Makedonski književni biseri izgubljeni u prevodu
Vladin projekat prevođenja miliona knjiga sa makedonskog i na makedonski ugrožen je zbog preterane žurbe. Piše: Klimentina Ilijevski Makedonske vlasti postavile su pred sebe mamutski zadatak finansiranja prevođenja oko dva miliona knjiga na makedonski i sa makedonskog do 2014. godine. Cilj je da se promovišu domaći autori u inostranstvu i da se istovremeno obogati katalog domaćih knjiga svežim prevodima popuranih i savremenih svetskih autora.
Vladin projekat prevođenja miliona knjiga sa makedonskog i na makedonski ugrožen je zbog preterane žurbe.
Piše: Klimentina Ilijevski
Makedonske vlasti postavile su pred sebe mamutski zadatak finansiranja prevođenja oko dva miliona knjiga na makedonski i sa makedonskog do 2014. godine.
Cilj je da se promovišu domaći autori u inostranstvu i da se istovremeno obogati katalog domaćih knjiga svežim prevodima popuranih i savremenih svetskih autora.
I dok je ideja uglavnom pozdravljena u javnosti, neki se brinu da je vladin projekat preopteretio domaće kapacitete, što će se završiti lošim prevodima.
Dobri prevodi ne nastaju kao na fabričkoj traci, kažu kritičari. Oni tvrde da bi vlasti morale da obrate više pažnje na kvalitet nego na brojke.
Jedan deo projekta završen prošle godine bio je prevod svih dobitnika Nobelove nagrade za književnost, na koji je Ministarstvo za kulturu potrošilo 32 miliona denara [530.000 eura].
Drugi segment projekta, nazvan „130 tomova makedonske književnosti na engleskom“, pokrenut je nedavno, 8. septembra, na Dan nezavisnosti Makedonije. Cena ove edicije iznosi 24 miliona denara [400,000 eura].
Do kraja godine očekuju se prva izdanja edicije „Zvezde svetske književnosti“. Početkom naredne godine, očekuje se prvih 130 izdanja posvećenih kulturnom nasleđu zemelje, koje finansira kancelarija za zaštitu kulturnog nasleđa.
Kritičari kažu da su prevodi završenih faza često slabi i da odslikavaju pritisak pod kojim su radili neiskusni prevodioci.
Greške u prevodu obeležile su i ediciju od 1.050 knjiga uglavnom iz različitih oblasti nauke, koje je Ministarstvo prosvete prevelo na makedonski da bi ažuriralo fond udžbenika za škole i fakultete.
Uprkos pozivima da se projekat uspori i ponovo razmotri, vlada deluje rešeno da nastavi istim tempom.
„Imamo relativno mladu književnost, a prevodimo 130 tomova kao da imamo 1.000 godina tradicije za sobom“, kaže Eftim Kletnikov, veteran književnog prevodilaštva i član odbora zaduženog za „Zvezde svetske književnosti“.
Profesor engleske književnosti Zoran Ančevski, konsultant za izbor poezije među „130 tomova makedonske književnosti“, kaže da je za prevod na engleski svih 130 dela bilo potrebno samo deset meseci, iako ovaj obim posla obično zahteva oko pet godina.
„Da smo imali pet godina, usredsredili bismo se na manji broj kvalitetnijih prevodilaca i rezultat bi bio mnogo bolji“, kaže Ančevski.
Poezija je posebno teška za prevođenje, napominje on, jer prvo moraju da se urade „obični prozni prevodi poetskih dela koji se posle doteriju i usklađuju.“
On kaže da je bilo nemoguće prevesti pesme vrhunskih makedonskih pesnika kao što su Blaže Koneski ili Kočo Racin traženom brzinom jer se njihov stil često ne prevodi lako na strane jezike.
„Nemamo mnogo ljudi u Makedoniji koji to mogu da urade“, kaže Ančevski.
Mitko Madžunkov, na čelu odbora zaduženog za „Zvezde svetske književnosti“, brani obimni kulturni projekat rečima da je on sa svim svojim manama bolji ni od čega.
„Moramo da krenemo od nečega... a ovo je dobar početak“, kaže Madžunkov.
Ali, on se slaže da edicija dobitnika Nobelove nagrade na makedonskom nije trebalo da se radi.
„Ti prevodi su veoma lošeg kvaliteta i šteta je da su uopšte prevođeni“, kaže on. „Ali, ništa ne možemo da uradimo sada. Već su odštampani.“
Makedonsko udruženje književnih prevodilaca pregledalo je pedeset odsto završenih prevoda u ovom projektu. Oni procenjuju da oko 70 odsto prevoda koje su videli ne zadovoljavaju kvalitetom.
„Sprovođenje projekta pratile su mnoge omaške i neverovatne improvizacije“, kaže Stefan Simovski, predsednik Makedonskog udruženja književnih prevodilaca.
„Posebno velik broj grešaka počinjen je u prevodima na francuski i španski“, napominje on
Neke knjige koje je udruženje procenilo kao posebno loše prevedene bile su Zrelo doba Žana Pola Sartra i Krivotvoritelji novca Andrea Gide. Stručnjaci tvrde da su ove knjige već prevedene pre 40 godina i da su stari prevodi mnogo bolji od novih.
U međuvremenu, birokrate su napravile dodatnu zbrku sa odlukama koje se tumače kao nelogične i štetne.
Jedna takva odluka bila je da stari prevodi pokojnih prevodilaca ne mogu da učestvuju na konkursu za novo izdanje, bez obzira na to da li su neki od tih prevoda savršeni.
Na sreću, ova odluka je poništena posle zahteva upućenog Ministarstvu za kulturu.
Da bi se izbegao sukob interesa, članovi odbora ispočetka takođe nisu smeli da učestvuju na konkursu, iako neki od njih, kao što su Taško Širilov, Eftim Kletnikov i Dragi Mihajlovski, spadaju među najbolje prevodioce u Makedoniji.
Taj problem rešen je tako što će radove ovih prevodilaca objaviti Nacionalna univerzitetska biblioteka, a ne ministarstvo.
Madžunkov smatra da je ovo pravilo bespotrebno strogo, jer zabrana učestvovanja toliko vrhunskih prevodilaca sužava ionako oskudan tim kvalitetnih prevodilaca.
Madžunkov kaže da neće dozvoliti da sledeća faza projekta bude prevodilački tako slaba kao prva.
„Novi radovi biće pažljivo kontrolisani a mladi ljudi koji su se prijavili [da prevode] naći će se pod nadzorom starijih, iskusnijih prevodilaca“, kaže on.
„Ne očekujemo još jedan izdavački poduhvat ovog obima u narednih sto godina, zato ovaj put mora sve da bude savršeno“, kaže Madžunkov.
Pavlina Lazarevska, iz izdavačke kuće Magor, jedne od tri firme koje su angažovane ugovorom da budu deo projekta, kaže da očekuje da njihovi prevodi zadovolje najstrože kriterijume.
„Na konkursu smo dobili da uradimo 21 knjigu“, kaže ona, „i garantujemo da će naići na povoljnu reakciju čitalaca, jer Magor radi sa samo sa vrsnim prevodiocima, lektorima i urednicima“.
Međutim, Eftim Kletnikov, član odbora zaduženog za ediciju „Zvezde svetske književnosti“, trenutno u pripremi, zahteva od vlasti da ne zbrzaju ediciju.
„Prevod i priređivanje ovih knjiga je vrlo osetljiv posao“, kaže on. „Ako se posao zbrza, nastaju greške. Da bi se uspešno završila edicija ovog obima, potrebno nam je sedam ili osam godina.“
U međuvremenu, edicije koje su odštampane već su se našle u lokalnim bibliotekama, na univerzitetima i u makedonskim ambsadama.
Ali, edicija dobitnika Nobelove nagrade, na primer, još se nije našla u slobodnoj prodaji, a „130 tomova makedonske književnosti“ mogu da se kupe samo u celini, za pozamašnih 45.000 denara [750 eura].
Umesto distribucije preko ambasada, domaći menadžer kulture Robert Alagjozovski zalaže se za alternativno rešenje promocije makedonske književosti u inostranstvu.
On kaže da je vlada trebalo malo više da se potrudi da zainteresuje svetske izdavače za makedonske knjige.
„Kao profesionalni činilac, pošto prevede roman izdavačka kuća obezbeđuje i sve marketinške i promotivne aktivnosti koje se tiču uvođenja stranog kulturnog projekta u sopstvenu kulturnu zajednicu“, kaže Alagjozovski.
On kaže da su druge zemlje uspešno koristile ovaj metod za promociju svoje književnosti.
Ančevski takođe naglašava značaj pronalaženja dobrog distributera za promovisanje knjiga u inostranstvu.
„Saradnja sa stranom izdavačkom kućom je od ključnog značaja“, kaže on.
„Ranije smo imali iskustva da smo na svoju ruku prevodili knjige na engleski, neke sa odličnim prevodima, a opet nismo uspeli da ih prodamo u inostranstvu“, zaključuje Ančevski.
*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, koji realizuje BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP.