je beogradski festival imao za ruske pozorisne umetnike i kritičare, navodeći da su bili srećni što u Beogradu imaju šansu da vide zapadne predstave i sretnu kolege iz Istočnog bloka.

Za Miru Trailović rekao je da je bila očaravajuća i uporedio njen duh i harizmu sa osnivačicom legendarnog njujorškog teatra La Mama, Elen Stjuart.

“Elen Stjuart je bila velika crna žena, a Mira Trailović velika bela žena” svetskog pozorišta, rekao je Švidkoj, koji se prisetio i kako su ruski pozorišni umetnici predložili bili Jovanu Ćirilovu u vreme NATO bombardovanja Srbije 1999. da organizuje Bitef te godine u Moskvi, ali je on bio odlučan da treba da ostane u Beogradu.

Švidkoj je istakao da je Bitef simbol kosmopolitskog Beograda, društveno osetljivog, empatičnog… “Bitef je misija, to je bio i za Miru, i za Jovana, i za sve ljude koji čcuvaju prave demokratske i ljudske vrednosti”, rekao je Švidkoj.

Prema njegovom mišljenju, Bitefu danas nije lako da nađe put, ali ima  jaku osnovu i sigurno će izgraditi značajnu budućnost.

I Hugo de Gref iz Belgije, ko-direktor platforme Evropa za festivale, festivali za Evropu (EFFE), ocenio je da nije lako ostati relevantan "u svetu umetnosti koji je video sve", i to u uslovima ekonomske krize i raspada sistema vrednosti.

Ističući da su festivali vizija društva, De Graf je rekao da je broj godina Bitefa impresivan, ali je još impresivnija Bitefova istorija, ostvarena u svetlu brojnih izazova i promena.

Međunarodna konferencija “Bitef i kulturna diplomatija: pozorište i geopolitika”, u čijem su uvodnom delu govorili i rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu Zoran Erić, predsednik Komisije za UNESCO Srbije Goran Milašinović i izvršna direktorka Ateljea 212 Maša Mihailović, nastavljena je panelima “Međunarodni festivali kao sredstva kulturne diplomatije: od mašina za izlaganje do motora koprodukcije” (moderatorka Marijana Cvetković), “Izvođačke umetnosti i geopolitčki izazovi” (Ksenija Radulović), “Kultura & diplomatija” (Dragan Simić), “Umetnost pozorišta – geopolitički izazovi” (Vesna Cakeljić) i “Kulturna diplomatija odozdo” (Ljiljana Rogač Mijatović).

Konferencija će biti nastavljena 2. oktobra u Bitef teatru i Rektoratu Univerziteta umetnosti.

Program konferencije sa satnicom i temama panela i referata nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)