Mogući scenario budućnosti

Nova predstava Ateljea 212 “Testirano na ljudima” Maje Pelević, u režiji Bojana Đorđeva, govori o pitanjima (ne)slobode, globalnog nadzora i moguće budućnosti u kojoj mašine preuzimaju svet, a biće premijerno izvedena 13. decembra u Ateljeu 212.

Dramaturg Dimitrije Kokanov istakao je da je Atelje 212 u okviru repertoarske politike podrške savremenom domaćem dramskom tekstu naručio komad od Maje Pelević, bez zadatog tematskog okvira, a da se ona opredelila za temu savremene tehnologije, razvoja veštačke inteligencije i različitih medijskih prostora u kojima danas živimo paralelno sa realnim životima. “Maja je odlučila da se tekst razvija u direktnoj komunikaciji s rediteljem, zatim sa mnom kao dramaturgom i uz kasnije izmene u komunikaciji sa glumcima i autorskim timom”, rekao je Kokanov 12. decembra na konferenciji za novinare, podsetivši da se u Ateljeu već 13 godina igra drama Maje Pelević “Pomorandžina kora”.

Maja Pelević je zahvalila na retkoj prilici da joj pozorište naruči tekst i da može da ga radi na način koji je njoj blizak.

“Najviše me je zanimalo pitanje slobode, koliko smo mi danas slobodni odnosno neslobodni, kako nas privilegovano zapadno slobodno društvo kontroliše, na načine koji su danas postali nevidljivi za nas i na koji način svi mi učestvujemo u tome svakodnevno, kroz različite rituale, interakcije sa, pre svega, tehnologijama, a onda i sa različitim društvenim oblicima kao što su televizija, mobilni telefoni, razne vrste lajf koučinga, psihoterapija. Kako dovodimo sebe u situaciju da zapravo ne želimo nikakvu promenu iako stalno govorimo da je priželjkujemo. Da li smo mi danas uopšte u stanju da zamišljamo neku bolju i pravedniju realnost u ovoj stvarnosti u kojoj nismo spremni da se žrtvujemo i da rizikujemo svoje privilegije”, rekla je Maja Pelević.

Pored slobode, zanimalo ju je i pitanje globalnog nadzora i tehnologije, posebno interneta, zamišljenog kao nešto gde možemo da budemo slobodni. “Na koji način su multinacionalne kompanije i taj prostor lako preuzele i koriste ga ne samo da nas konstantno nadziru nego i da oblikuju novog pasivnog konzumenta, koji kupuje robu, ali i postaje besplatni radnik u internet realnosti i dozvoljava da se njegovi podaci kupuju, koriste i da se na taj način pasivizira naša društvena realnost?”, zapitala je Maja Pelević.

U radu na tekstu, kako je dodala, htela je da razmotri pitanje “šta će se dogoditi ako jednog dana te mašine u koje smo toliko uložili preuzmu sve nas i našu realnost - da li će to biti pozitivan ili negativan scenario”.
“Nisam htela komad o nekoj vrsti tehnofobije nego da razmotrim da li bi ta realnost u kojoj mašine preuzimaju svet bila bolja od ove koju danas živimo”, rekla je autorka.

Napominjući da su teme neslobode i nadzora putem tehnologije česte na filmu i televiziji, rekla je da joj je bilo interesantno “kako to može da se pretoči u pozorištu, kako raditi predstavu o čovekolikim robotima, a da se ne koriste tehnologije”.

“Srećna sam što smo uspeli da na analogni način obradimo ovu temu”, izjavila je Maja Pelević.

Reditelj Bojan Đorđev ocenio je da je Maja Pelević “precizno zahvatila posledice koje izazivaju dramaturgija rijalitija, nadzor i samodizajniranje, pokazivanje, gomila odluka koje donosimo o konzumaciji”. “Sve to utiče na odnose između ljudi, između kolektiva i u ovom komadu napravi paradoksalnu situaciju u kojoj se ispostavi da robot ima najljudskije osobine, a da su ljudi postali nešto drugo”, rekao je Đorđev.

“Bilo mi je zanimljivo da se bavimo prostorom privilegije, prostorom biranja u kojem smo vrlo svesni odluka koje donosimo - od toga kakvu hranu konzumiramo i kakvu odeću nosimo, do vrednosti koje biramo, a pritom nas svaki od tih izbora ustvari parališe u nekom političkom smislu i nismo u stanju da donesemo političku odluku ili nam je trenutak u kojem smo pitani na neki način oduzet ili dezavuisan, obesmišljen svim ovim ostalim”, izjavio je Đorđev.  

Prema njegovim rečima, teza je da dok stalno donosimo odluke o dizajniranju samih sebe, o tome da nam bude dobro, da živimo na jedan određeni način, onu najbitniju odluku prepuštamo nekom drugom -  u našem slučaju danas političarima, a u nekoj budućnosti tim mašinama koje nas okružuju.

“Poslednjih 10-15 godina živimo u digitalnoj paradigmi, a mislim da još uvek nismo u stanju da shvatimo koliko je to radikalno promenilo čitav naš život, međuljudske odnose. To se desilo jako brzo, naglo”, istakao je Đorđev.

U predstavi igraju: Aleksandra Janković (Romantičarka), Ana Mandić (Realizatorka), Sofija Juričan (Mentorka), Ivan Mihailović (Diplomata), Ivan Jevtović (Avanturista), Dejan Dedić (Perfekcionista), Aleksandar Đinđić (Posmatrač) i Isidora Simijonović (Nova/Eva).

Dejan Dedić je izjavio da “svaki od likova predstavlja jednu mikro kritiku, koje se na kraju sklapaju u makro kritiku društva”.

“Niko od nas nema napisan karakter, nego su to u suštini ideje koje zajedno formiraju meta komentar. Za nas glumce bilo je zanimljivo, mada dosta naporno, da ostvarimo koherentnost u igri, da niko ne iskače, nego da živimo kao jedan mehanizam koji formira tu distopiju”, rekao je Dedić.

Za Isidoru Simijonović ova predstava je “mogući scenario naše budućnosti”.

“Svi pričamo kako je danas teško zaposliti se, a ne stižemo da mislimo da u budućnosti nećemo ni biti potrebni da radimo neki posao i da će veštačka inteligencija većinu poslova obavljati bolje nego mi. U predstavi se ispostavlja da jedino što neće moći bolje to je da bude rijaliti igrač, pošto je to toliko besmisleno samo po sebi, da samo čovek može da pokuša da se bavi tako nečim”, rekla je Isidora Simijonović.

Scenograf predstave je vizuelni umetnik Siniša Ilić, kostimografkinja Maja Mirković, kompozitor Luka Papić, koreografkinja Isidora Stanišić, a scenski pokret radio je Čarni Đerić.

Direktor Ateljea 212 Novica Antić izjavio da autori i glumci “kroz ovaj komad pričaju o istoriji čitave civilizacije, o našoj slobodi i manje ili više dobrovoljnom predavanju slobode izbora - nekada davno bogovima, zatim vladarima, pa takozvanoj većinskoj volji naroda, a na kraju izgleda mašinama”.

“Da li smo mi u tome žrtve ili slobodno predajemo svoju volju, to je veliko pitanje, kojim se bavi i ova predstava i barem 200-ak godina velika umetnost u svim svojim izražajnim oblicima, a kojim će se, nadam se, pozabaviti i gledaoci naše predstave”, rekao je Antić.

Pominjući uz osmeh da je i Atelje jedan svoj deo predao mašinama, Antić je objavio da od danas svi komadi koji se igraju u tom pozorištu mogu da se čitaju neštrihovani na sajtu Ateleja 212.

Predstava “Testirano na ljudima” igra se na velikoj sceni “Mira Trailović”, a prve reprize su 14. i 22. decembra.

*Foto: Atelje 212

(SEEcult.org)