Statistika učešća Srbije u Kreativnoj Evropi 2014-2020.

Srbija je učestvovala u proteklom ciklusu programa Kreativna Evropa sa 305 projekata 146 organizacija, za čiju je realizaciju ukupno obezbeđeno od 2014. do 2020. godine oko 12 miliona evra, pokazuju statistički podaci Deska Kreativna Evropa Srbija (DKES). U potprogramu Kultura KE podržana su 152 projekta 99 organizacija iz Srbije, a u potprogramu Media 153 projekta 47 organizacija.

Sredstva obezbeđena realizacijom projekata povećavana su iz godine u godinu – od oko 800.000 evra 2014. do čak 3,2 miliona evra 2020, što je ukupno 11,97 miliona evra, pokazuju podaci DKES-a, koji 30. juna u bašti Muzeja Jugoslavija organizuje razgovor o dosadašnjem i novom ciklusu programa Kreativna Evropa 2021-2027, za koji je predviđen budžet od 2,4 milijarde evra, što je 63 odsto više nego u proteklom periodu 2014-2020. (1,47 milijarda evra).

Budući da je zemlja van Evropske unije, Srbija ima obavezu da uplati određeni iznos za svaku godinu učešća (entry ticket) u KE (koji je za prve dve godine iznosio po 160.000 evra, a od 2016. godine 445.000 evra zbog učešća i u potprogramu Media), ali je veći deo iznosa koji plaća (2,54 miliona evra) nadoknadila iz pretpristupnih fondova (IPA) – 1,83 miliona evra. Ukupno ostvarena sredstva tako su iznosila 11,26 miliona evra.

U okviru potprograma Kultura, najviše projekata (106) podržano je na konkursima za evropsku saradnju (74 organizacija), a zatim slede prevodi evropske književnosti (40 projekata 20 organizacija), te evropske platforme (četiri projekta tri organizacije) i međusektorski konkursi (dva projekta dve organizacije). Ukupno obezbeđena sredstva za projekte podržane u potprogramu Kultura iznosila su 8,35 miliona evra.

Pored osnovnih konkursa, od kojih su prva dva objavljivana svake godine, sporadično su objavljivani i konkursi koji su imali različite fokuse. Neki od njih imali su sektorski pristup (muzičko stvaralaštvo i produkcija) ili su imali za cilj unapređenje rada putem evropskog povezivanja određenih aktera u kulturi (konkurs za habove, konkurs za Zapadni Balkan), dok su se drugi bavili obeležavanjem značajnih evropskih projekata (Evropska godina kulturnog nasleđa), te mobilnošću pojedinaca (I_Portunus).

Najveći broj projekata podržan je konkursom za projekte evropske saradnje (87), što je i očekivano, jer je taj konkurs najšire koncipiran i dozvoljava realizaciju projekata svih umetničkih i kulturnih oblasti, te se i najveći broj ustanova i organizacija iz Evrope javlja na njega. Uspeh organizacija iz Srbije na konkursu za prevode evropske književnosti (40) ilustruje veliku ambiciju i umešnost izdavačkih kuća, s obzirom da Srbija spada u nekoliko najuspešnijih zemalja na tom konkursu. Jedini konkurs na kojem ustanove i organizacije iz Srbije nisu imale uspeha je konkurs za evropske mreže, koji je bio raspisan tek u par navrata.

U Desku ukazuju i da je primetan je porast obezbeđenih sredstava putem realizacije projekata tokom godina, uz evidentan pad obezbeđenih ukupnih sredstava u 2016. i 2017. Porast obezbeđenih sredstava 2018. i 2020. godine objašnjava se značajnim uspehom organizacija i ustanova iz Srbije na specijalizovanim konkursima za obeležavanje Evropske godine kulturnog nasleđa (2018) i za Zapadni Balkan (2020).

Najviše podržanih projekata realizovali su akteri iz Beograda (103), a zatim iz Novog Sada (26). U izvesnom smislu u odnosu na druge gradove prednjači i Smederevo sa šest projekata, dok ostalih desetak gradova imaju po dva ili jedan projekat lokalnih organizacija ili ustanova.

Osnovni problem na koji statistika ukazuje jeste malo učešće ustanova i organizacija iz Niša, kao velikog gradskog centra u Srbiji, te je neophodan dalji rad na jačanju njihovih kapaciteta. Veća prisutnost, iako znatno manjeg grada Smedereva (6) u odnosu na Niš (2), dokaz je posvećenosti pojedinaca evropskoj saradnji, ali potrebno je podcrtati da je tu reč o projektima koji su bili uspešni na konkursu za prevode evropske književnosti, a ne na konkursu za projekte evropske saradnje, za koje je potrebna veća koordinacija aktivnosti, usled postojanje najmanje tri evropska partnera. Što se geografske raspoređenosti uspešnih ustanova i organizacija tiče, jednak broj njih učestvuje u programu KE  na teritoriji južno i severno od Beograda (po šest), ali je u južnom delu teritorije Srbije veća njihova razuđenost.

Statistika pokazuje i dominanto učešće organizacija civilnog sektora u programu KE (45 organizacija), a razlog za to može biti bolja umreženost sa evropskim partnerima ili veća zainteresovanost usled činjenice da ustanove javnog sektora (25) imaju obezbeđena stabilna finansijska sredstva za funkcionisanje. Što se privatnog sektora tiče, od 24 organizacije njih 20 učestvovalo je na konkursu za književne prevode - reč je o izdavačkim kućama, a svega četiri privatne organizacije učestvovale su na drugim konkursima.

Najveći broj organizacija čiji su projekti podržani imaju status partnera – svega je 13 nosilaca (lidera) projekata, a to su: Muzikološki instititut SANU u Beogradu (2015), Turbo strip u Beogradu, Nišville fondacija u Nišu; Studentski kulturni centar u Novom Sadu, Hartefakt fond u  Beogradu i Kulturni centar Mladost u Futogu (2018), Umetnička asocijacija Inbox u Novom Sadu, Udruženje građana Bum u Beogradu i ponovo Muzikološki instititut SANU (2019), te Dom kulture “Studentski grad” u Beogradu, Udruženje građana “Fenomena” u  Kraljevu, Stanica – servis za savremeni ples u Beogradu i Muzičko opersko teatarska organizacija – MOTO u Beogradu (2020).

Od 2014. godine ostvareno je ukupno 675 partnerstava, od kojih je na konkursima za projekte evropske saradnje 35% sa Francuskom, Nemačkom, Velikom Britanijom, Italijom i  Španijom, 26% sa zemljama regiona Jugoistočne Evrope, a 39% sa ostalim zemljama koje učestvuju u programu Kreativna Evropa. Države sa kojima organizacije iz Srbije nisu sarađivale su: Tunis, Ukrajina, Jermenija i Moldavija, a prema oceni DKES-a, najznačajniji razlog je taj što su se te države priključile programu KE tek poslednjih godina.

U okviru konkursa za prevode evropske književnosti, od 2014. godine ukupno je prevedeno 317 knjiga, od kojih je najviše na engleskom (37), te francuskom (29).

Statistika, prema navodima DKES-a, odražava jednu od osnovnih dilema konkursa za prevode dela evropske književnosti – kako pospešiti prevode dela sa tzv. „malih“ na „velike“ jezike. Jasno je da je engleski jezik najzastupljeniji, i da su francuski i italijanski, dva „velika jezika“ koja su takođe dominantno zastupljena, a što se tiče jezika zemalja u regionu, posebno se izdvajaju mađarski (20), grčki (19) i rumunski (16). Od jezika geografski i kulturološki udaljenih zemalja, izdvajaju se norveški (16) i portugalski (10), a od slovenskih su zastupljeni: poljski (19), češki (14), slovenački (14), bugarski (9), slovački (2), hrvatski (1) i makedonski (1). Statistike prikazuju i broj prevoda sa srspkog jezika (10), što ukazuje na relativno dobru zastupljenost autora iz Srbije u inostranstvu.

Statistika pokazuju da su među prevedenim knjigama zastupljeni svi žanrovi, uz dominantnu poziciju romana kao očito najpopularnije književne forme (184). Prevodi kratkih priča takođe su značajno zastupljeni (41), a značajna je i zastupljenost literature za decu (23) i knjiga za mlade (21). Mala zastupljenost prevoda poezije, kako tumače u Desku,  može biti objašnjena činjenicom da je prevođenje poezije daleko zahtevnije od prevođenja proze.

Rezultati učešća Srbije u potprogramu Media nešto su drugačiji u odnosu na potprogram Kultura, pre svega zbog specifičnosti konkursa, ali i zbog stanja audiovizuelnog sektora u Srbiji.

Dok  potprogram Kultura pokriva konkursima širok opseg različitih umetničkih oblasti - od vizuelnih umetnosti, preko plesa, pozorišta i muzike do književnosti, potprogram Media u okviru svojih 14 konkursa (od kojih se 12 raspisuju na godišnjem nivou, a samo dva se realizuju u višegodišnjim ciklusima), fokusiran je isključivo na audiovizuelnu, i  to pre svega na filmsku i industriju video igara.

Iako je uspostavljanje i jačanje saradnje među različitim činiocima evropskog audiovizuelnog sektora jedan od osnovnih prioriteta programa, većina konkursa potprograma Media, u formalnom smislu, nisu struktuisani kao konkursi za partnerske projekte, već su namenjeni pojedinačnim projektnim predlozima različitih kompanija, organizacija ili institucija. Pored individualne podrške, koja je najzastupljenija, i malobrojnih konkursa koji su namenjeni partnerskim projektima, potprogram Media primenjuje i tzv. kaskadni sistem finansiranja, kao što je to u slučaju konkursa za podršku koprodukcijskim fondovima ili konkursa za podršku  evropskim mrežama bioskopa kroz koji se finansira mreža Europa Cinemas, koja dobijena sredstva distribuiše svojim članovima širom Evrope.

Od kraja 2015. godine, kada je Srbija postala punopravna članica potprograma Media, organizacije, kompanije i institucije uspele su da obezbede učešće u okviru deset konkursa. Po visini povučenih sredstava, broju kompanija koje su bile uspešne, kao i po ukupnom broju odobrenih projekata, na prvom mestu su konkursi koji su namenjeni razvoju i produkciji audiovizuelnih dela, zatim slede konkursi za podršku distribuciji evropskog filma i konkursi fokusirani na razvoj publike, dok se na poslednjem mestu nalazi grupa konkursa namenjena jačanju kapaciteta filmskih profesionalaca.

Statistika učešća Srbije u potprogramu Media, kako navode u DKES-u, pokazuje da Kreativna Evropa nije i ne treba da bude zamena za finansiranje koje postoji na nacionalnom nivou, već da tu podršku treba razumeti pre svega kao dodatnu vrednost, kako u finansijskom, tako i u programskom smislu.

Značaj učešća Srbije u programu KE, prema navodima rukovodilaca kancelarija za potprograme Kultura i Media Dimitrija Tadića i Nevene Negovanović, ne svodi se samo na obezbeđivanje finansijskih sredstava za realizaciju projekata, budući da je osnovni koncept rada Deska bio da se program KE koristi kao instrument jačanja sistema kulture u Srbiji i njegovog evropskog pozicioniranja, jer učešće domaćih ustanova i organizacija u evropskim projektima, u kontekstu kulturne diplomatije, znači pozitivnu evropsku i međunarodnu vidljivost. Profesionalizacija i unapređenje rada organizacija, razvoj karijera i sticanje novih znanja i veština, upoznavanje drugih sistema kulture i evropsko umrežavanje, kao i buduće koprodukcije sa inostranim kolegama, dragocenosti su učešća u programu KE. Osim društvene vrednosti programa KE, koja se ogleda pre svega u podršci projektima koji promovišu kulturu dijaloga, inkluziju, razvoj publike, zajednički rad, jednakost, solidarnost, finansijska sredstva koja su ušla u ekonomski sistem Srbije zahvaljujući učešću u KE, pokazuju i ekonomsku vrednost kulture - iz programa podrške finansiran je i rad mnogobrojnih hotela, restorana i ketering službi, štamparija i turističkih agencija.

Takođe, Desk je bio angažovan u nizu aktivnosti kao što su međunarodne konferencije, edukativne aktivnosti (seminari, obuke, radionice), kapitalna istraživanja o stanju, potrebama i potencijalima sektora kulture u Srbiji... Tako je održano šest izdanja Foruma Kreativna Evropa, najpre samo u Beogradu, a potom i u Nišu i Novom Sadu, a 2020. godine u Beogradu, Nišu, Valjevu i Šapcu. Takođe, održane su tri konferencije, više od 50 seminara i radionica, te čak 2.527 individualnih konsultacija. Onlajn edukativni sadržaji, kao i in-house obuke intenzivirani su tokom perioda pandemije korona virusa. Umetnički događaji organizovani su kao ilustracija prioriteta i važnih tema programa, a organizovan je i jedan saziv rezidencijalnog  programa u Sićevu na temu regionalne saradnje i kulturne politike.

U događajima u organizaciji Deska učestvovalo je gotovo 600 domaćih i stranih profesionalaca iz 510 organizacija.

Povodom završetka Kreativne Evrope 2014-2020. i nastavka učešća Srbije u novom ciklusu tog programa Evropske unije za sufinansiranje kulture 2021-2027, DKES je organizovao poslednje nedelje juna niz aktivnosti namenjenih akterima kulturne scene, ali i najširoj javnosti.

U okviru tog programa, održana je i onlajn premijera kompozicije “Mesec, zemlja, zvezde i lišće koje ne opada ni zimi / Transkulturna Evropa” – fantazije za bariton, kaval, čembalo i elektroniku, čija je autorka Branka Popović, a libreto potpisuje Biljana Petrović.

Program povodom sedmogodišnjeg učešća Srbije u Kreativnoj Evropi i nastavka učešća u tom programu, koji je već objavio prve konkurse, završava se 30. juna u 19 sati u bašti Muzeja Jugoslavije razgovorom o dosadašnjim uspesima Srbije u Kreativnoj Evropi, novom ciklusu i novim konkursima, uz promociju knjige “Homo Europaeus i globalna mesta Evrope, Program Kreativna Evropa: izveštaj 2014-2020”. U razgovoru “Napred nazad: dosadašnji uspesi, nov ciklus, nov konkurs i šta nas čeka?” najavljeni su pomoćnik ministarke kulture i informisanja Radovan Jokić, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar, rukovodioci Deska Kreativna Evropa Srbija Dimitrije Tadić i MEDIA deska Srbija Nevena Negojević.

(SEEcult.org)