Kristini Kljajić nagrada Stevan Miša Vrebalov
Nagrada “Stevan Miša Vrebalov” za najbolju neobjavljenu zbirku poezije, koju je ustanivila Biblioteka “Stevan Miša Vrebalov” iz Rabrova, dodeljena je Kristini Kljajić iz Kraljeva za rukopisnu zbirku “Zidovi kuća”.
Nagrada “Stevan Miša Vrebalov” podrazumeva objavljivanje nagrađene knjige, dodelu plakete i organizovanje promocije knjige, a doneta je na osnovu prvi put raspisanog konkursa na kojem su mogli da učestvuju autori koji pišu na srpskom jeziku, kao i autori iz drugih zemalja čiji je rukopis preveden na srpski jezik.
Na konkurs je pristiglo 60 rukopisa iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, a o nagradi je jednoglasno odlučio žiri koji su činili: filolozi dr Jovana Radenković i dr Nikola Miljković i pesnik Despot Đorđević.
Prema navodima žirija, poezija Kristine Kljajić predstavlja “opipljivu metafiziku unutrašnjeg života – ona pred čitaoce iznosi zbirku dragocenih ulomaka stvarnosti kakvu spoznaje svako biće čulnosti”.
“Atmosfera slika u kojima je naizgled sve jednostavno, prolazno i brzo, obojena je dubokom proživljenošću lirskog subjekta koji ne prekida svoj beg od svega, pa i sebe, čak ni onda kada se samozaboravi u izmaštanoj idili”, naveo je žiri o zbirci poezije “Zidovi kuća”, dodajući da “nenametljivo zadire u krupna pitanja – zašto smo i dalje tu gde jesmo ako možemo u trenu otići? Svaka pak pesma iz zbirke, donosi odgovor za sebe”.
“‘Da bi znao šta želiš, moraš da se osećaš sigurno’ – lakonsko je upozorenje pesnikinje i ujedno opravdanje što je izgraditi kuću neprestani imperativ. Ona vrlo uspelo, na do sada neistražen lirski način, oblikuje važnost ovog motiva – neraznatljiva ukorenjenost našeg bića boji sva naša razumevanja sveta. Zbog toga, između ostalog, čovek je u svim geografskim odredištima samo prolaznik. No, pesnikinja nas nimalo pretenciozno upozorava i na bolni paradoks s kojim se mora živeti – ono što nas u ontološkom smislu čini, te svakog od nas na jedinstven način karakteriše, može lako postati i predmet našeg gnušanja. Zato treba biti spreman na neočekivane trenutke kada se prestaje želeti ono bez čega se ne može. Jer se, čak i tada, život nastavlja. To je ono što je Kristina Kljajić za sve nas otkrila i uzidala u kuću svog pesništva”, istakao je, između ostalog, žiri nagrade “Stevan Miša Vrebalov”, koja je prvi put dodeljena.
Kristina Kljajić je rođena u Kraljevu 1998. godine, a Gimnaziju je završila u Vrnjačkoj banji. Osnovne i master studije srpske književnost završila je na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. Trenutno je na doktorskim studijama srpske književnosti u Beogradu. Bavi se pisanjem poezije i slikarstvom.
Stevan Miša Vrebalov rođen je u Rabrovu 1943. godine. Njegova majka, partizanska lekarka Vera Gucunja Vrebalov, poginula je u okolini Ranovca nekoliko meseci posle njegovog rođenja, a oca, takođe lekara, doktora Boška Vrebalova, zajedno sa Vojom Bogdanovićem Seljakom, zarobili su četnici u Rabrovu i obojicu ih ubili u selu Carevac, nepunih mesec dana posle Stevanovog rođenja. Novorođenog Stevana je prihvatila porodica Dušana Tomića, fotografa, i čuvala ga u tajnosti do januara 1944. godine, a onda je u seljačkoj korpi odnet u Beograd, gde je najpre bio u sirotištu, a zatim ga je preuzela porodica majke, njegovi deda i baba Gucunja iz Sombora. Tu je odrastao i završio gimnaziju. Stevan Miša Vrebalov završio je Ekonomski fakultet u Beogradu, počeo da radi, postao otac šestoro dece – pet kćerki i jednog sina. Osim što je bio istaknuti privrednik i član Izvršnog veća Vojvodine, Stevan Vrebalov je bio i nagrađivan pisac i pesnik. Objavio je sedam knjiga poezije i dva romana: Banatske šume (1977), Selo oca moga (1979), Nepoznati vetar (1980), Dvostruki san (1984), Svete životinje 1985, Bezdan (poema) 1978, Raskrst, 1986, Bez dna (1987) i Zaštićenost (2011). Prevođen je na ruski, slovački, mađarski, španski i makedonski jezik. Nagrađen je 2019. godine “Vencem slobode Radomir Drakulić”. Preminuo je 2021. godine, a krajerm 2022. u Rabrovu je otvorena biblioteka koja nosi njegovo ime.
(SEEcult.org)
