Povratak napisanih uz poziv na mir
Međunarodni sajam knjiga u Beogradu svečano je otvoren 23. oktobra, posle dvogogodišnje pauze zbog pandemije, uz poziv pisca Dušana Kovačevića za pronalaženje mirnog rešenja aktuelnog rusko-ukrajinskog rata, koji je okarakterisao kao treći svetski rat.
“Danas je mir najdragocenija - sveta reč”, poručio je Dušan Kovačević, pozdravljajući zvanice i posetioce u ime pisaca, izdavača i organizatora 65. Sajma knjiga, kao i "u ime stotine hiljada knjiga pisanih u nekim davnim vremenima ili proteklih godina".
“Posle dve godine odlaganja sajma knjiga zbog planetarne bolesti koja se javlja periodično - menjajući ime kroz vekove, pomislili smo da ćemo uskoro živeti bez straha, kao ljudi. Ta naša nada pretvorila se u očaj poetikom rata koji više dobija razmere trećeg svetskog rata. Kako, inače, takozvani rat koji se ne vodi – oficijelno, između dve zemlje, a suštinski, u ovom ratu učestvuje više od 50 zemalja iz celog sveta”, rekao je Kovačević, predsednik Odbora Sajma knjiga.
Kovačević je upozorio da se ta “ratna bolest svakim danom širi i preti da preraste u sukob sa nezapamćenim posledicama po život ljudi i opstanak planete”.
“Da li je ovo vreme i mesto za priču o ratu? Mislim da jeste. Svako vreme i svako mesto je naša obaveza da se pronađe alternativa za mir”, rekao je Kovačević.
“Pod krovom ove naše nacionalne izložbe knjiga, ove velike knjižare i biblioteke, žive pisci i njihova dela ispisana kao opomena na strašna ratna vremena. Ovde je Rat i mir, ovde je Na Drini ćuprija, sa Zločinom i kaznom, pokraj Srpske trilogije i Vremena smrti... Kome su i zašto su pisane te velike knjige ako se njihove priče ponavljaju kao da ih niko nije čitao?
Moleći Boga za mir, uz prizivanje razuma i pameti za generacije koje danas uče da čitaju, poželeo bih da se vidimo sledeće godine uz pozdrav još jedne davne knjige: ‘Do viđenja u oktobru’”, rekao je Kovačević, književnik, dramski pisac, scenarista, reditelj, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti, direktor Zvezdara teatra, autor 21 dramskog dela i 15 filmskih i televizijskih scenarija. Ukazujući na lekovitost knjige, “od davnina poznate kao melem za razum i dušu”, Kovačević je pozdravio posebno i Rumuniju, kao počasnog gosta, zemlje sa kojom je Srbija, kako je istakao, oduvek imala dobre susedske i rodbinske veze.
Beogradski sajam knjiga, arhiva
U ime Rumunije, nagrađivani pesnik i pisac Mirča Dinesku, koji je današnjicu opisao kao “vreme kuge i rata”, podsetio je na par zanimljivih momenata iz istorije jugoslovensko (srpsko) - rumunskih odnosa, počev od slike rumunskog umetnika Ijona Andresku koju je Nikolaje Čaušesku poklonio Josipu Brozu Titu povodom otvaranja Đerdapa. Kasnije se ispostavilo da je iza okvira te slike, koju je Tito stavio iznad radnog stola, bio minijaturni sistem za prisluškivanje, a krivac za to “pripajanje srpskog mikrofona rumunskom šumarku bila je Jovanka, ambiciozna saputnica maršala koja je zauvek uklonjena iz njegovog života”.
Dinesku je kao drugu dramatičnu situaciju u vezi sa srpsko-rumunskim odnosima naveo aferu koju je Joana Aleksandra Kuze, osnivača Male Rumunije, sa Marijom Obrenović, zbog koje je “bio primoran da se odrekne prestola pod pretnjom oružja”.
Pominjući i “greh same istorije”, prisetio se kako je početkom 70-ih Jugoslavija bila “sto godina ispred Rumunije, zemlje u kojoj su se namirnice prodavale na tačkice, a struja se gasila u devet sati uveče u celoj zemlji zbog štednje, po nalogu Čaušeskua, istim postupkom koji nas danas Brisel primorava da ga primenimo, kao zakasneli omaž bivšem diktatoru”.
“U Beogradu me je zapljusnuo talas Zapada: na pijacama je bila eksplozija blagostanja, kafići sa knjižarama u prizemlju, drevna ulica Skadarlija sa gomilom tamburaša, restorani otvoreni do kasno u noć ostavili su nas bez teksta, jer su se u Bukureštu restorani i bioskopi zatvarali u 21 sat, a jedina televizija, delimično u boji, radila je između 19 i 21, sat vremena na TV programu u boji bio je o radnim posetama druga Čaušeskua, a drugi sat crno-belog programa odnosio se na uspehe svestrano razvijenog socijalizma”, naveo je Dinesku, opisujući kao najveći šok to što je na struškom festivalu poezije bilo bure od 800 litara vina koje je “gospodarilo atmosferom u znaku simbola blagostanja i ljubavi prema poeziji”.
Nakon 40 godina, ponovo je u Strugi doživeo šok, videvši “bedno burence od jedva tri litra vina koje je bilo položeno na stočiću u znak sećanja na ogromno nekadašnje bure”.
“Tada su mi pali na pamet stihovi Karla Sandburga ‘umrli su bizoni, umrli su i oni koji su videli bizone’, jer je u međuvremenu umrlo i ogromno bure i nestala je u nepovrat većina pesnika koji su pili ono vino. Društvo potrošača se pretvorilo u društvo koje se uzdržava od pića”m naveo je Dinesku.
Dinesku se osvrnuo i na ulogu Rumunije u NATO bombardovanju Srbije.
“Ako je jedno umetničko delo izazvalo pravu dramu u porodici Josipa Broza Tita, ako je Marija Obrenović nesvesno prelomila političku sudbinu rumunskog vladara, jedan geolog, koji je dospeo na raskršće istorije do položaja predsednika Rumunije, bio je vinovnik najsramnijeg čina u istoriji rumunsko-srpskih odnosa, dozvolivši vojnim američkim avionima da koriste aerodrom u Temišvaru za bombardovanje mostova i televizije prestonice jedne evropske zemlje koja je imala nesreću da njom rukovodi predsednik ‘politically incorrect’. Tada sam u novinama 'Frankfurter Allgemeine Zeitung' objavio članak pod naslovom 'Muva sa mosta' u kojem sam pojasnio metaforički da ako hoćeš da uhvatiš muvu - pravi je zločin bombardovanje mostova jednog grada samo zato što muva zuji u njihovoj blizini”, naveo je Dinesku koji je na kraju “izlaganja o istoriji Srba, umetnosti, vinu, ljubavi i smrti”, izrecitovao stihove u kojima se osvrnuo i na današnje svetske političare koji nas, kako je naveo, “uče kako da ne umremo pokazavši nam bez srama ruke na televiziji kako se vakcinišu izlučevinama kineskog šišmiša iz pećine”: “Devičanska ruka Benjamina Netanjahua mlitava ruka kao pamuk Južnjaka starog Džo Bajdena ruka drvoseče Klausa Johanisa. Jadni oni, nisu shvatili da je smrt strogo privatna stvar da nam po pravu pripada smrt da nam oni mogu oduzeti život a smrt, nikada”.
Rumunija, inače, predstavlja na 65. Sajmu knjiga više od 30 autora knjiga prevedenih na srpski jezik. U dijalozima s rumunskim gostima biće prisutno više od 30 partnera iz Srbije, a posetioci će moći na rumunskom štandu da pronađu više od 200 naslova - nova izdanja beletristike i non-fiction književnosti, književnosti za decu, albuma, kao i iz književnosti na srpskom jeziku iz Rumunije, odnosno književnosti na rumunskom jeziku iz Srbije.
Najavljeni su i prevodioci, izdavači, distributeri, kao i svi oni koji su na različite načine povezani sa knjigom.
Na 65. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, organizovanom pod simboličnim sloganom “Povratak napisanih”, učestvuje gotovo 900 direktnih izlagača, suizlagača i zastupljenih firmi iz Srbije, Rumunije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine (Republika Srpska), Italije, Mađarske, Nemačke, Belorusije, Rusije, Kine, Irana, Švajcarske, Maroka, Egipta, Indije i Poljske.
Izdavači će do 30. oktobra promovisati nove knjige i autore, a posetiocima nude i tradicionalne popuste. Osim predstavljanja autora iz Rumunije, i programa na štandovima izlagača, biće organizovano na desetine tribinskih programa.
Među gostima iz inostranstva su i Ajfer Tunč (Turska), Patrik Beson (Francuska), Đovani Dozini (Italija) i Đorđe Matić (Hrvatska).
Program 65. Sajma knjiga koncipiran je u sedam celina koje su posvećene savremenoj književnosti i izdavaštvu, aktuelnoj teorijskoj i kritičarskoj misli u oblasti duhovnih disciplina, uređivanju i opremi knjiga, kao i odnosu savremenih medija prema knjizi. Važni književni i kulturni jubileji, a uz njih i kapitalna izdanja, biće povod za dijalog sa tradicijom i za vrednovanje stvaralaštva koje se na tu tradiciju nastavlja, istakli su organizatori.
Programski ciklus "Pišem, dakle postojim" predstaviće domaće i strane pisce, a u programskoj celini "Dijalozi" književnici će imati mogućnost da razmene mišljenja o književnosti i o umetnosti uopšte. U ciklusu "Vreme pamćenja" važni jubileji u našoj i svetskoj kulturi biće povod za tribine o priređivanju kritičkih izdanja dela naših najboljih pisaca, o tradiciji izdavaštva i bibliotekarstva, o statusu dramskog teksta, o pesničkom nasleđu 20. veka, o odnosu istorijskog i socijalnog u savremenom romanu... Ciklus "Misliti o knjizi" posvećen je gorućim temama na književnoj i izdavačkoj sceni. Programska celina "Knjiga će spasiti svet" sadržaće i programe organizovane u saradnji sa udruženjima izdavača (panel "Autorska prava i piraterija" i konferencija "Izdavaštvo i javni interes"). Programski ciklus "O umetnosti i kulturi" biće posvećen kapitalnim izdanjima, a ciklus "Poštovana deco" predstaviće pisce za decu i pokušati da odgovori na pitanja specifična za dečju književnost.
Programi posvećeni dečjoj književnosti održavaće se u sali koja je nazvana imenom Duška Radovića, povodom stogodišnjice njegovog rođenja.
Radoviću je ukazana počast i na samom otvaranju, kao i Ivi Andriću, povodom 130 godina od rođenja, te Vasku Popi, povodom stogodišnjice od rođenja.
Ceremonija svečanog otvaranja 65. Sajma knjiga počela je nastupom Lene Kovačević i "Muzičke radionice Mari Mari", koji su izveli svečanu pesmu pisca i prosvetitelja Dositeja Obradovića "Vostani Serbije". Uz zvuke fanfara dramski umetnici Biljana Đurović i Dragan Stojmenović predstavili su program 65. Sajma knjiga.
Svi programi 65. Sajma knjiga, koji obuhvataju i izložbe posvećene Vasku Popi, Borislavu Pekiću i Žozeu Saramagu, dešavaju se u halama: 1 (domaći izdavači kojima je izdavaštvo primarna delatnost, isključivo sa sopstvenim izdanjima), 1a (programske sale i izložbe), 2a (zemlja počasni gost Rumunija, nacionalne prezentacije, izdavači školske i stručne literature, izdavači koji kao osnovnu delatnost imaju obrazovanje), 4 (domaći i strani izdavači, državne institucije/ustanove, ministarstva, biblioteke, muzeji... i izdavači iz oblasti religije i teologije, prodaja knjiga i distributeri), 4 - galerija (prodaja korišćenih i antikvarnih knjiga).
Tradicionalni Školski dan, namenjen organizovanim posetama učenika, nastavnika, bibliotekara, studenata i profesora, biće 27. oktobra.
Za nagrade 65. Sajma knjiga konkurišu svi izdavači – učesnici iz Srbije, osim kada je u pitanju nagrada za izdavača iz dijaspore. Nagrade će biti dodeljene za najboljeg izdavača godine, izdavački poduhvat godine, dečju knjigu godine, najboljeg izdavača iz dijaspore na srpskom jeziku, a biće dodeljena i specijalna priznanja za doprinos u oblasti nauke, kao i za izdavača, knjigu ili strip, te nagrada “Bogdan Kršić” za najlepšu knjigu, nagrada za najlepšu dečju knjigu i specijalno priznanje za mladog dizajnera.
Pojedinačna ulaznica za 65. Sajam knjiga košta 300 dinara, a cena kolektivne ulaznice je 200 dinara. Cena parkiranja u sajamskom krugu je 150 dinara po započetom satu.
(SEEcult.org)
