Milena Dragićević Šešić: Magacin - neophodno žarište kulture
Nova pretnja zatvaranjem Magacina u Kraljevića Marka, kulturnog centra koji je pre deset godina namenjen nezavisnoj kulturi, ali je njegov status ostao pravno neregulisan, bila je povod za razgovor sa prof. dr Milenom Dragićević Šešić o značaju tog prostora, koji ona vidi kao žarište alternativne i kulture solidarnosti. Profesorka Dragićević-Šešić izjavila je za SEEcult.org da smatra da je rešavanje slučaja Magacina prilika za konačno uspostavljanje istinskog javno-civilnog partnerstva, a kao problem da do toga dođe vidi to što javne vlasti ne poznaju savremene tendencije u kulturnoj politici, koju shvataju kao kontrolu.
Kakav je značaj Magacina u Kraljevića Marka za kulturni život u Beogradu?
M.D.Š: Magacin je za mene izuzetno mesto, žarište alternativne i kulture solidarnosti. Sećam se od prvog trenutka, kada je Jovana Popović pisala elaborat o osnivanju Magacina koji, doduše, nije ispoštovan na način kako ga je ona osmislila, ali svejedno - i onako kako je organizovan preko Doma omladine, otvorio je mogućnost da veliki broj organizacija - od Stanice, preko TkH-a i drugih, realizuje svoje programe koji su istinski autonomni i različiti od onoga što se dešava u drugim prostorima. Sećam se Ilegalnog bioskopa, gde smo mogli da razgovaramo o ozbiljnim filmovima, do različitih konferencija, performansa, Kondenz festivala i drugih programa koji su stvarno davali drugačiju sliku toga šta se dešava u svetu savremene umetnosti u regionu. Takođe, predstavljeni su i neki umetnici koji teško ostvaruju izložbe u nekim drugim prostorima, poput Živka Grozdanića, pa nadalje. Dakle, ovakva žarišta okupljanja različitih grupa i kolektiva su neophodna i u tom smislu potrebno ih je zadržati, pa bilo koja da im je pravna forma.
Ja bih, naravno, glasala za potpunu autonomiju civilnog setora, da se tu postavi jedo istinsko javno-civilno partnerstvo u kojem će Grad Beograd predati ovaj prostor na upravljanje, a pomoći koliko god može da se infrastrukturno opemi. On je dat nezavisnoj sceni, a nikada nije bio do kraja završen i opremljen na način kako je obećano. A ipak su sve te grupe uspevale da postignu odlične rezultate.
Godinu dana po otvaranju Magacina, organizacije koje deluju u njemu organizovale su regionalnu konferenciju “Samit nesvrstanih CK”, u pokušaju da ukažu na problem nerešenog statusa. I Vi ste učestvovali na tom skupu. Zbog čega se ništa još u tom pogledu nije promenilo?
M.D.Š: Čini mi se da kod nas javne vlasti apsolutno ne poznaju kulturnu politiku, a posebno ne savremene tendencije u kulturnoj politici. Kulturna politika se shvata kao kontrola i kao upravljanje sistemom koji pripada gradu ili republici. Za njih su ovo mesta - mesta rizika, na kojima se dešavaju događaji na koje najveći broj onih koji dođu na vlast ne razumeju. Prosto, oni nikada nisu bili publika takvih događaja. Doduše, mnogi od njih nisu bili publika ni nekih drugih događaja - onoga što bismo mogli smatrati elitnom i konvencionalnomkulturom. Čini mi se da pravog razumevanja za smisao i značaj, za potrebu postojanja civilne scene u ovoj sredini nema. Ne postoji čak ni razumevanje toga zašto kultura u javnom sektoru mora da bude autonomna, makar na nivou onoga koliko je autonoman univerzitet. Znači, ništa nije izvan društva, sve je u društvu, i sve deluje prema određenim vrednosnim sistemima koji i društvu postoje, ali o tome moraju da odlučuju sami akteri na sceni. Zbog toga bih ja pledirala da Magacin bude dat nezavisnoj sceni na upravljanje - da oni sami naprave svoje mehanizme izbora, preraspodele prostora, izbora programa, na način na koji su to do sada radili. O duhu solidarnosti govori činjenica da Adsocijacija NKSS radi, izdaje Manek, da je ovo mesto žarišta susretanja, ne samo beogradske, već i cele srpske nezavisne scene.
Na koji bi način moglo da bude obezbeđen opstanak Magacina?
M.D.Š: Nama jedino ostaje da radimo ono što se u svetu zove zagovaranje i da pokušamo da učinimo da ovakva žarišta postanu što vidljivija i kroz medije. Jer, mnogi ljudi ne smatraju da je to mesto i za njih, pa i ne znaju da postoji. Jedan deo kulturne javnosti možda čak nije ni svestan rezultata i vrednosti koje se produkuju na nezavisnoj sceni, posebno što su zvanični mediji za te rezultate zatvoreni. Dakle, da možemo da učinimo vidljivijim sve umentičke rezultate do kojih se došlo, intelektualne, produkcije znanja, da vidimo da li može da se napravi evaluacija i da li će ona nekom u ovom društvu nešto da znači. A onda, naravno, preko odbornika u Skupštini grada treba vršiti pritisak na Sekretarijat za kulturu. Ja, naravno, nemam mnogo iluzija, imali smo mi različitih borbi za različite kulturne prostore i nihovo očuvanje, pa nismo uvek uspevali da ostvarimo rezultate. Ali, povremeno se dešavalo da se neki rezultati i ostvare. Pa i Bitef je svojevremno bio otvoren za nezavisnu plesnu scenu, posle toga je prešla u Vuk itd. Alternativna žarišta kulture u svakom gradu u svetu, pa i u Beogradu, šetaju. To je prirodno i normalno. Ali, za svaku od njih moramo stalno i da se borimo.
Razgovor sa Milenom Dragićević Šešić, vođen je u toku programa “Sačuvajmo Magacin – kulturni centar dostupan svima” koji je održan 12. decembra u Magacinu u Kraljevića Marka u Beogradu kao prezentacija impresivnih rezultata ostvarenih u tom kulturnom centru u protekle dve godine od kada funkcioniše prema novom modelu Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije. Uz podršku mnogobrojnih umetnika, kulturnih radnika, javnih ličnosti i građana, Asocijacija NKSS poručila je da ne odustaje od tog prostora, a nadležne gradske vlasti i Dom omladine Beograda, kao formalnog korisnika, ponovo je pozvala da regulišu status Magacina pravnim formalizovanjem postojećeg modela funkcionisanja, zasnovanog na otvorenom kalendaru i dostupnosti svima.
*Na fotografiji: Nela Antonović i Milena Dragićević Šešić (snimila Lidija Antonović)
_ _ _
Produkcija: SEEcult.org, 2016.
Novinarka: Vesna Milosavljević
Snimatelj: Milan Nešić
Montažerka: Marija Aranđelović
Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije
(SEEcult.org
