Odbrana šume kao javnog dobra u kompleksu Avala filma

Grupa stručnjaka i organizacija civilnog društva zatražila je od beogradskih vlasti hitnu obustavu izrade plana detaljne regulacije kompleksa “Avala filma” na predloženim osnovama, kao i izmenu osnovnog koncepta, kojom bi bila obezbeđena zaštita javnog dobra i pravo stanovnika Beograda na zdravu i očuvanu životnu sredinu, uz poštovanje procedura i planskih i zakonskih dokumenata.

Dokumenta koja je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda izložio na rani javni uvid povodom izrade plana detaljne regulacije za kompleks “Avala filma” ukazuju sadržajem, ali i nizom propusta i nelogičnosti, da je namera gradskih vlasti da kompleks “Avala filma” na Košutnjaku pretvore u stambeno-poslovni, uz pustošenje velikog poteza Košutnjačke šume za nove sportske centre i intenzivnu izgradnju, navedeno je u zajedničkom saopštenju organizacija civilnog društva, koje upozoravaju da analiza dokumenta ukazuje na to da razvoj filmske industrije na prostoru nekadašnjeg filmskog giganta “Avala filma” nije njegov cilj, već da on služi kao paravan za gradnju hiljade kvadrata stambenog i komercijalnog prostora.

Prema njihovim navodima, analiza dokumentacije na ranom javnom uvidu ukazuje da su namere gradskih vlasti direktno suprotne javnom interesu i interesima građana Beograda - realizacija plana bi, kako je navedeno, nanela bi štetu javnom dobru i doprinela narušavanju životne sredine, a samim tim i građanima Beograda. U gradu u kojem je vazduh ocenjen kao prekomerno zagađen, te neospornu promenu klime koja je već donela bujične poplave, seča preko 25 hektara šume je nerazumna i krajnje rizična. Zabrinutost i bunt obližnjeg stanovništva, ali i svih rekreativnih korisnika i ljubitelja prirode stoga je opravdana i razumljiva.

Podaci iz plana izloženog na ranom javnom uvidu ukazuju na izgradnju skoro 420.000 m2 novog stambenog prostora i 150.000 m2 komercijalnog prostora. Šume i javne zelene površine nestaju pod ovim izmenama, i sa postojećih 34,7 hektara se svode na deset puta manju površinu od samo 3,4 hektara. Od zelenila i kulture se otima i stvara prostor od 9,6 hektara izgrađenih kvadrata komercijalnog sadržaja kojih sada na lokaciji uopšte nema a na to se dodaje još 7,9 hektara mešovitih gradskih centara.

Planirana namena površina Elaboratom za rani javni uvid za kompleks "Avala filma" GO Čukarica

Paradoksalno cilju izrade tog plana je da se površine za objekte i komplekse javnih službi (dom zdravlja, vrtić, vatrogasna služba i kulturni sadržaj) smanjuju skoro za trećinu, za čitavih 9,7 hektara.

Imajući u vidu planirani porast broja stanovnika (sa sadašnjih 854 na 7.980) i deset puta veću gustinu stanovanja, ispostavlja se da je primarni cilj predmetnog plana da se na prostoru kompleksa “Avala filma” izgradi elitni stambeni kompleks, a ne da se razvija filmska industrija. Da bi se to ostvarilo, biće žrtvovano 26,8 hektara šuma i 7,9 hektara zelenih površina na jednoj od najvrednijih lokacija Beograda, neprocenjive vrednosti upravo u svom doprinosu prirodnim dobrima.

Pored niza propusta u izradi dokumentacije, kao što je taj da izradu planskog dokumenta potpisuju “odgovorni urbanisti”, kojima su istekle licence, i da sam “kompleks Avala filma” nije precizno definisan, i sam njen sadržaj je problematičan i u suprotnostima sa zakonima i planovima višeg reda, te ukazuje na to da je svrha plana da pravno potkrepi nelegitimnu praksu ustupanja najvrednijih gradskih prostora privatnom interesu a na štetu javnog interesa i budućnosti grada, navedeno je u saopštenju.

Realizacija plana bazirana je, kako je ocenjeno, na nizu upitnih radnji nadležnih institucija, poslanika i javnih preduzeća kojima se javni interes podređuje privatnom. Tako se "Srbijašume" odriču dela šume na ovom području, od Ministarstva kulture i informisanja se traži da da saglasnost da se površine javne namene preimenuju u površine ostalih namena. Pri tome, urbanistički planovi višeg reda se uzimaju kao „orijentacioni“, odnosno neobavezujući, a time i nevažeći. Nameće se pitanje - ako se planovi višeg reda uzimaju kao nevažeći, čemu onda planovi uopšte služe i na osnovu kojih informacija je rađen materijal za rani javni uvid i određena budućnost ovog dela Beograda.

Stručnjaci i organizacije civilnog društva zahtevaju stoga da se odmah obustavi izrada plana detaljne regulacije kompleksa “Avala filma” na predloženim osnovama i da se pristupi izmeni osnovnog koncepta tako što će se poštovati procedure, zakoni i planovi višeg reda, obezbediti očuvanje šuma i zelenih površina, bez promene namene zemljišta jer za to ne postoji osnov, te da se investitoru ostavi mogućnost korišćenja i investiranja u nepokretnosti u njegovom vlasništvu, bez promene vlasničke strukture nad zemljištem.

Neophodno je da plan detaljne regulacije bude izrađen u skladu sa ciljevima, namenom prostora i ograničenjima koja su utvrđena Programom zaštite životne sredine Grada Beograda (2015), Strategijom pošumljavanja Grada Beograda (2009), Akcionim planom adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti za Grad Beograd (2015), Planom generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda (2019) i drugim strateškim i planskim dokumentima u oblasti zaštite životne sredine i planiranja i izgradnje. Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu plana detaljne regulacije neophodno je izraditi u skladu sa zakonom i taj izveštaj mora da sadrži ažurne i tačne podatke o stanju životne sredine, zaštićenim vrstama i njihovim staništima, procenu vrednosti biotopa i varijantu nerealizovanja plana. Na osnovu tih podataka i analiza, potrebno je utvrditi rešenja koja su najpovoljnija za ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine i održivog razvoja Beograda, a time i ovog dela Košutnjaka.    

U postupku ranog javnog uvida građanima nije omogućeno da svoje primedbe i komentare dostave na zakonom propisan način. Stručnjaci i organizacije civilnog društva zahtevaju da se postupak ranog javnog uvida obustavi u situaciji kada zbog epidemije virusa COVID-19 ne postoje elementarni uslovi za učešće javnosti u postupku donošenja odluka, te da se postupak ponovi kada se sve neregularnosti i propusti otklone.    

Potpisnici te inicijative su stručnjaci i organizacije civilnog društva: Beogradska otvorena škola, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Evropa Nostra Srbija, Ministarstvo prostora, Ne davimo Beograd, Organizacija za političku ekologiju Polekol, Pešaci nisu maratonci, RERI, Svetska organizacija za prirodu WWF, ZaNašKej, Ksenija Radovanović, Slavica Čepić – pejzažni arhitekta / istraživač na Šumarskom fakultetu.

Istim povodom pokrenuta je i onlajn peticija, koju je za svega nekoliko dana potpisalo više od 26.800 ljudi.

Oglasio se i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, koji je negirao da će gradske vlasti dozvoliti smanjenje šume u Košutnjaku čak i ako to bude tražio investitor. "Niko nije lud da poseče toliko hektara šume", rekao je Vesić gostujući na Pink televiziji, uz ocenu da su to “dezinformacije i izmišljotine plaćenika”.

Plan regulacije kompleksa "Avala filma" na ranom javnom uvidu je do 13. jula, a ovde je moguće informisati se kako podneti primedbe.

(SEEcult.org)