Omaž Kalvinu u završnici 12. BFEK-a
Razgovorom sa slovenačkom književnicom Katarinom Marinčič i panelom o velikom italijanskom i evropskom piscu Italu Kalvinu (1923-1985), 9. juna u Domu omladine Beograda završen je 12. Beogradski festival evropske književnosti (BFEK), koji je tematski bio posvećen odnosu političke korektnosti i književnosti.
Panel o Kalvinu, organizovan povodom stogodišnjice rođenja tog velikog italijanskog i evropskog pisca, bavio se pre svega uzrocima zbog kojih je Kalvino u savremenom trenutku i u proteklim decenijama toliko privlačan čitaocima različitih generacija, senzibiliteta i pogleda na svet.
Učesnici panela “Kalvino: klasik za novi milenijum – 100 godina od rođenja Itala Kalvina”, profesorka na Filološkom fakultetu u Beogradu dr Snežana Milinković, Roberto Ćinkota i Gojko Božović, ocrtavajući književni, poetički i intelektualni profil Kalvina, naglasili su da je bio paradigmatičan pisac druge polovine XX veka u najmanje dva vida. Na jednoj strani, bio je to kao angažovani pisac koji je, posle strasnog angažmana na strani italijanske Komunističke partije, napustio tu vrstu aktivnosti na kraju prve posleratne decenije - kada se njegova ideologija sudarila sa stvarnošću italijanskog i evropskog društva na polovini veka. Na drugoj strani, Kalvino je paradigmatičan pisac koji je neprestano bio zainteresovan za pitanja poetike, ali ne u užem smislu kao književnog postupka i načina oblikovanja književnog sveta, već i kao pogleda na svet i modela razumevanja sveta. Otuda njegova književnost oličava neprestanu modernizaciju i poetičku promenu od neorealističkih početaka, preko zanosnih fantazmagorija i fantastičkih proza, do postmodernističkog romana i velike pohvale čitanju i čitaocu, što dostiže vrhunac u romanu “Ako jedne zimske noći neki putnik”.
Završnica 12. BFEK-a protekla je i u znaku nagrađivane slovenačke autorke Katarine Marinčič (Кresnik, Fabula, nagrada Udruženja književnih kritičara Slovenije), koja je predstavila svoj roman “Tereza”, izabran u antologijsku selekciju 100 slovenskih romana. Nedavno je objavljen na srpskom jeziku u prevodu Ane Ristović, u izdanju Arhipelaga, koji je i organizator BFEK-a.
Katarina Marinčič
“Posle ‘Tereze’ objavila sam još nekoliko romana. Danas kada čitam taj roman, ponekad pomislim da ga je pisao neko drugi. Menjamo se u vremenu, i kao pisci i kao čitaoci. Želela sam da u ‘Terezi’ napišem jednu priču u čijoj će osnovi biti istorija jedne porodice. Tu se, naravno, vidi i grad u kome ta porodica živi, Ljubljana na prelomu vekova. Radnja romana polazi od čuvenog ljubljanskog zemljotresa 1895. godine. Ali ja sam želela da u središtu mog romana ne bude ni društveni ni istorijski kontekst, mada su oni, naravno, vidljivi, nego baš složeni i dinamični odnosi jedne porodice u nekoliko njenih generacija. Pišući ‘Terezu’, imala sam u vidu kao svoje polazište i kao kontekst u koji sam želela da smestim roman tradiciju evropskog građanskog romana u kome se tako često pripoveda upravo o porodicama. Ali pogledajte: u mnogim od tih građanskih romana ljudi u porodicama se mrze i proždiru. U mom romanu ljudi u porodici se vole”, rekla je Katarina Marinčič.
Središnja tema 12. BFEK-a bilo je pitanje odnosa književnosti i političke korektnosti, kojem je bio posvećen panel kojim je 6. juna i počeo festivalski program. O uzrocima zbog kojih je politička korektnost postala tako snažan izazov savremenoj književnosti i kulturi, kao i o tome šta uspon političke korektnosti znači za kritičko mišljenje i demokratiju, učestvovali su profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu dr Nebojša Vladisavljević, pesnikinja Ana Ristović, pesnik i izdavač Gojko Božović i književna kritičarka Marija Nenezić kao moderatorka.
Politička korektnost u političkoj sferi je korisna u smislu zaštite ugroženih grupa, ali je u književnosti opasna, ograničavajuća i predstavlja vrstu cenzure – bilo da se radi o tumačenju klasične književnosti iz današnje perspektive političke korektnosti, bilo da je reč o političkom intervencionizmu u savremenoj književnosti prema merilima političke korektnosti – ocena je učesnika panela „Književnost i politička korektnost“, kojim je 6. juna u Domu omladine Beograda otvoren 12. Beogradski festival evropske književnosti (BFEK).
Pitanje odnosa književnosti i političke korektnosti, književnosti i ideoloških i političkih izazova u savremenom trenutku našlo je važno mesto i u razgovorima sa ostalim učesnicima 15. BFEK-a, među kojima je bio i romansijer iz Crne Gore Vladimir Jaćimović, čiji je roman “Povratak na Zejrek” privukao 2022. godine veliku pažnju čitalaca i književne kritike.
*Foto: Stanislav Milojković
(SEEcult.org)
