Konjić Grbonjić u Buhi, do daljeg u gostima

Pozorište “Boško Buha” obeležiće 13. oktobra 69. rođendan premijerom predstave “Konjić Grbonjić” braće Presnjakov, u režiji Ive Milošević, koja se nada da će deci “preneti poruku da i najbedniji, odnosno onaj koji se tako oseća u svetu i u životu, može uspeti i da ljubav može pružiti životni smisao”.

Bajka “Konjić Grbonjić” prvi put se izvodi u “Buhi”, a prema dostupnim podacima i na domaćoj sceni uopšte, dok je starije generacije pamte po animiranom filmu iz sovjetskog doba.

“Priča ima matricu narodnih bajki, istočnoslovenskih, kao i nekih iz naše baštine – ostareli otac ima tri sina, najmlađi se smatra budalom, nepravedno. Čak i on sam veruje da je budala, a zapravo je jedan nesiguran mladić, koji kroz niz avantura treba da potvrdi svoje mesto u ovom svetu i da pronađe smisao života”, rekla je Iva Milošević na konferenciji za novinare 10. oktobra u “Butik” kafeu, u blizini matične scene ovog pozorišta koje je već pet godina u rekonstrukciji, dok ansambl proba i nastupa u UK “Vuk S. Karadžić”.

Glavni junak Ivan je sa sela, iz siromašne porodice. Dospeva na dvor, spletom okolnosti postaje carski konjušar i iz seljačkog odela prelazi u kaftan sa zlatnim dugmićima, ali taj neočekivani obrt u poziciji, prelazak u nešto za šta se očekuje da će doneti sreću - tek je početak nevolja, kao što biva i u životu. Na putu prevazilaženja raznih prepreka stiče svog pomoćnika, čarobnog kao što to biva u bajkama. Fantastično biće konjić Grbonjić je jedan takođe nesavršeni konj, ali on pored toga što može da leti pomaže Ivanu da iz nesigurnog mladića sticanjem hrabrosti izraste u mladića koji će na kraju postati car i osvojiti ljubav najlepše devojke.

Rediteljka koja često radi predstave za decu, a treći put u “Buhi”, istakla je da kada radi za dečju publiku ima “neku svoju intimnu umetničku misiju”.

“Najveći izazov u današnje vreme u vaspitanju dece, a toga sam svesna i kao roditelj, jeste osposobiti ih za apstraktno mišljenje, pobuditi im maštu, jer toliko “sažvakanih” sadržaja dobijaju putem medija, interneta. Smatram da pozorište za decu tu može da odigra bitnu ulogu”, rekla je Iva Milošević, dodajući da je autorski tim ove predstave tragao za scenskim izrazom koji će biti deziluzionistički, da bi deca mogla da domaštaju stvari koje nisu predstavljene banalnim realizmom. Tako glumci igraju više uloga - likove, ali i predmete, fantastična bića, životinje.

Glavne uloge igraju, prvi put u “Buhi”, mladi glumci Joakim Tasić (Ivan) i Milica Sužnjević (Konjić Grbonjić), uz stalne članove ansambla Vladana Dujovića, Katarinu Gojković, Dragu Živanović, Bobu Latinović, Ivanu Lokner, Aleksandru Simić i Jelenu Trkulju.

Svi članovi ansambla izrazili su veliko zadovoljstvo lepim procesom rada i toplom, gotovo porodičnom atmosferom u “Buhi”, uprkos teškim uslovima rada van matične scene.

Joakim Tasić je primetio da je Ivanova porodica tradicionalna, na neki način okrutna, pritiska ga i sputava da ostvari svoje ciljeve. “Ali baš zato što je poseban, što ima neki svoj svet i veruje da će se njegova situacija promeniti Ivan dobija “s neba” tog konjića, kao simbol nekog “partnera u glavi” koga svi treba da imamo i koji nas vodi kroz razna putešestvija i na neki način upućuje kako treba da se ponašamo u životu”.

“Kroz ta putešestvija Ivan se snalazi nevešto, nekada i vešto, nekad svojeglavo, ali na kraju dobija devojku, dijamant, “višnju na torti”. Izvukao se na pravi način i sam sebi potvrdio.

Zanimljivo je da u tom trenutku konjić nestaje, ali to simbolizuje da je sazreo, da je dobio svoje mišljenje i da će uspeti da se sam probija dalje”, ispričao je Joakim Tasić.

Milica Sužnjević je istakla da su i Konjić Grbonjić i Ivan na početki naizgled gubitnici, ali da kasnije postaju pobednici u ličnom, a i u društvenom kontekstu.

“Konjić podržava Ivana i njegova najveća sreća je upravo Ivanova sreća. Meni je najlepše to što je konjić jedno nesebično biće, simbol vere, neko ko stalno ide napred i nikad ne odustaje. Konjić na taj način ohrabri Ivana, da na kraju sve njegove vrednosti porastu i on postane car”, rekla je Milica Sužnjević.

Kostime je kreirao Boris Čakširan, koji je ocenio da u pozorištima za decu u Srbiji nema puno one vrste estetike koju nosi ruska bajka.

“Najčešće se priklanjamo zapadnoj estetici kada su bajke u pitanju i nekom Diznijevom svetu. Meni je bio izazov da napravim nešto što je suprotnost tome kroz estetiku koja predstavlja istok, ali nisam hteo da bude bukvalno ruska, tako da sam malo pomešao nekoliko folklora. Tu postoje i fantastični elementi. Vezao sam ih za onu vrstu estetike koja pripada istoku, možda čak i fresko slikarstvu. Trudio sam se da sve uneobičim, da pripada nama, da nam je malo i strano, a da ne pripada estetici koja je najčešće prisutna”, rekao je Čakširan, dodajući da ukupnom izgledu doprinosi fantastična scenografija Gorčina Stojanovića, “koja ostavlja prostor za maštu, sa delovima dekora koji se više igraju nego što postoje u realnosti”.

Autorsku ekipu čine i prevodilac Danica Ilić, dramaturg Milena Depolo, kompozitor Vladimir Pejković i Irena Šarović koja je radila scenski pokret.

Premijera u UK “Vuk” biće održana 13. oktobra u 12 časova za decu i u 20 časova svečana premijera za 69. godišnjicu “Buhe”. Prva repriza je 16. oktobra u dnevnom terminu.

Direktor “Buhe” Igor Bojović, na pitanje novinara o povratku na matičnu scenu, odgovorio je da se “radi na tome da se projekat privede kraju”.

“Rešavamo problem po problem. Verujem da nakon toga sami radovi neće trajati dugo. Ne mogu da kažem neki rok, ne bih mogao da stojim iza toga. Ne znamo još šta nas sve čeka, ali ćemo sigurno naći način da se vratimo”, izjavio je Bojović.

(SEEcult.org)