Stećci na Listi svetske baštine

Uneskov Komitet za svetsku baštinu odlučio je 15. jula u Istanbulu da uvrsti na Listu svetske baštine srednjovekovne nadgrobne spomenike – stećke, koje su zajednički nominovale Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Crna Gora.

“Stećci - Srednjovekovni nadgrobni spomenici” nominovani su na Listu svetske baštine zajedničkim naporima četiri zemlje sa prostora bivše Jugoslavije, a njihova saradnja u tom procesu je visoko istaknuta i u diskusiji na 40. zasedanju Komiteta za svetsku baštinu, uz ocene da predstavlja snažnu poruku mira, tolerancije, dijaloga i međusobnog razumevanja.

U regionu je do sada pronađeno više od 70.000 srednjovekovnih nadgrobnih spomenika na više od 3.300 grobalja, a za Listu svetske baštine predložena je serijska nominacija od 30 grobalja sa 4.100 stećaka koji se nalaze u Bosni i Hercegovini, zapadnoj Srbiji, zapadnoj Crnoj Gori, centralnoj i južnoj Hrvatskoj.

Članovi Komiteta za svetsku baštinu čestitali su predstavnicima sve četiri zemlje upis stećaka na Listu svetske baštine, a u ime Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore, zahvalio je ministar civilnih poslova BiH Adil Osmanović, koji je istakao da je time krunisan rad velikog broja eksperata iz sve četiri zemlje i da je još jednom pokazano da je kultura iznad politike i da ne poznaje granice.

 Mramorje u Perućcu

“Za nas je ovo izuzetan dan, izuzetan trenutak, kojim je krunisan šestogodišnji rad velikog broja eksperata iz sve četiri zemlje. Stećak, jedinstven i univerzalni kulturni fenomen, bio je odgovor čoveka na upitnost prolaznosti vremena. Nakon turbulentne prošlosti na području našeg regiona, stećci su nas ponovo ujedinili i pokazali da je kultura iznad politike i da kultura ne poznaje granice i da gradi mostove među narodima”, istakao je Osmanović.

“Verujem da smo kulturom još jednom pokazali u kom se pravcu treba kretati”, naglasio je Osmanović, ističući da stećci zauzimaju izuzetno mesto u kulturnim politikama sve četrii zemlje.

Sve četiri zemlje su, kako je naglasio, čvrsto posvećene implementaciji Uneskove Konvencije za zaštitu prirodnog i kulturnog nasleđa i zadovoljne što bogatu riznicu kulturne bastine čovečanstva mogu dodatno da obogate stećcima.

Odluka Komiteta za svetsku baštinu dodatno će doprineti zaštiti i očuvanju tog jedinstvenog kulturnog dobra i ujedno omogućiti da se o lepoti i izuzetnoj vrednosti stećaka sazna širom sveta, naglasio je Osmanović.

ICOMOS je prethodno predložio da se upis stećaka odloži dok države članice ne sprovedu sve Uneskove preporuke, ali je Uneskov Komitet za svetsku baštinu zaključio da to treba učiniti ove godine.

Stećci će biti upisani na Listu svetske baštine pod kriterijumima iii i vi.

Kriterijum iii se odnosi na spomenike koji predstavljaju jedinstveno ili najmanje izuzetno svedočenje o kulturnoj tradiciji ili civilizaciji koja je živa ili nestala. Kriterijum vi odnosi se na kulturne spomenike koji su u direktnoj vezi sa događajima ili tradicijama, idejama ili verovanjima, umetničkim i književnim delima univerzalnog značaja.

U toku rasprave prihvaćeni su amandmani koji se odnose na preporuke državama članicama šta još treba da urade radi zaštite stećaka od klimatskih promena, urbanizacije i drugih uticaja, te kako da održavaju zone zaštite (tampon zone) i sl.

Sve države su obavezane da do 1. septembra 2017. godine dostave izveštaj o implementaciji mera zaštite na tim spomenicima.

Komitet za svetsku baštinu na 40. zasedanju u Istanbulu, koje se uživo prenosi na internetu, razmatra 27 predloga za upis na Listu svetske baštine.

Uoči prihvatanja nominacije stećaka, odlučeno je da na Listu svetske baštine budu upisani i kulturni predeo Zuodžang Huašan u Kini, ostaci Nalanda Mahavihare u Indiji, Persijski kanat (vodovodni sistem) u Iranu i Nan Madol ceremonijalni centar istočne Mikronezije.

Komitet za svetsku baštinu nastavio je raspravu o drugim predlozima, a zasedanje završava 20. jula.

*Foto na vrhu: Grčko groblje u Hrti kod Prijepolja

(SEEcult.org)