Nagrada Borka Pavićević za javni gest Ružici Marjanović
Nagrada “Borka Pavićević” za javni gest, koju je Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) ustanovio u saradnji sa Poljskim institutom u Beogradu u znak sećanja na istaknutu jugoslovensku dramaturškinju, antiratnu aktivistkinju, borkinju za ljudska prava, kolumnistkinju i osnivačicu nezavisnih kulturnih institucija Borku Pavićević (1947-2019), dodeljena je nastavnici i aktivistkinji Ružici Marjanović iz Užica, a specijalno priznanje dobila je majorka policije Katarina Petrović iz Valjeva.
Nagrada je uspostavljena na inicijativu poštovalaca i prijatelja Borke Pavićević u Poljskoj, a kako je saopštio CZKD, dodeljivaće se bijenalno za “javni gest”, termin preuzet iz njenog razumevanja kako aktivističkog, tako i umetničkog javnog čina kao ličnog gesta smelosti, saosećajnosti i, pre svega, vlastite odgovornosti.
Međunarodni žiri, u čijem su radu učestvovali književnik Kšištof Čiževski, urednik i esejista Bazil Čerski, umetnica i aktivistkinja Suada Kapić, filmski reditelj Želimir Žilnik, pozorišni reditelj Oliver Frljić, fotografkinja Goranka Matić, novinarka Sandra Mandić i rediteljka i direktorka CZKD-a Ana Miljanić, odlučio je da prvu nagradu “Borka Pavićević” za javni gest dodeli Ružici Marjanović, osnivačici Užičke književne republike i regionalnog književnog festivala “Na pola puta”, a kao neposredni javni gest za koji je smatrao da reflektuje moć polja kulture u promeni društvenog pamćenja 1990-ih uzeo je izložbu “Ne znam ništa o Miši Stanisavljeviću”, koju je Ružica Marjanović sa kolegama i koleginicama inicirala i organizovala u Užicu 2022. Tom izložbom, kako je istakao žiri, pesnik dramaturg i antiratni aktivista Miša Stanisavljević vraćen je u fokus javnosti, a njegovo delo je otvoreno novim generacijama.
Izložba “Ne znam ništa o Miši Stanisavljeviću”, čije su autorke Ružica Marjanović, Milena Stričić, Gordana Danilović, Snežana Cvetković i Ljiljana Smiljanić, predstavlja “javni gest par excellence u sredini koja ništa ne zna o svojim vrednostima i spremna je da ih zaboravi usled inercije koja traje veoma dugo”, navedeno je u predlogu nominacije Ružice Marjanović, kojoj je nagrada svečano uručena 5. juna u prisustvu mnogobrojnih saradnika, prijatelja i poštovalaca Borke Pavićević, dugogodišnje direktorke CZKD-a.
“Pobuna, građanska hrabrost, solidarnost i empatija, nisu teme, već odlike čina koji je mišljen i izveden ‘iz jedne’, i etičke i estetičke akcije, a u ime ljudske slobode, jednakosti (na strani obespravljenih), mira (shvaćenog kao antiratno delovanje), prijateljstva i i pravde. U tom smislu, javni gest je događaj koji i razotkriva i menja kontekste u kojima je izveden”, naveli su osnivači nagrade, dodajući da se podrazumeva da je gest izveden ili ostvaren u Srbiji, te da će jugoslovenska dimenzija rada Borke Pavićević, kao i evropska, biti prisutna u radu žirija nagrade i na druge načine.
Žiri je odlučio i da posebno priznanje dodeli policajki Katarini Petrović koja je uhapšena i suspendovana zbog javnog gesta koji je učinila iz moralnih razloga - otkrivajući da nismo svi jednaki pred zakonom, a naročito da postoje povlašćeni čija se krivična dela sakrivaju od javnosti.
Nagrada je u formi skulpture čija je autorka poljska umetnica Malgožata Njeđelko (Małgorzata Niedzielko), koja je bila inspirisana hrabrošću kao glavnom osobinom Borke Pavićević.
“Za ljude pograničja, buntovnike, izgnanike i angažovane građane. HRABROST je glavna Borkina osobina. Hrabrost znači biti svoj. ‘Samo onaj ostaje svoj, ko ima hrabrosti da se menja’ (B. Breht). Hrabrost oslobađa straha koji nas navodi da podižemo zidove prema drugima i njihovim potrebama. Hrabrost je svojstvo osobe koju teškoće i opasnosti ne odvraćaju od delanja. Ljudi koji poseduju kreativnu hrabrost donose bolje odluke, i bolje uspevaju da nađu rešenje problema koji se čine nerešivima. Kreativnost je stanje uma, i način razmišljanja. Skulptura predstavlja dinamičan, hrabro koračajući, nedefinisani lik, koji pokušava da se probije kroz zid pred sobom”, navela je u opisu umetničkog koncepta nagrade-skulpture “Borka Pavićević” Malgožata Njeđelko, koja je izlagala na brojnim izložbama u Poljskoj i inostranstvu, dobitnica je bronzane medalje Gloria Artis, koju poljska vlada dodeljuje za izuzetan doprinos kulturi, a osim umetničkog rada, bavi se i dizajnom izložbi i priznanja, edukacijom i društvenim radom.
Za nagradu “Borka Pavićević”, inače, nominovano je 30 ličnosti, a nominacije je razmatralo više od 30 predlagača, umetnika i umetnica, aktivista i aktivistkinja, radnika i radnica u kulturi, profesora i profesorki univerziteta, kao i drugih ličnosti koje su i nosioci i poznavaoci javne kulturne, umetničke, društvene i aktivističke scene, koje je CZKD pozvao da učestvuju.
U najužem izboru za nagradu “Borka Pavićević” našli su se, pored Ružice Marjanović i Katarine Petrović, i novinarka Ivana Gordić Perc, aktivistkinja Bojana Minović, izdavač, aktivista i sociolog Dragan Stojković, reditelj Nebojša Slijepčević i vizuelna umetnica Darija Radaković.
Aktivistkinja i radnica u kulturi Bojana Minović, koautorka je filma “Kuhinje i ratovi” o izbeglim Romima sa Kosova, napisala je scenario, a u pripremi je i njena prva knjiga “Dođi, sedi u hlad” o ženskoj romskoj egzistenciji i prijateljstvu sa ženama sa najdublje margine.
Novinarka Ivana Gordić Perc posebno se istakla istraživanjem položaja vijetnamskih radnika u zrenjaninskoj fabrici guma kineskog investitora Linglong, koje je urodilo otkrićem najvećeg radnog logora u Evropi. Zahvaljujući njenom angažmanu, spašeni su vijetnamski radnici, svedeni u Zrenjaninu na status modernih robova, a ostvaren je i određen pomak u društvu u razumevanju borbe za pravo na dostojanstvo svih ljudi.
Vizuelna umetnica Darija Radaković nominovana je za izložbu “Sviđa mi se da ti ne bude prijatno” održanu u oktobru 2023. u Novoj galeriji vizuelnih umetnosti u Beogradu, koja je predstavljala iskorak u odnosu na naturalizovane i amortizovane izlagačke prakse u polju vizuelnih umetnosti i formate izložbi, ali je imala i značajan društveni uticaj jer je u javnosti razgolitila tišinu o ratnim zločinima koristeći gigantske, agresivne i nametljive medijske formate u javnom prostoru Beograda - bilborde.
Reditelj Nebojša Slijepčević, autor filma “Čovjek koji nije mogao šutjeti” o hrabrosti čoveka koji se suprotstavlja paravojnim jedinicama u vozu u Štrpcima, koja je nagrađen Zlatnom palmom na nedavnom 70. Kanskom festivalu, omogućio je da se zločin u Štrpcima vrati u fokus javnosti. Realizovao je, kako je istaknuto, i brojne druge filmove koji se
hrabro i na inovativan način bave društvenim problemima.
Izdavač, aktivista i sociolog Dragan Stojković je objavljivanjem fototipskog izdanja čuvene poeme “Jama” pesnika i partizana Ivana Gorana Kovačića u novembru 2023. godine podsetio javnost na jednu od najznačajnijih i najpotresnijih umetničkih svedočanstava zločina nad civilima u Drugom svetskom ratu. Gesta objavljivanja imala je svoje “opravdanje” u dve godišnjice: 110 godina od rođenja Kovačića i 80 godina od kako su ga, nakon ofanzive na Sutjesci, 1943. godine ubili četnici. Dublji razlog objavljivanja “Jame”, kako je sam Stojković objasnio, jeste “nužnost sagledavanja karaktera zla koje se nakon Drugog svetskog ponovilo u ratu devedesetih u Jugoslaviji”.
*Foto: Srđan Veljović
(SEEcult.org)
