• Search form

04.07.2009 | 21:21

Marksov Kapital na filmu

Poznati nemački reditelj Aleksander Kluge pokušao je da baci pogled na utemljivača naučnog komunizma Karla Marksa, koristeći estetske fenomene u filmu “Novosti iz ideološke starine: Marks - Ejzenštajn - Kapital”, prikazanom na nedavnom 31. Moskovskom filmskom festivalu.

Veliko interesovanje u Evropi i SAD za Marksov “Kapital” u vreme aktuelne globalne ekonomske krize, čije se posledice još ne mogu sagledati, pobudilo je tog poznatog nemačkog reditelja da o glavnom delu političke ekonomije snimi dokumentarni jednoipočasovni film.

Marksov Kapital na filmu

Poznati nemački reditelj Aleksander Kluge pokušao je da baci pogled na utemljivača naučnog komunizma Karla Marksa, koristeći estetske fenomene u filmu “Novosti iz ideološke starine: Marks - Ejzenštajn - Kapital”, prikazanom na nedavnom 31. Moskovskom filmskom festivalu.

Veliko interesovanje u Evropi i SAD za Marksov “Kapital” u vreme aktuelne globalne ekonomske krize, čije se posledice još ne mogu sagledati, pobudilo je tog poznatog nemačkog reditelja da o glavnom delu političke ekonomije snimi dokumentarni jednoipočasovni film.

U filmu preovladjuje postmodernistička stilistika sa izraženom strašću za dekonstrukcijom, kako uočavaju ruski filmski kritiačri, pa se otud pomalo podsmešljivi ton, kojim bi trebalo da se simulira realnost, pokazao kao nedovoljno umesni poziv na razmišljanje. Ne treba zaboraviti da je idejno polje “Kapitala” za mnoge, čak i za desetine miliona ljudi širom sveta, bilo, a za mnoge i ostalo, smisao njihovog života. Ta knjiga je bila simbol nečega za šta su mnogi platili svojim životom, radi čega su prenebregli karijeru i novac.

Kluge tokom celog filma na različite načine pokušava da primenom viševalentnih filmskih izražajnih sredstava pre svega istakne celu lepezu ovaploćivanja Marksovih ideja umetničkim sredstvima, koje zatim plasira naizmeničnim fragmentima filmskih pasaža.

Ovaploćenje teorijskog znanja umetničkim sredstvima, u ovom slučaju filmskim slikama i ejzenštanovskom montažom atrakcija, pokazalo se kao veoma složena metoda, svejedno da li bila modernistička ili postmodernistička. Stoga su se u dokumentarcu “Kapital” ispoljile sve proituvrečnosti te metode, korišćene da bi se teorijska znanja prenela na platno, bez obzira na sve kavlitete kojih u Klugeovom flimu nije malo. A moguće je da je autor upravo zato podelio film u nekoliko delova, od kojih je prvi Ejzenštajnov pokušaj ekranizacije “Kapitala”, dok se drugi i treći bave odnosom čoveka prema potrošačkom društvu.

Sergej Ejzenštajn je 1927. godine imao ideju da snimi Marksov “Kapital” koristeći literarne metode iz “Uliksa” Džejmsa Džojsa. Sledeći njegovu ideju, Kluge je pronašao sopstveni filmski pristup Marksovoj knjizi.

B. Rakočević

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r