Lokalno zezanje, globalni problem
Novogodišnje veče u Beogradu grupi mladih Beograđana najblaže rečeno je preselo, nakon što su 2020. godinu u jednom od barova u centru grada nenadano dočekali uz pesme hrvatskog ultranacionalističkog pevača Marka Perkovića Tompsona, čiji su nastupi zabranjeni u mnogim gradovima u Evropi i regionu bivše Jugoslavije zbog ustaške ikonografije i promovisanja fašizma.
Tompsonovi “hitovi” čuli su se ne samo u ponoć, već i kasnije tokom večeri, a kada se jedan od članova grupe rokera pobunio zbog takvog repertoara novogodišnjih DJ-eva i posle više molbi da “promene ploču” prekinuo pesmu na kompjuteru, dobio je udarac pesnicom u nos i završio sa dve kopče na Urgentnom centru. Za razliku od njegovih prijatelja, koji su se osećali kao u kakvoj rubrici Verovali ili ne, pokušavajući dobronamerno da skrenu pažnju kreatorima muzičkog programa na neprihvatljiv repertoar, većina prisutnih bila je spremna da ga istrpi ili ignoriše pod imperativom opšteg veselja. Nametanje Tompsonove muzike u novogodišnjoj noći, za koju je ulaznica koštala inače 25 evra, pokušano je da bude objašnjeno kasnije kao “interno zezanje”. Ostao je, međutim, mučan utisak o nedostatku bilo kakve svesti o porukama i simbolici Tompsona, pevača koji je poznat po tome što pojedine pesme započinje urlanjem ustaškog pokliča “Za dom spremni”.
Loš smisao za humor i bezidejnost za subverzivnost – ukoliko je to uopšte bio motiv promovisanja Tompsonove muzike u novogodišnjoj noći u centru Beograda, samo je još jedna od posledica urušavanja osnovnih vrednosti u društvu proteklih decenija, pokušaja revizije istorije i odsustva poštovanja prema žrtvama fašizma koji se u proteklom veku pomaljao u različitim oblicima, a na kraju druge decenije 21. stoleća ponovo buja i širom Evrope, posebno među mladima.
Za utehu je da ima i onih koji su svesni da nije baš sve “za zezanje” i da se ne može baš sve ćutke posmatrati, pa i po cenu pesnice u lice.
(SEEcult.org)
