Otvoren 18. festival pozorišta za decu u Subotici
Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici, koji predstavlja u 18. izdanju 20 produkcija u trci za nagrade, uz težište na rumunskom lutkarstvu, svečano je otvoren 15. maja ceremonijom na kojoj je rumunskom dizajneru Eustaciju Gregorijanu i rediteljki i glumici iz Srbije Ireni Tot uručena nagrada “Mali princ” za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu.
Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici, koji predstavlja u 18. izdanju 20 produkcija u trci za nagrade, uz težište na rumunskom lutkarstvu, svečano je otvoren 15. maja ceremonijom na kojoj je rumunskom dizajneru Eustaciju Gregorijanu i rediteljki i glumici iz Srbije Ireni Tot uručena nagrada “Mali princ” za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu.
Festival će ove godine ugostiti više od 2.000 učesnika iz celog sveta, a organizatori očekuju oko 25.000 gledalaca tokom sedam festivalskih dana u Subotici, kao i tokom reprize dela programa u Segedinu i gostovanjima festivalskih predstava širom Vojvodine i drugih krajeva Srbije.
U okviru takmičarskog programa, od 16. do 21. maja biće izvedeno 20 predstava za decu iz 18 zemalja (Brazil, Iran, Rusija, Italija, Francuska, Češka, Nemačka, Turska, Slovenija, Kazahstan, Poljska, Rumunija, Jermenija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Velika Britanija, Peru i Srbija), koje provociraju i pokreću mlade gledaoce, pomažući im da uoče i neke od problema današnjice.
Punoletno izdanje Festivala svečano je otvorio na sceni “Jadran” Narodnog pozorišta u Subotici ministar kulture, informisanja i informacionog društva Srbije Predrag Marković, koji je istakao, između ostalog, da mu je veoma drago što je bar mali deo tako značajne manifestacije i obećao veću pomoć države subotičkom festivalu u narednom periodu.
Subotički gradonačelnik Saša Vučinić poželeo je dobrodošlicu učesnicima iz celog sveta i zahvalio organizatorima za to što će Subotica, sa svojim trgovima, ulicama i pozorištima, još jednom postati “fabrika dečjih osmeha”.
Zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu Milan Micić istakao je važnost Festivala za Srbiju i Vojvodinu, a potom su atraktivan nastup imali studenti pozorišne akademije (odseka za lutkarstvo) iz Tirgu Mureša u Rumuniji.
Nagradu “Mali princ” uručio je ovogodišnjim dobitnicima direktor i selektor Festivala Slobodan Marković, a iskoristio je priliku i da zahvali na priznanju koje je nedavno sam dobio - Ordenu prijateljstva koji mu je dodeljen Ukazom predsednika Rusije Dimitrija Medvedeva za ogroman doprinos u razvoju rusko-srpske saradnje i rad na popularizaciji ruske kulture u inostranstvu.
To priznanje biće uručeno Markoviću početkom juna u ambasadi Rusije u Beogradu.
Početak 18. Festivala pozorišta za decu obeležio je subotički dečji hor Viva la Musica, koji je nastupio i na zatvaranju ceremonije, uoči vatrometa.
Među učesnicima su bili i studenti dramske i filmske akademije (odseka za lutkarstvo) iz Bukurešta, a publici se obratio i generalni sekretar organizacije UNIMA (Međunarodnog udruženja lutkara) iz Kanade Žak Trudo, istakavši veliki ugled festivala u evropskim i svetskim okvirima.
Predstavljen je i petočlani međunarodni žiri sačinjen od istaknutih svetskih pozorišnih umetnika i teatrologa koji će odlučivati o nagradama - glumac i reditelj Robert Waltl (Slovenija), reditelj i dramski pisac Vladimir Birjukov (Rusija), scenograf i kostimograf Pavel Hubička (Češka), reditelj i teatrolog Jaroslav Antonjuk (Poljska), teatrolog i pozorišni kritičar Miroslav Radonjić (Srbija).
Regionalno pozorište lutaka iz Grodnog u Belorusiji izvešće “Pikovu damu” (A.S. Puškin / P.I. Čajkovski), u režiji Olega Žugžde, Dječije pozorište Republike Srpske iz Banjaluke “Princezu na zrnu graška” (Hans Kristijan Andersen), u režiji Biserke Kolevske, Pozorište “Opera na mala iz Sao Paula “Priče iz kofera” (Kris Migel, Seržio Serano), koju su autori i režirali, a bugarsko Pozorište “Atelje 313” iz Sofije “Labudovo jezero” prema nemačkoj bajci i baletu Čajkovskog, u režiji Vladislave Džambazove.
Južnočeško pozorište iz Češke Budejovice učestvuje predstavom “Bez komentara” (Šaouh Ibrahim), u režiji Jevgenija Ibragimova, Pozorište Žana-Pjera Leskova iz Fontene-su-Boa (Pariz) izvešće predstavu “Moj Pinokio” (Didije de Kalan, Žan-Pjer Lesko prema delu Karla Kolodija), u režiji Žan-Pjera Leska.
Zagrebačko kazalište lutaka izvešće “Priču o konju” (Mark Rozovski prema priči Lava Nikolajeviča Tolstoja), u režiji Zvonka Festinija, iransko Pozorište “Arija” iz Teherana “Poslednji cvet” (Zohreh Behrouzinia), u režiji Behrouzinia, a italijansko Pozorište “Sahes” iz Skandičija kod Firence predstavu “Faust! Faust!”, u režiji Luane Gramenje.
Jermensko Državno pozorište lutaja “Hovhanes Tumanjan” iz Jerevana nastupiće predstavom “Bajka pala sa neba” autora i reditelja Zaruhija Antonjana, kazahstansko Oblasno pozorište lutaka “Alakaj” iz Aktobea predstaviće komad “Ko konjima plete grive?” (M. Azov/V. Tikvinski), u režiji Jevgenija Permjakova, a Daleko pozorište za lutke i ljude iz Berlina predstavu “Taj mali sam ja” (Mira Lobe i Suzi Vajgel), u režiji Torstena Gesera.
Poljsko Olštinsko pozorište lutaka iz Olština izvešće predstavu “Timotej među pticama” (Jan Vilkovski), u režiji Zbignjeva Glovackog, a rumunsko Pozorište “Arijel” iz Tirgu Mureša nastupiće predstavom “Disanje” autora i reditelja Gavrila Kadarjua. Iz Rumunije dolazi i Pozorište “Sigligeti” - trupa “Liliput” iz Oradea, koja će izvesti predstavu “Čudesni zvezdani jelen” (Ferenc Buda), u režiji Lasla Rumija.
Rusko Irkutsko pozorište lutaka “Aistjonok” izvešće “Priče sa nebeskog tavana” Jurija Utkina, zasnovane na pričama Stepana Pisahova, a Krasnojarsko pozorište lutaka učestvuje predstavom “Susedi” (Mihail Suponjin), u režiji Sergeja Ivanikova.
Najavljen je i Forum Ljubljana, koji će izvesti predstavu “Raspevani zamak” autora i reditelja Petera Kusa, dok će beogradsko Malo pozorište “Duško Radović” nastupiti predstavom “Knjiga lutanja” (Dalija Aćin/Maja Pelević), u režiji Dalije Aćin.
Učestvuje i tursko Pozorište lutaja “Leteće ruke” iz Luleburgasa, koje će izvesti “Zrak sunca” (Aleksandar Popesku), u režiji Petra Petkova.
Žiri će dodeliti Gran pri za najbolju predstavu u celini, specijalnu nagradu za originalnost i fantaziju (opciono - nagrada se dodeljuje samo u slučaju da se pojavi predstava sa izuzetnim dometima), kao i za nagrade za najbolju režiju, scenografiju, originalnu muziku, estetsko i tehnološko rešenje lutaka i za nagrade za glumačko majstorstvo (sedam ravnopravnih nagrada).
Predstave će biti igrane na sceni “Jadran” i u Pozorištu “Deže Kostolanji”, a odabrane su među 186 prijavljenih sa svih kontinenata, osim iz Australije.
Težište 18. Festivala je na rumunskom lutkarstvu koje će biti predstavljeno kroz izložbu lutaka, kostima, scenografije i plakata rumunskih umetnika u Subotici, Novom Sadu i Vršcu, naučni skup, kao i kroz učešće pozorišta iz Rumunije u takmičarskom i pratećem programu Festivala.
Bogat prateći program obuhvata i III Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti, kao i radionice, izložbe, filmski program i književne promocije.
Tradicionalni program “Trgovi i ulice” pretvoriće na nekoliko dana Suboticu u grad dece, a u okviru Lutkarske radionice mališani će naučiti kako se prave štapne lutke - javajke. Lutkarska radionica deo je projekta Cul-Tour, koji je započet 1. maja 2010. godine i predstavlja saradnju Otvorenog univerziteta Subotica, kao izvršnog producenta Međunarodnog festivala pozorišta za decu, i Pozorišta lutaka “Kever Bela” iz Segedina (Mađarska), u okviru IPA programa za prekograničnu saradnju Srbija-Mađarska.
Ulaz na sve programe 18. Festivala pozorišta za decu je besplatan.
Festival je osnovan 1994. godine, a do danas je predstavio više od 400 pozorišnih produkcija iz više od 40 zemalja.
Gran pri je prošle godine osvojila predstava "Lira i Epika” Budimpeštanskog pozorišta lutaka, dok je za najbolju režiju nagrađen Ruslan Kudašov za "Salijerijev mesec” A. S. Puškina, u izvođenju Brestskog pozorišta lutaka iz Bresta u Belorusiji.
Sajt subotičkog festivala je www.lutfestsubotica.net, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
