Protiv predrasuda i granica

Nagrađivani srpski reditelj Goran Paskaljević, dobitnik počasnog Zlatnog Aleksandra na proteklom 50. Solunskom filmskom festivalu, izjavio je da njegov novi film “Medeni mesec” - prva srpsko-albanska koprodukcija, koju će premijerno 24. novembra videti i beogradska publika u Sava centru, predstavlja poruku protiv predrasuda današnje zapadne Evrope i zatvaranja njenih granica.

Nagrađivani srpski reditelj Goran Paskaljević, dobitnik počasnog Zlatnog Aleksandra na proteklom 50. Solunskom filmskom festivalu, izjavio je da njegov novi film “Medeni mesec” - prva srpsko-albanska koprodukcija, koju će premijerno 24. novembra videti i beogradska publika u Sava centru, predstavlja poruku protiv predrasuda današnje zapadne Evrope i zatvaranja njenih granica.

Paskaljević je, osim Zlatnog Aleksandra za doprinos filmskoj umetnosti, dobio u Solunu i nagradu publike za film “Medeni mesec”, prikazan u programu “Balkanski pregled” 50. Soluna, koji mu je priredio i retrospektivu i objavio reprezentativnu publikaciju o njegovom opusu.

Beogradskoj premijeri “Medenog meseca” prisustvovaće i deo albanske glumačke ekipe te savremene drame, najavio je Paskaljević 23. novembra na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture Srbije, dodajući da će 27. novembra biti i albanska premijera tog filma, na otvaranju filmskog festivala u Tirani, a prisustvovaće joj i grupa beogradskih glumaca.

Napominjući da “Medeni mesec” nije film o srpsko-albanskim odnosima, Paskaljević je rekao da je ideju za to ostvarenje, za koje je scenario napisao sa mladim albanskim piscem Gencom Permetijem, dobio sasvim slučajno pre tri godine prilikom posete Tirani.

“Otišao sam tamo sa svim srpskim predrasudama, ali sam otkrio da je Tirana moderan grad. Video sam mini suknje, nisam video kečiće... Kafići su kao u Beogradu u Strahinjića bana... Otvaraju se, primetan je entuzijazam kod njih”, rekao je Paskaljević, dodajući da mnogi u Tirani znaju srpski jezik i italijanski, jer su za vreme vladavine Envera Hodže gledali jugoslovensku i italijansku televiziju.

Politika je, međutim, toliko prisutna u našim životima da ne može da se izbegne, rekao je Paskaljević, dodajući i da nigde političari nisu veće zvezde nego kod nas.

Glavni junaci filma “Medeni mesec”, čija je svetska premijera bila na 66. Mostri u Veneciji, dva su mlada para, srpski i albanski, koji odlučuju da napuste domovine u potrazi za boljim životom u Zapadnoj Evropi.

Priča, međutim, kako je naglasio Paskaljević, nije o vizama, jer su ih uredno dobili, već o “predrasudama Zapadne Evrope koja zatvara granice, jer nije svesna da se silom ne može sprečiti migracija i da je Evropa danas u stvari ono što je Amerika bila pre sto godina”.

Paskaljević je podsetio i da su Francuska i druge razvijene evropske zemlje bile kolonizatori, ali sada ne dozvoljavaju građanima bivših kolonija, poput onih u severnoj Africi, da dođu kod njih, iako su ih godinama iskorišćavali.

Navodeći da je poruka “Medenog meseca” stoga: “Otvorite granice!”,
Paskaljević je rekao i da se migracija može sprečiti samo ako je u zemljama iz kojih dolaze imigranti život bolji, odnosno podizanjem njihovog životnog standarda.

I mladi beogradski glumac Nebojša Milovanović, koji je boravio sa Paskaljevićem u Solunu, a u “Medenom mesecu igra talentovanog violončelistu Marka koji je dobio priliku da svira u čuvenoj Bečkoj filharmoniji i kreće sa verenicom u Beč, naglasio je da je odnos prema granicama bitan za sve i istakao da one ne bi trebalo uopšte da postoje, a posebno ne za umetnost i kulturu.

“Lik koga igram ne može da ode da svira, jer je neko stvorio granice. To je jedna metafora ovog filma, a to se dešava i sportistima, na primer. Kvalifikuju se, ali ne mogu da odu... I to samo zato što su sa ovog područja”, rekao je Milovanović.

Mlada glumica Jelena Trkulja, koja debituje na filmu u “Medenom mesecu”, a igra Markovu verenicu, rekla je da, na žalost, pripada “generaciji koja ne putuje”.

Zahvaljujući Paskaljeviću i boravku u Veneciji i na drugim festivalima, kako je rekla, oseća se kao deo sveta.

Film “Medeni mesec” prati i sudbinu albanskog para Melinde i Nika, koji putuju u Italiju da bi mogli da ostvare svoju ljubav, zabranjenu u Albaniji, ali takođe se suočavaju sa novim problemima, iako imaju uredne vize i ostala dokumenta i nemaju nikakve veze sa incidentom koji se desio na Kosovu...

Osim Milovanovića i Jelene Trkulje, u “Medenom mesecu” igraju i Petar Božović, Lazar Ristovski, Jozef Shiroka, Mirela Naska, Bujar Lako i Yllka Mujo, a Paskaljević je glumcima u svojim filmovima i posvetio Zlatnog Aleksandra.

U njihovo ime zahvalila je Mirjana Karanović, koja je bila članica međunarodnog žirija 50. Soluna, a prema rečima mladog Milovanovića, koji je igrao i u “Buretu baruta” i “Optimistima”, Paskaljevićevi glumci i nose emociju njegovog filma.

I Milovanović i Jelena Trkulja izrazili su izuzetno zadovoljstvo radom sa Paskaljevićem, navodeći da daje glumcima slobodu, da je fenomalan na snimanju i da stvara odličnu atmosferu za rad...

Paskaljević je posebno pohvalio Jelenu Trkulju, navodeći da mu je trebalo pet minuta da odluči da joj poveri jednu od glavnih uloga.

“Nije mogla da veruje. Ona je pravo otkriće”, rekao je Paskaljević, dodajući da je uvek voleo da promoviše mlade glumce.

Povodom učešća na jubilarnom Solunskom festivalu, Paskaljević je rekao i da je grčka publika slična srpskoj, a odlično je primila “Medeni mesec” i sale su bile pune.

Uručenju Zlatnog Aleksandra prisustvovala je i državna sekretarka Ministarstva kulture Srbije Nadica Momirov, koja je istakla da je i Ministarstvo podržalo film “Medeni mesec”, te da je to posebno važno jer je reč o prvoj koprodukciji sa Albanijom, uz poruku da se umetnošću i kulturom mogu prevazići aktuelni politički odnosi.

“Za mene je to film sa porukom optimizma”, dodala je ona.

Osim 50. Soluna, Paskaljević je među festivalima na kojima je do sada učestvovao filmom “Medeni mesec”, uključujući i Toronto i Abu Dabi, posebno istakao i Valjadolid, na kojem je osvojio treći put u karijeri glavnu nagradu “Zlatni klas”, što dosad nije pošlo nijednom svetskom reditelju u istoriji tog španskog festivala (samo Roselini i Louč dobili su dosad po dva puta).

“Medeni mesec” biće prikazan na još niz festivala, a ulazi i u svetsku distribuciju, iako je danas teško da film nađe put do gledalaca, rekao je Paskaljević.

Njegov novi film otkupljen je već za Španiju, Južnu Ameriku, Austriju i Nemačku, u toku su pregovori sa Italijom, a u Francuskoj počinje da se prikazuje u decembru.

U beogradskim bioskopima će, posle premijere, početi da se prikazuje 26. novembra u “Koloseju” i “Rodi”, u distribuciji kuće “First Production”.

Povodom retro stila plakata za film “Medeni mesec”, Paskaljević je rekao da je film zamislio kao novi neorealizam, pod uticajem De Sike, te da je hteo da baš takav bude plakat, ali su ga distributeri odbili, smatrajući da nije komercijalan. U Veneciji su, međutim, pored svih komercijalnih plakata, zapazili baš taj. I sada je svuda prihvaćen, osim u Francuskoj, gde je napravljen plakat koji liči na pasoš sa pečatima, rekao je Paskaljević.

Paskaljević je dobitnik niza filmskih nagrada i drugih prestižnih priznanja, uključujući francuski Orden za umetnost i književnost.

Osim na proteklom Solunu, imao je i retrospektivu u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, u saradnji s Ministarstvom kulture Srbije, Skupštinom grada Beograda i Jugoslovenskom kinotekom, a na Solunskom festivalu najavljeno je da će mu retrospektivu prirediti i Britanski institut za film već sledećeg leta.

Rođen u Beogradu 1947. godine, Paskaljević je završio Filmsku akademiju u Pragu, a 1976. debitovao je filmom “Čuvar plaže u zimskom periodu” i već za njega je dobio nagradu kritike u Berlinu. Proslavio se i filmovima “San zimske noći”, “Pas koji je voleo vozove”, “Bure baruta”, “Poseban tretman”, “Anđeo čuvar”, “How Harry Became a Tree”, “Varljivo leto '68”, “Someone Else's America”, “Tango Argentino”, “Optimisti” i “Vreme čuda”.

(SEEcult.org)