Polanski oslobođen
Švajcarska je odbila da izruči američkim vlastima proslavljenog filmskog reditelja Romana Polanskog, koji je bio u pritvoru od septembra prošle godine, a 12. jula proglašen je slobodnim. Švajcarske vlasti saopštile su da SAD ne mogu da se žale na odluku o neizručenju Polanskog, koga američko pravosuđe traži radi izricanja presude u vezi sa nedozvoljenim seksualnim odnosom sa maloletnicom pre više od 30 godina.
Švajcarska je odbila da izruči američkim vlastima proslavljenog filmskog reditelja Romana Polanskog, koji je bio u pritvoru od septembra prošle godine, a 12. jula proglašen je slobodnim.
Švajcarske vlasti saopštile su da SAD ne mogu da se žale na odluku o neizručenju Polanskog, koga američko pravosuđe traži radi izricanja presude u vezi sa nedozvoljenim seksualnim odnosom sa maloletnicom pre više od 30 godina.
Polanski je bio u kućnom pritvoru od kraja prošle godine, a uhapšen je u septembru na aerodromu u Cirihu, uoči planirane ceremonije uručenja nagrade za životno delo na ciriškom filmskom festivalu.
Švajcarske vlasti nedavno su najavile da će uskoro odlučiti o američkom zahtevu za izručenje Polanskog, a 12. jula saopštile su da su mere “ograničavanja njegove slobode ukinute”, te da 76-godišnji francusko-poljski filmski reditelj “neće biti izručen SAD”.
Slavni reditelj krajem prošle godine prebačen je u kućni pritvor, u kojem je završio i politički triler “Pisac iz senke”. Za taj film dobio je u međuvremenu Srebrnog medveda za režiju na 60. Berlinalu, na kojem je bio jedna od najvećih zvezda, iako odsutan.
Polanski je napustio SAD u februaru 1978. godine, neposredno uoči izricanja presude za nedozvoljeni seksualni odnos sa 13-godišnjakinjom.
Prethodno je priznao pred sudom da je imao seksualni odnos sa maloletnom Samantom Gajmer, nakon čega je promenjena prvobitna optužnica, koja ga je teretila, između ostalog, i za silovanje i sodomiju. Polanski je, međutim, napustio SAD pre izricanja presude 1978. i od tada se nije vraćao.
Gajmerova je tužila Polanskog krajem 1988. godine, ali je početkom ove tražila od američkog suda da povuče sve optužbe protiv njega, navodeći da bi objavljivanje detalja celog slučaja naškodilo njenoj porodici.
Polanski je nedavno prekinuo ćutanje o američkom zahtevu za izručenje, ocenjujući da američko tužilaštvo želi da ga ponudi kao hranu za medije širom sveta i da proces koji protiv njega pripremaju tužioci u Kaliforniji nije fer.
“Ne mogu više da ćutim, jer SAD nastavljaju da traže moje izručenje više zbog toga da bi me ponudile na tanjiru medijima širom sveta, nego da bi proglasile presudu u vezi sa jednim dogovorom koji je postignut pre 33 godine”, naveo je Polanski za onlajn magazin “La Regle du jeu” koji vodi njegov prijatelj i jedan od najupornijih branilaca, francuski filozof Bernar Anri Levi (Bernard-Henri Levy).
Hapšenje Polanskog izazvalo je bilo podele i u američkoj i francuskoj javnosti.
U Holivudu su najpre burno reagovali, ali su se potom pojavile i ocene da Polanski ne bi trebalo da ima poseban tretman samo zato što je “veliko rediteljsko ime”, kako je izjavio bio guverner Kalifornije i bivši glumac Arnold Švarceneger.
S druge strane, peticiju za oslobađanje Polanskog potpisali su, između ostalih, i reditelji Pedro Almodovar, Stiven Frirs, Vudi Alen, Martin Skorseze, Dejvid Linč, Itan Koen.., glumice Monika Beluči i Fani Ardant, te pisac “Pijaniste” Ronald Hauard.
Osim u SAD, slučaj Polanski izazvao je podele i u Francuskoj, čiji je državljanin postao po odlasku iz SAD.
Nakon prvobitne opšte podrške, i u Francuskoj su se pojavili drugačiji glasovi, uključujući u partiji predsednika Nikole Sarkozija, koji je među prvima i stao u odbranu Polanskog. I Zeleni su kritikovali Sarkozijevu administraciju što se suviše brzo svrstala na stranu Polanskog, a ministre su napali i ultradesničari, uključujući Žan-Mari Le Pena, koji ih je optužio da podržavaju “pedofila u ime prava političko-umetničke klase”.
Rođen 1933. u Parizu, Polanski se vratio s porodicom u Poljsku dve godine pre početka Drugog svetskog rata. Roditelji su mu odvedeni u logor, gde mu je majka i umrla. Otac ga je 1945. poslao u tehničku školu, ali je mladi Polanski već odabrao svoj put, a 1950. godine, pre studija na Filmskoj školi u Lođu, počeo je da glumi, pojavljujući se u filmu Andžeja Vajde “Pokolenie” (1955).
Debitovao je filmom “Nož u vodi” (1962), a u Francuskoj je uspostavio prijateljstvo s mladim scenaristom Žerarom Brahom, koji je postao njegov dugogodišnji saradnik. Filmovima “Odbojnost” (1965) i “Cul-de-sac” (1966) osvojio je Srebrnog, odnosno Zlatnog medveda na Berlinalu.
U Holivud je otišao 1968. godine, gde je snimio psihološki triler “Rozmarina beba”, a posle brutalnog ubistva njegove žene Šeron Tejt 1969, vratio se u Evropu. U Americi se ponovo pojavio 1974. filmom “Kineska četvrt”.
Filmom “Tesa” osvojio je 1979. nekoliko nagrada Oskar i Cezar.
Film "Pisac iz senke" prvi je koji je snimio posle "Olivera Tvista" iz 2005.
(SEEcult.org)
