Od snage ljubavi do zajednice usamljenih ljudi

Među gostima 15. Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldoks u Beogradu su i Eva Van Barneveld, Federiko Kamarata i Filipo Foskarini, te Čivas DeVink, čiji su filmovi Srculence, Pozni avgust i Veliki basen deo međunarodnog takmičarskog programa.

Mlada holandska rediteljka i scenaristkinja Eva Van Barneveld snimila je dugometražni film “Srculence” o dve žene u poznim godinama koje ne odustaju od ljubavi, uprkos ozbiljnom zdravstvenom problemu. Junakinje tog filma - Heti (76) i Žana (91) odlučne su da “uživaju jedna u drugoj dok ne nestanu”, ali Žanina uznapredovala demencija opterećuje njihovu sreću.

Eva Van Barneveld izjavila je 16. maja novinarima da je upoznala ovaj par još pre 20 godina kao dete, kada se na kampovanju igrala u njihovom šatoru.

“Bile su veoma živopisan par, što mi se odmah svidelo, a i danas je nešto čemu se divim. Moja porodica je ostala u kontaktu s njima. Kada sam čula da se Žana razbolela interesovalo me je kako to utiče na njihov odnos”, rekla je Eva Van Barneveld, dodajući da je snimanje trajalo dve i po godine.

Prema rečima autorke, film ima dve važne linije priče – prva je da li će jedan od partnera prihvatiti pomoć jer situacija postaje vrlo teška, a druga je o njihovom odnosu.

“One gube jedna drugu malo po malo, ali ipak nalaze nove načine da ostanu povezane”, dodala je ona.

Napominjući da nije želela da snimi spor film o starim ljudima, Eva Van Barnevald rekla je da je srećna što vidi da film lepo prihvata publika različitih generacija, bez obzira da li već zna nešto o problemu demencije ili ne.

Italijanski autori Federiko Kamarata i Filipo Foskarini potpisuju režiju i scenario srednjemetražnog dokumentarca “Pozni avgust”, snimanog na Siciliji u leto 2020. godine.

“Početna ideja je bila priča o kraju sveta. Istraživali smo emocije koje to pokreće i kako se one mogu izraziti kroz slike pejsaža. Kasnije smo to povezali sa prostorom Sicilije”, rekao je Kamarata na konferenciji za novinare.

U sporom ritmu smenjuju se različiti prizori. Selo zaboravljeno i od boga i od ljudi. Iznenadna promena vremena konačno označava kraj zagušljivog leta. Krdo konja stoji prekriveno senkama. Grad gori. Na pragu ruinirane kuće, usamljeni mladi pastir prima vest o novorođenoj ćerki.

Istražujući za potrebe filma autori su mnogo putovali po ostrvu, na kojem inače već neko vreme žive.

“Nailazili smo na prizore koji su i za nas bili iznenađenje. Nastojali smo da ih uklopimo u našu priču o apokalipsi. Počeli smo snimanje, ali nas je zaustavila pandemija. Veći deo scenarija pisali smo tokom lokdauna, što se verovatno nesvesno odrazilo na atmosferu u filmu”, rekao je Kamarata.

Američki dugometražni film reditelja i scenariste Čivasa DeVinka “Veliki basen” gradi složenu panoramu tog dela ruralne Nevade, kroz mozaik likova koji tamo rade, žive i igraju se.

“Nisam poznavao lokaciju Veliki basen. Otkrio sam je, kao i većina ljudi, tokom putovanja kolima. Reč je o zajednici koja živi pored autoputa ‘US 50’, za koji mi je prijatelj rekao da ga zovu ‘najusamljeniji put u Americi’. To me je zainteresovalo, smatrao sam da je to vrlo poetično ime”, rekao je DeVink.

DeVink je dodao da ga je zanimalo da upozna usamljene ljude koji žive pored najusamljenijeg puta, a njih je zanimalo da razgovaraju sa nekim ko dolazi spolja.

“To je mala zajednica, jedan mikrokosmos koji me je inspirisao i dozvolio da vidim njegovu lepotu. Istovremeno, film se može gledati i kao presek društvenog stanja, odnosno marginalizacije ruralnih zajednica u 21. veku”, izjavio je DeVink.

(SEEcult.org)