Ljubav kroz tri epohe

Komedija “Ljubav ljubav ljubav” savremenog britanskog autora Majka Bartleta, u režiji Alise Stojanović, biće premijerno izvedena 21. aprila u Ateljeu 212, a prvi put u regionu predstaviće taj komad o sukobu generacija unutar jedne porodice, tokom poluvekovnog razvoja masovnih medija, masmedijske i popularne kulture.

“Reč je o dinamičnoj verbalnoj komediji koja se zasniva na vrlo oporom ponekad i crnom humoru”, rekao je 20. aprila na konferenciji za novinare dramaturg Dimitrije Kokanov, napominjući da taj komad odgovara tradiciji Ateljea 212 u smislu igranja savremene svetske, pre svega engleske dramaturgije, kao i da je prirodan nastavak saradnje tog pozorišta i Alise Stojanović, prepoznatljive po praizvedbama velikih savremenih pisaca, poput Patrika Marbera, Jasmine Reze i drugih.

Kokanov je naglasio da je Bartlet (37) “izuzetno značajan i poznat u Velikoj Britaniji i na anglosaksonskom kulturnom području” i da je “značajno da pozorište kakvo je Atelje 212 inauguriše Bartleta na pozorišnu scenu regiona”.

Komad “Ljubav ljubav ljubav”, koji je na srpski jezik prevela Milena Trobozić Garfild, tematski obrađuje probleme osvajanja slobode i pitanja slobode, borbe za ljudske slobode od 60-ih godina 20. veka do danas, a prema navodima Kolarova, to je i jedan od načina na koji se u ovoj sezoni artikuliše 60. godišnjica Ateljea 212 i vremena koje pripada životu tog teatra.

“U tročinskoj strukturi autor se bavi problemima slobode za vreme hipi i seksualne revolucije 60-ih, potom komunalnih protesta 90-ih i protesta protiv kapitalizma i okupacije  sopstvenih sloboda u 2000-im. Radnja vešto postavlja okolnosti kao ljubavne zaplete koji su utemeljeni na relacijama heteroseksualnih normativa i porodičnih vrednosti da bi se kroz ta prepoznatljiva i opšta mesta autor kasnije bavio pitanjima sistema, društva i kolektivnih sloboda. Alisa je to vrlo vešto pročitala na sceni zajedno sa saradnicima i glumcima”, ocenio je Kokanov.

  Foto: Atelje 212

Kako je dodao Kokanov, “drugi nivo značenja komada i predstave je bavljenje popularnom kulturom i razvojem tehnologije, problemom nedostatka i nemogućnosti komunikacije”.

“Reč ljubav se u naslovu ponavlja tri puta, kao što komad ima tri čina, a stalno dovodi u pitanje da li je uopšte moguće ostvariti ljubav u borbi za sopstvenu slobodu i slobodu svojih partnera, svog okruženja i društva, da li je moguće realizovati ljubavni odnos u vremenu otuđenosti i nemogućnosti komunikacije”, kazao je Kokanov.

Uloge ljubavnog i bračnog para kroz tri epohe igraju Dara Džokić i Tihomir Stanić, a u glumačkom ansamblu su i Uroš Jakovljević, Filip Hajduković, Iva Ilinčić, Radmila Tomović i Dejan Dedić.

“Igram Sandru u tri čina – sa 19, zatim 40-ak i sa 60 i nekom godinom, ceo taj put, šta se desilo sa nama, sa celim svetom od novog vrlog sveta do danas, šta smo to uradili i šta smo ovom svetu ostavili. To bi bilo sve”, kratko je izjavila Dara Džokić.

Tihomir Stanić je rekao da jedva čeka publiku i da je “uveren da će se predstava ticati bukvalno svih gledalaca, od školaraca do penzionera”.
 
“Mislim da smo u jednom čvrstom rediteljskom konceptu pod strogom rediteljskom palicom Dara, Rada (Tomović) i ja i naše mlade kolege, napravili lepu i surovu predstavu, kakav je i život najčešće. Mislim da će se u predstavi prepoznati publika svih generacija i da imamo predstavu koja će zbog svoje tematike i zbog pameti kojom je Bartlet napisao tu na prvi pogled komediju, a u suštini surovu priču o ljudima, biti značajna i koja će se igrati godinama”, istakao je Stanić.

Scenograf Darko Nedeljković rekao je da je imao zanimljiv zadatak da predstavi tri epohe, koje je istraživao kroz boje i tehnologije, pominjući kao karakteristične izume za date periode kolor televizor, vokmen i ajped.

Kostimografkinja Jelisaveta Tatić Čuturilo rekla je da nije išla na jednostavnu rekonstrukciju epoha, već je nastojala da kroz kostimske znake sublimira duh određenih perioda.

Kompozitor Ivan Brkljačić naveo je Bitlse, bend Stoun rozis i Dejvida Getu.

“Poznate pesme neće se čuti bukvalno već su utkane u moju partituru, kao i atmosfera, zvuci emisije ‘Our World’ iz 1967. godine, demonstracija, ali i klasične muzike”, rekao je Brkljačić.

Konferenciji nije prisustvovala rediteljka Alisa Stojanović, a na pitanje novinara za razlog, upravnik Ateljea 212 Branimir Brstina odgovorio je: “Moja pretpostavka ili neka vrsta utiska je da je to jedna vrsta protesta zbog nekoliko poslednjih dana kada su se neke tehničke stvari dešavale onako kako ona nije zamislila, ne na način na koji je ona mislila da se to moralo odvijati. Mislim da je tu razlog zašto ona danas nije ovde, da pokaže svoj protest, što je legitimno. Predstavu je uradila, predstava je spremna za premijeru, bez ikakvih manjkavosti, a ja poštujem njen stav da danas ne bude prisutna, uz zahvalnost što je napravila dobru predstavu”.

(SEEcult.org)