Počinje 17. Međunarodni festival pozorišta za decu
Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici predstavlja od 16. maja 20 predstava iz 13 zemalja u takmičarskom programu, a težište 17. izdanja posvećuje slovačkom stvaralaštvu koje će biti predstavljeno izložbe, predavanja i predstave, kao i kroz Međunarodni susret lutkarskih akademija i Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti. Subotički festival ugostiće do 22. maja više od 2.500 učesnika iz celog sveta, a svečano će ga otvoriti na sceni “Jadran” Narodnog pozorišta dekan Fakulteta za lutkarstvo iz Sankt Peterburga Nikolaj Naumov.
Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici predstavlja od 16. maja 20 predstava iz 13 zemalja u takmičarskom programu, a težište 17. izdanja posvećuje slovačkom stvaralaštvu koje će biti predstavljeno izložbe, predavanja i predstave, kao i kroz Međunarodni susret lutkarskih akademija i Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti.
Subotički festival ugostiće do 22. maja više od 2.500 učesnika iz celog sveta, a svečano će ga otvoriti na sceni “Jadran” Narodnog pozorišta dekan Fakulteta za lutkarstvo iz Sankt Peterburga Nikolaj Naumov.
Naumov je i dobitnik nagrade za životno delo za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu “Mali princ”, koju će na otvaranju dobiti i upravnik pozorišta Pinokio iz Beograda Igor Bojović.
Na ceremoniji će biti uručena i Povelja doživotnom počasnom predsedniku Saveta Festivala, akademiku prof. dr Henriku Jurkovskom.
Na otvaranju će nastupiti i studenti Visoke akademije dramskih umetnosti iz Bratislave i hor “Melodium” iz Novog Sada, koji će izvesti festivalsku pesmu “Pustite decu nek rastu”, kompoziciju Arsena Dedića.
Takmičarski program obuhvata 20 predstava za decu iz Slovenije, Izraela, Španije, Češke, Francuske, Rusije, Belorusije, Mađarske, Poljske, Rumunije, Bugarske, Slovačke i Srbije, a biće izvođene, osim na sceni “Jadran” i u Pozorištu “Deže Kostolanji”.
Iz Srbije učestvuju Dečje pozorište iz Subotice predstavom “U tami” Marije Stankove, u režiji Veselke Kunčeve, Mini teatar iz Ljubljane “Ružnim pačetom” Hansa Kristijana Andersena, u režiji Roberta Valtla, izraelsko pozorište “Orna porat” iz Tel Aviva predstavom “Peća i vuk” (Icik Vinegerten po Sergeju Prokofjevu, režija Noa Lev), španski teatar “Dežabu” iz Pasaie u Baskiji predstavom “Čovek nije ptica” autora i reditelja Dežabua, te češki autor i reditelj Pavel Vangeli predstavom “Raspevane marionete”.
Ljubljanski Zavod federacija izvešće komad “Kralj prisluškuje” Petera Kusa i Nebojše Pop Tasića, u režiji Kusa, dok francusko pozororište “Turak” iz Liona učestvuje predstavom “Kamene priče (Trostruki salto mortale)”, čiji je autor i reditelj Mišel Laubu.
Rusko Sahalinsko pozorište lutaka učestvuje predstavom “Linije sudbine” autora i reditelja Antonina Dobroljubova, a Jekaterinburško pozorište lutaka komadom “Slike sa izložbe” (Aleksandar Borok, Andrej Jefimov i Sergej Plotov po Modestu Musorgskom), u režiji Boroka i Plotova.
Beloruski teatar “Ljalka” iz Vitbska izvešće komad “Zvezdani dečak” Oskara Vajlda, u režiji Viktora Klimčuka, a Budimpeštansko pozorište lutaka “Lira i epika” Borbale Sabo i Danijela Vara, u režiji Pala Mačaija, dok će Kalmičko pozorište za mlade “Džangar” iz Eliste u Rusiji izvesti “Bajku o malom mesecu” autora i reditelja Borisa Mandžijeva.
Iz Rusije dolazi i Pozorište “Kukoljni dom” iz Penze, predstavom “Živeli jednom...” Vladimira Birjukova, a iz Poljske Pozorište “Maska” iz Žešova, koje će izvesti komad “Dečak iz albuma”, čiji je autor Vitaute Žilinskaite, a reditelj Rimas Driežis.
Segedinsko pozorište “Bela kever” učestvuje predstaviće popularnu bajku “Uspavana lepotica” braće Grim u adaptaciji i režiji Adele Moldovan, a Pozorište “Toša Jovanović” iz Zrenjanina izvešće “Guskalicu” Jovana Carana.
Rumunsko Pozorište animacije “Candarika” iz Bukurešta izvešće predstavu “Kandid” Fransoa Mari Arue Voltera, u režiji Kristijana Pepina, a Državno pozorište lutaka iz Vidina u Bugarskoj “Ribara i zlatnu ribicu” autorke i rediteljke Magdalene Miteve prema Aleksandru Sergejeviču Puškinu.
U završnici će belorusko Brestsko pozorište lutaka izvesti Puškinov “Salijerijev mesec”, u režiji Ruslana Kudašova, a slovačko Pozorište lutaka iz Žiline “Ljubav za tri narandže” Sergeja Prokofjeva po Karlu Gociju, u režiji Milana Sladeka.
Festival će biti završen svečanom dodelom nagrada o kojima će odlučiti međunarodni žiri koji čine istaknuti svetski pozorišni umetnici i teatrolozi - akademik Henrik Jurkovski iz Poljske (predsednik), profesor Anatolij Kuliš iz Rusije, akademik Luko Paljetak iz Hrvatske, An-Fransoaz Kabanis iz Francuske i Miroslav Radonjić iz Srbije.
Biće dodeljen Gran pri za najbolju predstavu u celini, specijalna nagrada za originalnost i fantaziju, kao i nagrade za najbolju režiju, scenografiju, originalnu muziku, najbolje estetsko i tehnološko rešenje lutaka. Za glumačko majstorstvo biće dodeljeno sedam ravnopravnih nagrada.
Festivalske predstave gostovaće širom Vojvodine i Srbije, kao i u Segedinu u Mađarskoj, gde će biti održana repriza Festivala.
U okviru Festivala, odnosno Međunarodnog susreta lutkarskih škola, svakog dana od 17. do 21. maja, u Pozorištu “Deže Kostolanji” predstavljaće se po jedna od pet reprezentativnih lutkarskih škola iz Sankt Peterburga, Osijeka, Bratislave, Šarlvil-Mezijera i Cetinja.
Jedan od ciljeva za okupljanje predstavnika poznatih svetskih lutkarskih škola u Subotici je i inicijativa za osnivanje Fakulteta za lutkarstvo koji bi obrazovao buduće dramaturge, reditelje i lutkare u pozorištu lutaka.
To bi bila prva visokoškolska ustanova tog tipa u Srbiji.
Na Međunarodnom forumu za istraživanje pozorišne umetnosti, na temu “Dete u svetu pozorišne umetnosti”, čiji je autor prof. dr Henrik Jurkovski, učestvovaće 16 pozorišnih stručnjaka, istraživača i umetnika iz 15 zemalja.
Cilj tog susreta je promišljanje i sučeljavanje različitih koncepata pozorišta za decu, posebno s obzirom na razumevanje deteta kao gledaoca, ali i promovisanje promišljanja o pozorišnoj umetnosti namenjenoj deci, s posebnim naglaskom na lutkarstvo kao pozorišnu granu.
I ove godine, u vreme Festivala, na Trgu slobode u Subotici i okolnim ulicama biće organizovan program “Subotica - otvoreni grad”, u okviru kojeg će nastupiti dečji plesni studiji, a ujedno i državni i evropski prvaci u raznim plesnim kategorijama, male balerine, dečje folklorne trupe i dečje pozorišne trupe iz Srbije i regiona. Karnevalskoj atmosferi doprineće klovnovi, subotičke mažoretke, novosadski žongleri, vojvođanski tamburaši i maškarada.
U okviru pratećeg programa, najmlađe posetioce očekuje i filmski program.
U bioskopu “Eurocinema” biće prikazani dugometražni animirani filmovi: “Sunčani Beri i disko gliste” (2008), “Niko i put ka zvezdama” (2008), “Miš Perez - Vila Zubić 2” (2008), “Lisi i uvrnuti vladar” (2009), “Upomoć, ja sam ribica” (2000) i “Ostrvo kraba” (2001).
Svi programi Festivala besplatni su za sve posetioce.
Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici osnovan je 1994. godine odlukom Skupštine opštine Subotica sa ciljem da se na njemu prikažu najvrednija i umetnički najrelevantnija scenska ostvarenja iz međunarodne i domaće produkcije za decu.
Do danas je predstavljeno više od 400 pozorišnih produkcija iz zemlje i sveta, a mnoge su ostvarile značajan estetski uticaj na razvoj teatra za decu i umetnosti lutkarstva posebno.
Festival je dobitnik mnogih značajnih priznanja, među kojima su i Vukova nagrada (2005), nagrada “Pro Urbe” za doprinos razvitku i ugledu Subotice (2009), kao i specijalna nagrada za doprinos razvoju dramskog odgoja “Grozdani kikot” (2009), koju dodeljuje Centar za dramski odgoj iz Mostara.
Festival je 2000. godine bio i jedan od inicijatora osnivanja nacionalnog centra UNIMA-e (Međunarodnog udruženja lutkara, www.unima.org) i od tada je njegov redovni član.
Od 2008. član je ASSITEJ-a (Međunarodne asocijacije pozorišta za decu i mlade, www.assitej-international.org), što je takođe potvrda vrednosti i značaja njegovih postignuća tokom proteklih godina.
Sajt subotičkog festivala je www.lutfestsubotica.net, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
