Odbrana uzbunjivača – odbrana prava na istinu

Odbrana uzbunjivača poput osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža, ili Edvarda Snoudena i Čelzi Mening, civilizacijska je odbrana ljudskih prava i sloboda, kao i demokratije uopšte, u kojoj je ne treba potceniti moć javnog pritiska radi ostvarivanja prava na istinu o moćnim obaveštajnim službama koje žele da nastave da nekažnjivo čine ratne zločine, ubijaju i vrše torturu širom sveta, rečeno je u razgovoru italijanske istraživačke novinarke Stefanije Maurici i filozofa Srećka Horvata, u nastavku Filozofskog teatra u Bitef teatru u Beogradu.

“Ako se ne odbrane ljudi koji su imali hrabrosti da, rizikujući svoje živote, objave informacije koje su od javnog značaja, a odnose se na američko učešće u ratovima u Avganistanu i Iraku, onda više niko neće moći da iznese bilo šta protiv Pentagona, CIA, NSA…”, rekla je Stefanija Maurici, koja piše za italijanski dnevni list Republika, a radila je, između ostalog, na objavama svih tajnih dokumenata koje je obelodanio Vikiliks u proteklih desetak godina i sarađivala sa Glenom Grinvaldom na otkrivanju fajlova Edvarda Snoudena o Italiji. “Ovo je mi ili oni. Moraju da poštuju zakone, ljudska prava i sve što mi poštujemo… Slučaj Asanž je veliki skandal. Neprihvatljivo je u demokratiji da neko ko objavljuje informacije u javnom interesu završi u zatvoru. To se dešava pritom u Londonu, a ne u Severnoj Koreji. Mora se srušiti slučaj protiv Asanža! Ako ne, posle njega smo svi mi”, ponovila je više puta Stefanija Maurici u razgovoru sa Horvatom i potom sa publikom, u kojem su pomenuti i drugi, globalno manje poznati, ali takođe značajni uzbunjivači, poput Aleksandra Obradovića koji je otkrio informacije o aktuelnoj aferi “Krušik” u Srbiji.

Smatrajući da je odbrana uzbunjivača i odbrana istraživačkog novinarstva ujedno i odbrana slobode medija kao jedne od osnova demokratije, Stefanija Maurici veruje i da danas nikome više ne trebaju vesti, jer ih ima svuda.

“Trebaju nam istraživačko novinarstvo i izvori podataka koje centri moći ne žele da izađu u javnost”, rekla je ona, smatrajući da je prava moć danas iznad političara koje vidimo na televiziji i u drugim medijima.

“Postoje viši nivoi moći. Malo ljudi ih zna – to su tajne obaveštajne službe i deo diplomatije. Mislimo da su nebitni, jer ne utiču direktno na naše obične živote, ali oni su iznad zakona. Oni ubijaju, muče, kidnapuju, uglavnom nisu odgovorni bilo kome… Zato je velika pažnja i nastala kada je Vikiliks objavio tajnu američku diplomatsku poštu. Oni su zato besni na Vikiliks i žele da ga unište”, rekla je Stefanija Maurici, koja smatra da je slučaj Asanž “čisto politički” i da zato i postoji šansa da se nešto promeni na bolje ako se promeni politika, a na to ne mogu da utiču samo uzbunjivači i mreža poput Vikiliksa, te istraživački novinari koji na osnovu tih izvora pišu činjenicama potkrepljene tekstove i mediji koji se usuđuju da ih objavljuju. Neophodna je, kako je naglašeno u razgovoru, i svest građana da, braneći njih, brane i svoje pravo na istinu.

Stefanija Maurici naglasila je da se ne sme dozvoliti da bilo ko bude izvan zakona.

“Oni ne moraju da se bave torturom. Imaju 75 milijardi dolara za obaveštajne aktivnosti, ne moraju da koriste srednjovekovne metode mučenja da izvuku informacije… Imaju satelite, nadgledanje, presretanje, imaju sve što im je potrebno i sve što žele, dobili su Patriotski zakon – želeli su ga i dobili su ga, želeli su neograničeni pritvor i dobili su ga, a ipak nisu u stanju da spreče bilo koji teroristički akt – poslednji je bio prošle noći u Londonu. Nije u pitanju borba protiv terorizma, u pitanju je borba za moć. Moramo zato de delujemo, da ih primoramo da poštuju zakone, da poštuju ljudska prava, moramo da ih nateramo da poštuju demokratiju, da poštuju sve što mi poštujemo”, poručila je Stefanija Maurici, koja je podrobno opisala nekoliko slučajeva istraživačkog novinarstva na kojima je radila na osnovu početnih informacija dobijenih od Vikiliksa.

Da bi zaštitila svoje izvore, koristi posebno zaštićene visoko-sofisticirane telefone, naučila je kriptografiju… ali i dalje strahuje kako da zaštiti podatke koje dobija, svesna da je na tome zasnovano poverenje izvora u istraživačkom novinarstvu. Uprkos brojnim slučajevima koje je iznela u javnost, na osnovu temeljne provere podataka dobijenih od izvora, smatra da nije reč o hrabrosti, već o profesionalnom obavljanju posla, te da su u mnogo većoj opasnosti njene kolege u Italiji koje pišu o mafiji, zbog čega su često pod policijskom zaštitom i članovi njihovih užih, pa i širih porodica.

“Reputacija novinara je nešto što je teško steći, a lako je izgubiti… Ja imam samo intelektualnu hrabrost. Mislim da moja profesija, ako se ispravno radi, može da promeni svet”, rekla je Stefanija Maurici, koja je posećivala Asanža i u ekvadorskoj ambasadi u kojoj je bio u azilu, a koju je, kako se ispostavilo, CIA takođe prisluškivala preko španske privatne kompanije angažovane za bezbednosni sistem. Za to se saznalo kada su pojedinci uključeni u tu operaciju pokušali da prodaju određene video snimke, a snimano je čak i u ženskom toaletu. Španski list El Pais je, na osnovu podataka Vikiliksa, nastavio da istražuje taj slučaj i sada je na španskom pravosudnom sistemu da ga procesuira.

Poseban deo pritiska na Asanža, pored držanja u izolaciji, jeste i oprobani mehanizam satanizacije i spinovanja kako bi se u javnosti stvorio utisak da je loš čovek koga ne treba braniti, rekla je Stefanija Maurici.  

“(Američki predsednik Donald) Tramp kaže da je on silovatelj i javno mnenje onda nije briga… Uništavaju mu reputaciju dezinformacijama, igraju prljavo”, rekla je Stefanija Maurici, podsećajući da švedske vlasti još vode samo pretkrivični postupak protiv Asanža zbog navodnog pokušaja silovanja dve žene, a pošto nemaju dokaza, ne dižu optužnicu, ali i ne odustaju od celog slučaja. Kako je dodala, postoje dokazi, međutim, da je Velika Britanija sprečila Švedsku 2014. godine da odustane od lažnih optužbi protiv Asanža.

“Oni su u mogućnosti da drže Asanža u zatvoru zbog objavljivanja informacija o njihovim ratnim zločinima. Pobeduju, srećni su… Svako može doći sutra u sličnu situaciju, koristiće iste metode, iako je i UN rekla da je ovo arbitrarno pritvaranje i da je Asanž izložen psihološkoj  torturi – to piše u specijalnom izveštaju UN, jedne od retkih centara moći koje su uradile pravu stvar”, rekla je Stefanija Maurici.

Za razliku od nje, Horvat je izrazio nešto veći optimizam u pogledu uspeha odbrane Asanža, navodeći da se, uprkos teškim uslovima u zatvoru, u kojem ga je nedavno i posetio, balans snaga u poslednje vreme promenio.

U ambijentu izložbe “Mi smo milioni” (#WeAreMillions), organizovane u Bitef teatru u okviru globalne foto-kampanje Courage Fondacije za pružanje podrške Asanžu u borbi protiv izručenja SAD, Horvat je rekao da i izložene fotografije sa porukama građana iz celog sveta govore da se odnos snaga menja.

“Iako još nije reč o milionima ljudi, sada se već na desetine stotina hiljada ljudi ne plaši da se fotografiše sa porukom podrške za Asanža ili sa natpisom ‘Australia, bring Assange home’. Ako CIA ili neko drugi sada ovo gleda, znam da će se smejati, ali ne potcenjujte moć javnog pritiska! Balans više nije na strani onih koji žele da dobiju Asanža”, rekao je Horvat i istakao značaj rada uzbunjivača i istraživačkih novinara koji obezbeđuju sredstva za javni pritisak.

Stefanija Maurici je i sama naglasila da veruje u moć javnog pritiska i da se u suprotnom ne bi ni bavila poslom koji radi, te da veruje da je ohrabrujuće to što ranije nije bilo solidarnosti sa Asanžom, a sada postoji.

“Otkrivamo njihove laži. Ne mogu da kažu da je bio paranoičan kada je govorio da je cilj da ga izruče SAD. Pokazalo se da je to istina i da je bio u pravu od početka, a ne paranoik”, dodala je ona i naglasila da je jedini motiv istraživačkih novinara za posao kojim se bave to što pokušavaju da dođu do istine i prenesu je javnom mnenju da bi se promenila stvarnost.

Navodeći da za 50 godina dokumenti Vikiliksa verovatno neće biti tajna, ona je ukazala da tada, međutim, neće imati ni bilo kakav značaj, jer će svet biti potpuno drugačiji, s obzirom na to koliko se brzo tehnologija menja. “I svet će se tako brzo promeniti. Zato moramo da obezbedimo javnosti informacije u trenutku kada su najrelevantnije”, rekla je Stefanija Maurici, autorka knjiga “Dosije Vikiliks. Italijanske tajne” i “Jedna bomba, deset priča”.

Horvat je rekao da je potrebno ići i korak dalje, jer ne misli da je istina dovoljna. “Trebaju nam uzbunjivači, mreža Vikiliks i istraživački novinari, koji će nam obezbediti istinu i činjenice kao sredstva, ali naša je odgovornost da ih iskoristimo i da uradimo nešto više”, rekao je Horvat i pomenuo kao primer Panama papira koji su, kako je naveo, potvrdili ono što smo svi znali – da bogataši skrivaju novac na Kanarska ostrva i slične destinacije, pa dalje od toga nije ni otišlo.

“Pored istine nam treba i imaginacija, a to je nešto više. Populisti su uspešni u svojim nastojanjima, jer manipulišu emocijama, a mi ne ne treba da manipulišemo bilo čime, već da iskoristimo imaginaciju zasnovnu na činjenicama i istini da bismo inspirisali druge ljude da nam se pridruže na putu ka zajedničkom cilju”, poručio je Horvat, koji 1. decembra vodi i novo izdanje Filozofskog teatra u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu, gde je taj format razgovora originalno i pokrenut na njegovu inicijativu. Gošća je ovoga puta turska književnica i novinarka Ece Temelkuran, čija je knjiga “Kako ostati bez domovine” (Sedam koraka od demokratije do diktature) prevedena na desetak jezika, uključujući i hrvatski, u izdanju Naklade Ljevak.

Prethodno izdanje Filozofskog teatra održano je u okviru 53. Bitefa, kada je gost Horvata bio nemački pisac i publicista Norman Oler koji istražuje odnos narkotika i fašizma.

(SEEcult.org)