Ljudsko stanje u problematičnom društvu
Predstava “Jevanđelje po F. M. Dostojevskom” nagrađivanog slovenačkog reditelja Jerneja Lorencija premijerno je izvedena 17. marta u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a taj komad koji istražuje ljudsko stanje u problematičnoj političkoj, društvenoj i duhovnoj atmosferi Rusije 19. veka, privukao je pažnju mnogobrojnih gledalaca, pozorišnih kritičara i drugih ličnosti iz sveta kulture i umetnosti.
Predstava je zasnovana na tekstovima Dostojevskog koji se bave raznim filozofskim i religioznim temama, a prema rečima Lorencija, rad na njoj pružio mu je svojevrsni dijalog sa samim sobom.
“Ne volim pričati o tome što radimo, a pogotovo ne u ovako važnoj i ranjivoj fazi, kada smo kao pred rođenjem deteta, koje se još korpca, još traži svoju finalizaciju…”, rekao je Lorenci na najavnoj konferenciji za novinare, dodajući da bi najprikaldniji radni naslov bio “Pokušaj”, jer je to “sve jedan pokušaj”.
I sam Dostojevski, kako je dodao, celog života je pokušavao da uđe u suštinu toga šta je čovek, u “najmračnije delove toga što mi svi jesmo - priznali to sebi ili ne”.
“Bio je temeljit, nije se zaustavljao, kopao je i kopao. Taj proces kopanja sigurno je bio jako bolan, ali u toj boli, kada se susretao sa toliko mraka, patnje, zla, uvek je nekako nastojao da pronađe barem neko malo svetlo, svećicu, plamenčić… Tražio je neko jevanđelje, neku dobru vest… I zato je i to što mi radimo nekakav pokušaj. Pokušavamo da razumemo, da uđemo, ne pretvaramo se da znamo, pipkamo, naslućujemo, otvaramo vrata, prozorčiće…”, rekao je Lorenci.
Prema rečima Lorencija, Dostojevski ima snagu, veličinu, neverovatnu sposobnost, da dijalog sa samim sobom, na koji navodi, postane jako intenzivan.
“Na putu tog dijaloga susretao sam se sa sobom kao Dorijan Grej, ugledao sam slike sebe koje nisu baš OK, ali Dostojevski baš i kaže - OK si i tada kad si najcrnji, i kad si zao to si ti. I još kaže da ima tamo nekog tog plamenčića, i treba ga biti svestan i vredi mic po mic, kamenčić po kamenčić, doprineti liku neke moguće buduće, za sada još, nažalost, utopije. Vredi pokušati”, poručio je Lorenci, profesor na Akademiji scenskih umetnosti u Ljubljani, koji je rediteljsko iskustvo sticao u gotovo svim slovenačkim profesionalnim pozorištima, kao i u Rijeci, Zagrebu, Beogradu, Sofiji, Trstu i Sarajevu. Dobitnik je mnogih značajnih domaćih i međunarodnih nagrada za rediteljski rad, uključujući “Borštnikovu nagradu”, Gran pri festivala Zlatni lav u Umagu, “Politikinu” nagradu za najbolju režiju na Bitefu, kao i nagradu publike, Gran pri MESS-a i “Zlatni lovorov venac” za režiju, kao i nagradu Evropsku nagradu za teatar (Premio Europa per il Teatro).
Glumačku ekipu predstave, kojoj je Lorenci posebno zahvalio na saradnji, čine: Radoje Čupić, Lidija Stevanović, Nenad Pećinar, Marija Medenica, Sonja Kesler, Nina Proročić Rukavina, Dušan Vukašinović i Dimitrije Aranđelović, a nastupa i Kvartet Pneuma (Dimitrije Beljanski - klavir, Stefan Milović - klarinet, Nina Henig - violončelo, Katarina Badnjar – violina).
Scenograf je Branko Hojnik, kostimografkinja Belinda Radulović, kompozitori Branko Rožman i Dimitrije Beljanski, koreograf Gregor Luštek, a Lorenci potpisuje dizajn svetla sa Brankom Hojnikom. Asistentkinje reditelja su: Ana Janković i Isidora Kulenović.
Slavni ruski romanopisac i novelista Fjodor Mihajlovič Dostojevski (Moskva 1821 – Sankt Peterburg 1881) pohađao je Vojno-inženjersku školu u Sankt Peterburgu, a zbog učešća u radu utopijsko-socijalističkog kruga osuđen je 1849. na smrt, ali je pomilovan i poslat na robiju i progonstvo u Sibir, gde je boravio do 1859. Dostojevski je stvorio novi tip romana koji pripovedača približava njegovim likovima i njihovom duševnom životu, a ujedno polifoničnošću omogućava raspravu o moralnim, etičkim i filozofskim pitanjima. Priznat je u Evropi nakon 1886. godine kao tvorac ruske duše. Pretečom su ga smatrali urbani ekspresionisti, a posle i egzistencijalistički filozofi i pisci.
Prve reprize predstave "Jevanđelje po F. M. Dostojevskom" su 18. i 20. marta na sceni "Pera Dobrinović".
Foto: Marija Erdelji
(SEEcult.org)
