Saveti Kristija Pujua mladim rediteljima

Nagrađivani rumunski reditelj Kristi Puju (Cristi Puiu), specijalni gost 24. Festivala autorskog filma u Beogradu, poručio je mladim rediteljima da bi trebalo da budu svesni rizika da mogu da podlegnu tuđim uticajima tokom programa razvoja filmova, zbog čega je potrebno da što ranije utvrde sopstveni sistem vrednosti.

Gostujući na FAF-u kao mentor trening programa First Films First Gete instituta u Beogradu, Puju je izneo stav da taj edukativni projekat znači dobrodošlu podršku mladim autorima u razvijanju njihovih debitantskih filmova, ali smatra da nosi i izvesnu opasnost od gubljenja autentičnosti.

“Taj koncept je dobra ideja, nema šta tu puno da se priča. Razvoj filmova i dobijanje sredstava u Evropi teško je samo po sebi, tako da je veoma smisleno pomoći mladim rediteljima da im se otvore vrata kako bi dobili svoju prvu priliku”, rekao je 29. novembra na konferenciji za novinare Puju, koji je privukao pažnju javnosti debitantskim dugometražnim filmom “Smrt gospodina Lazareskua” (2005), pobednikom programa Izvestan pogled u Kanu.

Što se tiče očuvanja ideje autora kroz složeni sistem proizvodnje filma, Puju smatra da je problem znatno dublji i da počinje mnogo ranije, još tokom školovanja.

“Kada odlučite da se bavite filmom, na primer, sa 18 godina, vi ste već donekle formirani od obrazovnog sistema. Naravno da postoji opasnost od preteranog uticaja mentora, ali i drugih faktora, i mislim da ima dosta onih koji ne uspeju da se tome odupru, pretvore se u neku vrstu propagandnih reditelja”, rekao je Puju, dodajući da se to zapravo odnosi na sve reditelje još od trenutka kada je film rođen.

Prema njegovom mišljenju, kroz celu istoriju kinematografije postoje te dve vrste filma – autorski i propagandni.

“Uvek je rizik da li ćete ostati svoji ili podleći uticajima, a na svakome od nas je da izvrši neku vrstu filtriranja. Toga treba da budete svesni od momenta kada odlučite da se bavite filmom, ali i kasnije, tokom cele karijere. Kada otvorite oči i počnete da shvatate da ste na neki način modelovani od strane establišmenta, morate da napravite svoje izbore, da formirate svoj sistem vrednosti”, izjavio je Puju.

Puju je govorio i svom novom projektu pod radnim naslovom “Malmkrog”, u rumunsko-srpskoj koprodukciji. Film je zasnovan na knjizi Vladimira Solovjeva “Tri razgovora”, koju je u Srbiji objavio “Gradac”.

Puju je rekao da je za naslov odabrao ime sela u Transilvaniji u čijoj blizini se dešava radnja 1900. godine. Kako je dodao, snimanje je završeno u martu i sada je u fazi montaže zvuka u Beogradu sa Zoranom Maksimovićem, a premijeri se nada u februaru ili martu naredne godine.

“Bojim se da publika neće biti srećna, jer nameravamo da film traje tri sata i 20 minuta. Pored toga, biće mnogo titlova. Film je pretežno na francuskom, uz nešto nemačkog, mađarskog i ruskog jezika”, izjavio je Puju, ističući da je veoma srećan da ima koproducenta u Srbiji, Milana Stojanovića, s obzirom da je “veoma teško naći novac za rumunske filmove, a posebno za moje filmove”.

Na pitanje zašto je to teško posle velikog uspeha rumunskog novog talasa u svetu, odgovorio je da se tu ne radi samo o filmu kao takvom, već da je uspeh zasnovan na festivalskoj politici i kritički se osvrnuo na stanje u rumunskoj kinematografiji.

“Festival u Kanu je svojevremeno odlučio da otvori vrata za istočnoevropski film. U tom momentu mi smo imali sreće. Ali nije dobro što su nekako u prvi plan došle nagrade, a ne sami filmovi. Mnoge moje kolege vodi žeđ za priznanjima, za slavom. U malim kulturama ljudi su skloni sanjarenju. Čitajući sjajne filmske magazine počinjete da mislite o sebi kao o Kjubriku Istoka, čak se uvredite kada neki festival ne uzme vaš film. Cela priča se vrti oko festivala, a ne samog stvaranja filma. To je jedna od najozbiljnijih bolesti rumunskog filma od početka novog talasa. Nema različitih glasova, samo grupa ljudi koja svira istu melodiju. To je opasno za film”, ukazao je Puju.

Što se tiče njegovih problema da nađe finansijere, primetio je da je to verovatno zato što su njegovi filmovi “suviše dugi, pa to izaziva poteškoće u distribuciji”. Dodao je da možda i oni koji određuju kome će dati novac ne smatraju da su teme koje on pokreće bitne.

Puju je ispričao da je svoj prvi film “Smrt gospodina Lazareskua” još pre Kana pokušao da plasira na marketu festivala u Berlinu, gde je prethodno osvojio Zlatnog medveda za kratkometražni film.

“Agent velike distributerske kuće prvo me je pitao koliko film traje. Rekao sam: ‘Dva i po sata’. Onda je pitao: ‘Ko je gospodin Lazaresku?’ Kada sam odgovorio: ‘Stari čovek koji umire tokom filma’, nije hteo ni da uzme DVD”, rekao je Puju.

Puju je pomenuo i kako su na projekciji u Kanu do kraja filma u sali ostala samo dva člana žirija.

“Ostali su izašli, ali se desio neočekivani obrt. Ovo dvoje, filmski poslenici iz Roterdama i Buenos Airesa, bilo je pod takvim utiskom da su nagovorili ostale da ipak pogledaju ceo film. Eto tako je došlo do rumunskog novog talasa”, rekao je Puju.

“Na početku karijere i ja sam sanjao o festivalima i nagradama, ali autor mora da se oslobodi toga i fokusira na stvaranje filma”, naglasio je Puju (1967), jedan od najcenjenijih savremenih rumunskih reditelja i scenarista.

Puju je diplomirao 1996. godine film na Supérieure d'Arts Visuels u Ženevi, a od 2001. godine režirao je mnoge uspešne kratke i dugometražne filmove, za koje je dobio nekoliko desetina nagrada na međunarodnim festivalima, među kojima je i Zlatni medved u Berlinu za najbolji kratki film (Cigarettes and Coffee, 2004).

Puju je 2017. godine predsedavao žirijem Festivala evropskog filma Palić, na kojem je 2005. godine trijumfovao filmom “Smrt gospodina Lazareskua”.

*Foto: Tanja Drobnjak

(SEEcult.org)