Mikiju Manojloviću uručen francuski Orden viteza
Istaknuti srpski glumac Predrag Miki Manojlović primio je 14. juna francuski Orden umetnosti i književnosti u rangu viteza, koji mu je na svečanosti u francuskoj ambasadi u Beogradu uručio ambasador Pjer Košar, ističući da je Manojlović "istinska veličina evropske pozorišne i filmske umetnosti".
Orden viteza Manojloviću je dodeljen još 2017. godine - ukazom tadašnje francuske ministarke kulture, ali mu je sticajem okolnosti uručen tek sada, a neposredan povod za svečanost, kako su saopštili organizatori - francuska ambasada i Francuski institut u Srbiji, jeste održavanje 4. Festivala francuskog filma u Beogradu od 15. do 19. juna, čiji je "kum" upravo Manojlović.
Ambasador Košar izjavio je da je veza Manojlovića s Francuskom duga i snažna, jer je njegova baka bila Francuskinja, dodavši da je njegovog dedu, Srbina koji je studirao na Sorboni, Francuska proglasila oficirom Legije časti.
Čuveni srpski i francuski glumac, kako je istakao Košar, ostvario je značajnu pozorišnu karijeru obeleženu ulogama u klasičnom repertoaru (Hamlet, Magbet, Kaligula...), stekao široku popularnost u televizijskim serijama (Otpisani, Grlom u jagode...), igrao u brojnim kultnim filmovima sa prostora bivše Jugoslavije, ostvario izuzetne role u više od 80 domaćih i inostranih filmova i dobio mnoge nagrade. Ambasador je posebno pomenuo filmove "Samo jednom se ljubi" Rajka Grlića, "Otac na službenom putu", "Podzemlje" i druge filmove Emira Kusturice, "Pakao" Danisa Tanovića, "Irina Palm" Sama Garbarskog....
Od učešća u čuvenoj pozorišnoj avanturi Pitera Bruka “Mahabharata” (1987) Manojlovića karijera ga vodi u Francusku, Veliku Britaniju, SAD i druge zemlje, u kojima snima na italijanskom, engleskom, francuskom, romskom, bugarskom. Deo života provodi u Francuskoj, gde intenzivno sarađuje s francuskim filmskim stvaraocima kao što su Nikol Garsija, Fransoa Ozon, Žan Žak Beneks, Žerom Sal....
Ambasador je naveo da Manojlović "svojim slobodoumljem i humanizmom, sluhom za društvena pitanja, vodi hrabru borbu za povezivanje ljudi kroz umetnost", te je 2008. godine pokrenuo Radionicu integracije za inkluziju slepih, slabovidih i drugih osoba sa invaliditetom.
Manojlovićevo angažovanje je "snažno i na polju pomirenja i međukulturnog dijaloga u regionu", istakao je Košar, navodeći da je 2015. godine postavio Šekspirov komad “Romeo i Julija” u dvojezičnoj koprodukciji, sa "srpskim i kosovsko-albanskim glumcima, koja podstiče razmišljanje građana o suživotu na Zapadnom Balkanu".
"Vi neumorno radite na povezivanju Francuske i Srbije, kao i zemalja Zapadnog Balkana. Briljantni umetnik veličanstvene harizme, ostajete jedna od glavnih figura 'jugoslovenskog' filma proteklih 40 godina. Vi ste istinska veličina evropske pozorišne i filmske umetnosti", poručio je Košar Manojloviću, dodajući da je počastvovan što sticajem okolnosti baš on ima priliku da mu uruči odlikovanje.
Zahvaljujući na odlikovanju, Manojlović je u govoru na francuskom jeziku istakao da mu je čast da na reveru nosi francuski orden.
Prisetio se uspomena iz detinjstva, očevog prijatelja Žana Parizoa i njegove bele limuzine kojom je došao u Beograd, porodičnih poseta Francuskoj i očevog uzvika "Živela Francuska" kada bi svojim fićom prelazili francusku granicu...
Ističući da je baku Mari Kolen obožavao, ispričao je o njihovom poslednjem susretu, u bolnici u Beogradu 1969. godine: "Video sam njene ogromne oči i jako slabašno telo, osmehnula mi se. Samo je tiho izustila: 'Govori mi francuski. Samo to i ništa više'. Govorio sam joj o svemu. Pričali smo kao da smo se sklonili u neki zaklon od pljuska. Napustila nas je dve noći kasnije".
Manojlović je izjavio da mu je vreme donelo susrete s velikim umetnicima različitih nacionalnosti, važne događaje, pa i iskušenja, "gotovo sve što može da se dogodi".
U osvrtu na svoju karijeru, ocenio je: "Pretočiti ideje na duhovnom nivou u kondenzovano vreme pozorišta i filma je ličan i opasan put. Ne vladati samo zanatom već vladati svojom kreativnošću, to je dokaz da ste još uvek živi".
Prema njegovim rečima, kultura i kreativnost su suština i ključ sveta, koji je često izgubljen, a Francuska je "svetionik kulture i bastion odbrane evropske kuture pred naletom osrednjosti i moći novca".
"Za to Francuska godinama pruža dokaze. Učestvuje u kulturama drugih zemalja. S pažnjom se odnosi prema ljudima kao individuama, jer jedan čovek može da promeni svet. Gomila ga kvari i čini da stoji u mestu", zaključio je Manojlović.
(SEEcult.org)
