• Search form

20.09.2023 | 15:18

Poziv Matilde Romanjoli na samorefleksiju

Poziv Matilde Romanjoli na samorefleksiju

Italijanska umetnica mlađe generacije Matilde Romanjoli (Romagnoli) predstavlja se u Bioskopu Balkan u Beogradu izložbom “Sun Beneath” (Sunce ispod) čiji centralni deo čini monumentalna bronzana skulptura, koja je dvostruki autoportret autorke.

Reč je zapravo o multimedijalnoj izložbi, koju čini i serija manjih skulptura, site specific instalacija i pregled crteža. Nekoliko video radova prikazuje proces stvaranja kroz koji je umetnica tokom dve godine prolazila, a koji uključuje modelovanje, izlivanje, prelamanje kalupa i doradu bronze. Centralna skulptura, visine 2,4 metra, predstavlja primer akademske studije tela, ali sa opterećenjem sopstvene figure koju nosi na leđima.

Deo izložbe i promišljanje koncepta nastao je tokom boravka Matilde Romanjoli u Beogradu, u okviru umetničkog rezidencijalnog programa koji organizuje Fondacija Saša Marčeta u Bioskopu Balkan.  

Inspiraciju za izložbu Matilde Romanjoli je pronašla pre svega u italijanskoj kinematografiji 50-ih godina XX veka, te posebno ističe film “Stromboli” (1950) Roberta Roselinija (Rossellini). Pored toga, veliki uticaj imao je i film Džona Hjustona (John Huston) “Pod vulkanom” (1984), čija scena zauzima ceo jedan zid na postavci.

“Što se tiče skulpture duplog autoprotreta koja je pozicionirana u prostoru koji podseća na vulkan, htela sam da prikažem određenu simboliku. Za mene je proces topljenja zapravo obrnut procesu rada vulkana. U vulkanu imate lavu koja izlazi iz njega, a u procesu topljenja imate toplu bronzu kojom se puni figura i ona ostaje u figuri, koja se potom ohladi, ali vi svakako osećate moć tog metala”, navela je umetnica povodom prve samostalne izložbe.

Inspiraciju za deo izložbe pronašla je i u jednom istinitom događaju na ostrvu Alikudi, blizu Sicilije.

Između 1903. i 1905. godine stanovnici tog mesta, koji su jeli hleb od raži kontaminiran gljivom ergot, imali su halucinacije. Priviđale su im se veštice, leteće žene i kamenje koje pada s neba, i to je trajalo tri godine. “Niko nije imao hrabrosti da priča o tome, i samo su u poverenju pričali međusobno. Tako da se tom temom bavim u jednom od svojih video radova na ovoj izložbi, nastalom upravo na Siciliji”, dodala je ona.

Matilde Romanjoli završila je studije na Akademiji lepih umetnosti Brera u Milanu, a nastavila u Minhenu (Kunst Akademie der Bildenden Künste Munchen). Potiče iz umetničke porodice - njen pradeda je bio slikar i predavao na milanskoj Akademiji, baka je balerina, otac je strastveni fotograf, brat je arhitekta, majka takođe bivša balerina...

Samostalnim učešćem u celokupnom procesu rada i svim elementima, ona stvara duboku vezu fizičkog procesa i finalnog rezultata. Dvostrukim autoportretom poziva posmatrače da razmisle o vlastitom identitetu i teretima koje nose. Njena introspektivna istraživanja sopstvenog ja rezoniraju sa publikom jer dotiču univerzalne teme samoprikazivanja, ranjivosti i samoispoljavanja.

Prema rečima istoričara umetnosti Dejana Vučetića, u sveukupnom radu Matilde Romanjoli ne treba izostaviti kreativne procese sa Akademije likovnih umetnosti i livnice u Minhenu, te boravak u Beogradu i rad u okviru rezidencijalnog programa u Bioskopu Balkan, kao i put na Siciliju, koji je rezultirao nizom crteža, skica i videa kraćeg formata.

“U vrtlogu ideja, impresija i promišljanja izranja plastičko-likovni ansambl, jedna vrsta instalacije u prostoru Bioskopa Balkan, koja posamtrača nagoni na ličnu samorefleksiju jer je u njemu skrivena dublja simbolika koja se otkriva u slojevima”, naveo je Vučetić u tekstu u katalogu.

Fondacija Saše Marčete izložbom Matilde Romanjoli, kako ističe, pokazuje posvećenost podršci mladim umetnicima i pružanju dragocenih prilika za upoznavanje sa iskustvima i praksama koje dolaze iz različitih sredina.

Izložba je otvorena do 30. septembra, a ulaz je besplatan.

*Foto: Bojana Janjić

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r