Nemački trijumf na Bijenalu
Najboljim paviljonom na 57. Bijenalu umetnosti u Veneciji očekivano je proglašen nemački, sa projektom "Faust" umetnice Ane Imhof (Anne), a i Zlatnog lava na centralnoj izložbi “Viva Arte Viva” dobio je nemački umetnik Franc Erhard Valter (Franz Erhard Walther).
U konkurenciji ukupno 85 nacionalnih učesnika, posebnu pohvalu dobio je brazilski paviljon, u kojem se predstavila Sintija Marsele (Cinthia Marcelle).
Srebrnog lava za obećavajućeg mladog umetnika dobio je Hasan Kan (Hassan Khan) iz Velike Britanije, koji živi i radi u Kairu, a posebno su pohvaljeni američki umetnik Čarsl Atlas (Charles) i kosovski Petrit Halilaj, koji je predstavljao Kosovo 2013. godine, kada je debitovalo kao nacionalni učesnik.
Svečanom dodelom nagrada, 13. maja je i zvanično otvoreno 57. Bijenale umetnosti u Veneciji, na kojem, uz nacionalne paviljone, učestvuje i 120 umetnika iz oko 50 zemalja, koje je na centralnu izložbu “Viva Arte Viva” pozvala umetnička direktorka Kristin Masel (Christine Macel).
Kako je obrazložio žiri (Manuel J. Borja-Villel iz Španije – predsednik, Francesca Alfano Miglietti iz Italije, Amy Cheng iz Tajvana, Ntone Edjabe iz Kameruna i Mark Godfrey iz Velike Britanije), Zlatni lav za najbolji paviljon dodeljen je nemačkom za snažnu i uznemiravajuću instalaciju koja postavlja važna pitanja o današnjem vremenu, stavljajući posetioca u stanje anksioznosti. Rad Ane Imhof predstavlja originalni odgovor na arhitekturu paviljona, a kako je istaknuto, karakteriše ga i precizna postavka objekata, slika, performera i zvuka.
Višečasovni performans Ane Imhof u nemačkom paviljonu, čiji je kustos Suzana Fefer (Susanne Pfeffer), bio je favorit za Zlatnog lava u svetskim medijima, koji su prenosili da je publika za vreme trodnevnog vernisaža apsolutno poludela za tim radom.
Anne Imhof © Nadine Fraczkowski
Poslednji put Nemačka je dobila Zlatnog lava za nacionalni paviljon 2001. godine, kada je nagrada posthumno dodeljena vizuelnom i filmskom umetniku Kristofu Šlingenzifu (Christoph Schlingensief), svestranom umetniku koji je preminuo 2010. Takođe, nemačko-britanski umetnik Tino Segal (Sehgal) dobio je Zlatnog lava na centralnoj izložbi 55. Bijenala 2013.
Specijalno priznanje dodeljeno je Brazilu za instalaciju u nacionalnom paviljonu koja proizvodi enigmatičan i neuravnotežen prostor u kojem se ne možete osećati sigurno. I struktura instalacije i video Sintije Marsele, u saradnji sa filmskim autorom, Tiagom Mata Machadom, izaziva zabrinutost za savremeno brazilsko društvo, naveo je žiri u obrazloženju.
Zlatnog lava za najboljeg umetnika na centralnoj izložbi dobio je Franc Erhard Valter (1939) za rad koji predstavlja različite forme, boje i materijale, ujedinjujući skulpturu i performans, u nastojanju da angažuje posetioca. Valter je nagrađen i za radikalnu i kompleksnu strukturu svog opusa kojim utiča na naše vreme i predlaže načine života u tranzitu.
Franc Erhard Valter, foto: Fb La Biennale di Venezia
Srebrni lav za mladog umetnika dodeljen je Hasanu Kanu (1979) za specijalan i intiman odnos koji njegov rad uspostavlja sa posetiocem. Njegova “Kompozicija za javni park” stvara impresivno iskustvo koje, kako je istakao žiri, na lep način prepliće političko i poetsko.
Specijalnu pohvalu dobio je Čarls Atlas (1949) za dva vizuelno raskošna i sofisticirano montirana videa kojima kroz slike prirodne i veštačke lepote, spojene sa rečima, postavlja pitanja štednje i frustracije, seksualnosti i klase.
Petrit Halilaj (1986) pohvaljen je za maštovite intervencije na arhitekturu Arsenala i Centralnog paviljona, koje održavaju odnos prema istoriji Kosova i sećanja iz detinjstva.
Petrit Halilaj, foto: La Biennale di Venezia
Izložba “Viva Arte Viva” 57. Bijenala, prema koncepciji Kristin Masel, fokusirana je na ulogu umetnika i položaj umetnosti u savremenom društvu, na koje skreće pažnju i samim nazivom kao svojevrsnim povikom - izrazom strasti prema umetnosti i umetničkom pozivu. Umesto određene teme, izložba “Viva Arte Viva” ponudila je rute koje odražvaju radove pozvanih umetnika i njihov kontekst, a to “putovanje” podrazumeva devet poglavlja, počev od dva uvodna u centralnom paviljonu, pa preko ostalih sedam u protoru Arsenala i Đardina. Svako poglavlje predstavlja svojevrsni trans-paviljon, s obzirom na različita porekla umetnika, što je svojevrsni kontrapunkt istorijskoj organizaciji Bijenala u vidu nacionalnih paviljona, čiji broj ne prestaje da raste od kraja 90-ih.
Među 85 nacionalnih učesnika na 57. Bijenalu prvi put je ostrvska zemlja Antigva i Barbuda, zatim Kiribati, Nigerija i Kazahstan.
Ponovo su na Bijenalu i sve zemlje sa prostora bivše Jugoslavije, za razliku od 2015. godine, kada je Bosna i Hercegovina pauzirala.
Vesna Milosavljević / SEEcult.org
