Ruševine stvarnosti
Festival Slobodna zona počeo je 7. novembra u Sava centru u Beogradu filmom “20.000 dana na Zemlji” o Niku Kejvu, uz osvrt ovogodišnjeg gosta-selektora Borisa Budena na istorijski kontekst u kojem se ovaj deo Evrope nalazi 25 godina posle pada Berlinskog zida, a opisao ga je kao ruševinu stvarnosti i ocenio da se ne treba više nadati bilo kakvom boljitku.
Buden je naveo da je 25-godišnjica pada Berlinskog zida na neki način zatvorila pun krug i da to znači da, kada se danas osvrćemo unatrag, “to što vidimo nisu više ruševine komunizma, već ruševine postkomunizma, ruševine ove stvarnosti u kojoj živimo i za koju smo živeli tih 25 godina”.
Prema njegovim rečima, pad Berlinskog zida zato i nije istorijski događaj koji oblikuje našu epohu, već naprotiv, to je osvešćenje da se za tih 25 godina došlo u neku vrstu slepe ulice.
“Živimo u ruševinama stvarnosti”, rekao je Buden, filozof i publicista iz Zagreba, koji živi u Berlinu.
“Demokratija za koju smo svi verovali da će doći i da će nam od tada pa do beskonačnosti osiguravati blagostanje, sigurnost, toleranciju i prosperitet - ta priča je završena. Zavrsena je i priča o tzv. kapitalističkoj ekonomiji, baziranoj na privatnom vlasništvu i tzv. slobodnom tržištu. Znamo da je kriza otišla tako daleko da to nije put. U rasulu je nacija, nacionalna kultura, naše nacionalne istorije su u rasulu, treba vremena da shvatimo šta to rasulo znači, ali to se ne može spasiti. U rasulu je taj svet koji smo očekivali pre 25 godina – svet tolerancije, mira, održivog napretka u okviru zakona. Taj svet više ne postoji”, rekao je Buden.
Prema njegovim rečima, 25 godina živeli smo u uverenju da je utopija iza nas, da živimo u postutopijskoj stvarnosti.
“Proces tranzicije imao je unapred jasan cilj – da dostignemo one koji su bili navodno pametniji, bolji, srećniji, prosperitetniji, ekonomičniji, zapadniji, kako god. Taj ceo proces tranzicije je završen, a nismo nigde došli. Ponavljati danas tu priču koja se ponavlja već 25 godina – još malo, hajde, sutra će, još zadnji napor, ako ne sutra, prekosutra, pa prekosutra… Ja mislim da je došlo vreme, povodom ove 25-godišnjice, da kažemo: 'Dosta. Neće biti bolje'”, rekao je Buden, ispraćen aplauzom.
Buden je rekao i da je u Ukrajini - zemlji koja se raspada zbog evropsko-atlantskog imperijalizma sa jedne i carističko-staljinističkog sa druge strane, oligarsko-politička elita došla na ideju da želi da izgradi 1.500 kilometara dug zid na granici sa Rusijom. Bio bi od čelika, navodno je EU spremna da uloži 200 miliona evra, a trebalo bi izgraditi sa kulama za nadgledanje, pojasom ničije zemlje kao u slučaju Berlinskog zida, sa bodljikavom žicom, pozicijama za tenkove, topove…
Stoga, kako je dodao, zid nije srušen, već su zidovi umnoženi, izokrenuli su se…
“Mi živimo u zidovima. Živimo u jednom vremenu istorijske neizvesnosti i to je taj kontekst unutar kojeg ćete uživati u ovom festivalu, a nadam se da nećete samo uživati, nego i misliti”, poručio je Buden, koji je time najavio i diskusioni program Slobodne zone Noćni razgovori koji će biti održavan u Dvorani Kulturnog centra Beograda od 23 sata, a počinje 8. novembra razgovorom Budena i istoričarke Olivere Milosavljević o memoriji i nasilju.
Uoči filma “20.000 dana na Zemlji” Ijana Forsajta i Džejn Polard, u kojem Nik Kejv govori o svojim pogledima na život i svet, procesu rada, porodici, slavi i potrebi za transformacijom, publici su se obratili i selektori Branka Pavlović i Rajko Petrović, koji su najavili do 11. novembra 26 filmova u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
“Ovo je tačno 3285. dan Slobodne zone na Zemlji i nadamo se da ćemo dočekati 20.000 dana filmskog festivala Slobodna zona”, rekla je Branka Pavlović, zahvaljujući i učesnicima Slobodne zone junior, osnovcima i srednjoškolcima koji su prisustvovali programima u školama, kao i publici festivalske turneje širom Srbije, a posebno vernoj publici u Beogradu.
Direktor festivala Rajko Petrović rekao je da je, zbog smanjenog budžeta, ove godine na programu 26 filmova – umesto dosadašnjih četrdesetak, ali je naglasio da su svi visokog nivoa kvaliteta i izdvojio nekoliko, među kojima su i “Ljubavna odiseja” Tatjane Božić i “Suđenje u Mađarskoj” Ester Hajdu, koje su gošće jubilarne Slobodne zone.
Petrović je posebno zahvalio donatorima – Ministarstvu kulture i informisanja Srbije, holandskom fondu Movies that matter, Sekretarijatu za kulturu Beograda, Francuskom institutu i, posebno, Rekonstrukciji - Ženskom fondu, koji godinama podržava Slobodnu zonu, a ona se trudi da baci svetlo i na položaj žena u savremenom svetu
Za sada su rasprodate obe projekcije filma “Boyhood”, a organizatori su najavili dodatne projekcije tog filma.
Karte za projekcije u Dvorani KCB-a i Doma omladine Beograda u prodaji su po ceni od 300 dinara. Za projekcije fimova u programu “Top 10” u Kinoteci karte se mogu kupiti sat vremena pre početka projekcije po ceni od 200 dinara.
U Novom Sadu karte za svečano otvaranje mogu se kupiti po ceni od 300 dinara na blagajni bioskopa Arena, a ostale koštaju 250 dinara, dok za projekcije u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine treba izdvojiti 150 dinara. U Nišu karte za svečano otvaranje u bioskopu “Vilin grad” u prodaji su po ceni od 260 dinara, a za projekcije u Niškom kulturni centru koštaju 100 dinara.
Festivalski sajt je freezonebelgrade.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.
(SEEcult.org)
