Problem žena u mogućoj budućnosti
Predstava “Beli bubrezi” Vedrane Klepice, koja se bavi problemom žena u mogućoj budućnosti, biće premijerno izvedena 29. novembra u Ateljeu 212 u Beogradu u režiji Isidore Goncić, a prema oceni novog direktora tog pozorišta Novice Antića, taj komad je “složen tekst – partitura, tekst – esej” koji polazi od arhetipa i stiže do distopije.
Dramaturg predstave Dimitrije Kokanov istakao je da je tekst savremene hrvatske autorke lišen bilo kakvog lokalnog konteksta i kulturalnog okvira. “Tekst govori o problemu žena u nekakvoj mogućoj budućnosti, negativnoj budućnosti za sve ono što je jedan patrijarhalni sistem kakav je onaj u kojem mi živimo i koji poznajemo zapravo od nastanka kulture, do čega će on dovesti kada je u pitanju pozicija žena”, rekao je Kokanov 27. novembra na konferenciji za novinare.
Beli bubrezi, foto: Atelje 212
Isidora Goncić je izjavila da ovaj savremeni komad “gleda na društvo kao sistem, od kad postoji država kao takva, iz ženskog ugla, ženskog principa”. “Reč je o postdramskom tekstu. Radili smo ga na nekonvencionalan način. Bilo je teško i uzbudljivo naći narativ kojim ćemo ga predstaviti. Hvala Vedrani za ovakav tekst, kao i Ateljeu na prilici da se ovakva stvar postavi na scenu”, rekla je mlada rediteljka, koja je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu predstavom “Ćelava pevačica” upravo u Ateljeu 212.
Rad na predstavi “Beli bubrezi” uključio je i istraživanje fizičkog teatra. “Htela sam da eksperimentišem sa pokretom. Ovaj tekst pruža takvu mogućnost. Nije reč o koreografiji, već o pokretu koji je inkorporiran u određenu scenu, sa namerom da se neke stvari jače prikažu”, rekla je Isidora Goncić.
Koreograf i autor scenskog pokreta Igor Koruga izjavio je da taj komad pripada tipu teksta u koji mogu da se učitavaju različita značenja. “Bilo mi je zanimljivo kako se ovakva vrsta teksta telesno otelovljuje, kako se prikazuje. Isidora je bila otvorena da u predstavi veliki prostor imaju i neka vrsta plesne izvedbe i kretanje kao scenski pokret”, rekao je Koruga, dodajući da njegov princip rada sa glumcima, isto kao i sa igračima, nije da dođe sa unapred zacrtanom koreografijom, već da pruži okvir u kojem oni mogu kreativno da doprinesu.
U predstavi učestvuju glumci Jovana Stojiljković, Dragana Đukić, Željko Maksimović i Katarina Marković, kao i operska pevačica Marija Jelić.
Jovana Stojiljković izrazila je zadovoljstvo što su “uspeli da izbegnu onaj feminizam koji bi za gledaoce značio prst u oko”. “Ovo je nežna, suptilna, a jasna predstava, u sjajnom koreografskom okviru i u realističnoj glumačkoj igri. Tekst je zanimljiv i čudan. Na prvoj probi nisam mogla da zamislim kako ćemo ga postaviti, ali sada sve to zajedno funkcioniše i moći će da komunicira s publikom”, rekla je Jovana Stojiljković.
U sličnom tonu predstavu su opisali i drugi članovi ansambla, a Željko Maksimović je dodao da tekst ne stavlja muškarce i žene u opoziciju, nego preispituje i mušku, odnosno poziciju svakog čoveka u patrijarhatu u savremenom društvu.
Kompozitorka Irena Popović rekla je komad “Beli bubrezi” nosi “ritualni, paganski način ozvučavanja, jedan paralelni muzički univerzum”. “Pristup rediteljke je moderan. Imala sam slobodu da kreiram taj zvučni svet, koji se u nekim tačkama dodiruje sa tekstom, a negde deluje samostalno”, rekla je Irena Popović.
Marija Jelić, koja u Narodnom pozorištu peva u operama “Koštana” i “Na uranku”, prvi put učestvuje u nekoj dramskoj predstavi. “Ovde pevačke partiture nisu toliko zahtevne. Irenina muzika otvara prostor da se improvizuje, da se glas koristi i na operski način i kroz malo flah pevanje”, rekla je Marija Jelić.
Direktor Ateljea 212 Novica Antić izjavio je da je ovaj projekat dogovoren pre njegovog dolaska u to pozorište, ali da bi ga i sam prihvatio jer potpuno korespondira sa savremenom dramaturškom situacijom u Evropi. “Kada sam pročitao tekst zapitao sam se da li bih ga preveo da je ruski. Odgovor je – da. Naravno, to je subjektivno merilo, ali mislim da posle toliko drama koje sam preveo i koje se godinama izvode, to jeste neki reper”, rekao je Antić.
“Ovaj komad pripada vrlo važnoj i legitimnoj grani u evropskoj dramaturgiji, a što je meni još važnije korespondira sa onim što bih želeo da radimo. To su savremeni tekstovi evropskih pisaca s kraja 20. veka i iz 21. veka. Da budemo ono što mislim da je Atelje bio, što jeste i treba da bude - kreativna laboratorija, ali ne autistična i zatvorena, laboratorija novih dramskih tekstova i iz toga novih režija, nove glume, novih pokušaja u svakom umetničkom pogledu”, istakao je Antić. “Umetnost je rizik. Ako rizikujemo, hajde da rizikujemo sa novim stvarima”, dodao je Antić.
Prema njegovoj oceni, komad “Beli bubrezi” je “složen tekst - partitura, tekst - esej, koji polazi od arhetipa i stiže do distopije i ima svoje zaključke”. “U ovoj predstavi niko nije radio svoj deo posla da bi je ukrasio kao izlog, već je organski išao iz teksta, stvarajući jednu vrlo složenu i harmoničnu, u modernom smislu harmoničnu, partituru”, rekao je Antić.
Kako je najavio, u ovoj sezoni radiće se uglavnom već dogovoreni projekti, uz manje intervencije oko rokova ili konkretnih naslova.
Prva naredna premijera biće “Testirano na ljudima” Maje Pelević. Slede “Dabogda te majka rodila” Vedrane Rudan, u režiji Tanje Mandić Rigonat, “Neprijatelj naroda” Vernera Švaba, u režiji Nikole Zavišića, “Lažljivica” Nikolaja Koljade, u režiji Stefana Sablića, kao i drama Filipa Grujića, nagrađena na konkursu Sterijinog pozorja, “Ne pre 4:30 niti posle 5:00”, u režiji Anđelke Nikolić.
Praizvedba “Belih bubrega” bila je u Teatru &TD u Zagrebu, a u Ateljeu 212 biće igrana na maloj sceni “Petar Kralj”. Prve reprize najavljene su za 1, 12. i 12. decembar.
(SEEcult.org)
