Kako do umetničkog obrazovanja van okova kapitalizma
Privatizacija i komodifikacija umetničkog obrazovanja, kao i mogućnosti otpora akademske zajednice surovoj logici liberalnog kapitalizma, bile su teme međunarodne onlajn konferencije koju je UNESCO katedra za kulturnu politiku i menadžment u kulturi Univerziteta umetnosti u Beogradu organizovala 5. aprila u saradnji sa Kolektivom za estetsku edukaciju svih - PhD in One Night, a biće nastavljena 11. maja fokusom na eksperimentisanje u procesu učenja.
Da tema konferencije “Budućnost (umetničkog) obrazovanja: umetnost i inkluzivni univerzitet” nije baš svima po (političkoj) volji, pokazalo se već na otvaranju, budući da je prenos diskusije preko Zoom platforme, Fejsbuk strane UNESCO katedre i YouTube kanala Univerziteta umetnosti hakovan. Ipak, organizatori su se ubrzo snašli kako bi nastavili diskusiju koja je potrajala gotovo dva i po sata.
Kroz suočavanje sa trendovima marginalizacije, ali i komercijalizacije obrazovanja, umetničkog stvaralaštva i kritičkog mišljenja, konferencija otvara pitanja važnosti umetnosti za društvo, vrednovanja eksperimenta kao osnove učenja i potrebe za dekolonizacijom obrazovnih institucija i obrazovnih praksi.
U fokusu prvog dela konferencije, koji je otvorila v.d. rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu prof. dr Mirjana Nikolić, bio je kurdski samoorganizovani revolucionarni Univerzitet Rožava u Siriji, jedinstvena obrazovna ustanova u tom delu sveta, osnovan 2016. godine u jeku rata. Da ni mnogo mirnije i bogatije okruženje ne garantuje slobodu pokazao je norveški film “Manifest” prof. Umetničke akademije u Oslu Ane Hjort Guttu o maloj akademskoj zajednici unutar velikog univerziteta koja mora da poštuje stroge administrativne procedure, ali i razvija u tajnosti nezavisnu umetničku školu. Film preispituje pitanje turbo-privatizacije školstva i univerzitetskog obrazovanja u Skandinaviji, globalne tendencije komodifikacije obrazovanja, kao i kapacitete autonomnog otpora studenata, a nastavak je teksta “The end of art education as we know it” Ane Hjort Guttu u kojem kritikuje privatizaciju visokog umetničkog obrazovanja.
Inače, "Manifest" je premijerno prikazan na nedavnom Filmskom festivalu u Roterdamu, a prošle jeseni prvi su imali priliku da ga vide studenti Univerziteta Rožava u okviru samoorganizovanog onlajn Gerila univerziteta koji je pokrenula platforma PhD in One Night sa idejom promišljanja alternativnog, radikalnog obrazovanja. Ivana Momčilović iz tog kolektiva podsetila je na njihova dosadašnja istraživanja hipoteze o izmeštanju iz današnjeg kapitalističkog sistema obrazovanja. Takav pokušaj zapravo je i Gerila univerzitet, pokrenut u saradnji sa Univerzitetom Rožava, čija je inauguracija obeležena u oktobru 2020. intervencijom Žaka Ransijera (Jacques Ranciere) i drugih istaknutih učesnika.
Manifest, Ane Hjort Guttu, screenshot
U diskusiji, u kojoj su učestvovali i profesor Adam Brown iz Londona, direktor Helsinškog međunarodnog umetničkog programa – HIAP Juha Huuskonen iz Helsinkija, prof. dr Milena Dragićević Šešić, dr Goran Tomka i dramaturškinja Ivana Momčilović, koja je održala i uvodnu reč, te Marijana Cvetković iz Stanice kao moderatorka, ukazano je na mnogobrojne izazove koji prete umetničkom obrazovanju u uslovima surovog akademskog kapitalizma. Stoga se postavlja pitanje otpora tom opasnom trendu, koji bi, kako se čulo i u filmu “Manifesto”, mogao sutra da pretvori univerzitete u svojevrsne konsultantske firme.
Rožava je, kako je istakla Ivana Momčilović, velika privremena slobodna teritorija, na kojoj život pauzira od rata i progona, i gde postoji kolektivna snaga i inspiracija za dalju borbu, edukacija je izuzetno važna.
Revolucionarni sistem Univerziteta Rožava, zasnovan na emancipatorskim premisama (istraživačko obrazovanje, ženske studije, radikalna ekologija, multietničnost…), izgrađen je na kurikulumu koji promoviše rodnu ravnopravnost, zaštitu životne sredine, socijalnu i kulturnu inkluziju, kao i kreiranje novog obrazovnog sistema. To je bilo sušitinski važno i za širenje ključne revolucionarne idelogije “demokratske nacije”: demokratije, ekologije i feminizma. Od početnog tajnog podučavnja kurdskog jezika pre revolucije, obrazovni sistem postepeno se razvijao ka potpuno novom kurikulumu, koji se sada primenjuje u mnogim osnovnim, srednjim školama i na Univerzitetu Rožava. Novi obrazovni sistem, koji afirmiše poštovanje različitih etničkih grupa u Siriji, nudi nastavu na kurdskom, arapskom i sirijskom jeziku. Moguće je učiti o sopstvenoj i o kulturi i istoriji drugih, afirmišući tako sopstveni potisnuti identitet i gradeći tolaranciju prema drugima. Te vrednosti su uključene i u akademske debate kroz teme koje se bave načinima na koje različite nacije mogu živeti zajedno, rekla je Ivana Momčilović, koja je pročitala i potresne poruke grupe studenata Univerziteta Rožava o strahotama koje su preživeli i izazovima sa kojima se suočavaju.
Prof. Milena Dragičević Šešić, šefica UNESCO katedre, rekla je da kapitalizam drži već u okovima mnoge univerzitete, posebno humanistike i umetnosti, zbog čega je otvoreno pitanje spremnosti akademske zajednice da izađe iz zone komfora da bi razumela pojave van dominantnog tržišnog modela, koji je počeo u Velikoj Britaniji, ali se širi i na druge delove sveta. To se, između ostalog, odnosi i na projektne aktivnosti i spremnost sagledavanja širih, globgalnih procesa, umesto biranja tema za koje je lakše pronaći finansije, poput “umetnosti za socijalne promene”.
Kompetitivnost, rangiranje isključivo na osnovu kvantitativnih kriterijuma, procesi akreditacije koji vode nivelisanju umesto da se sačuvaju specifičnosti… neke su od posledica upliva logike liberalnog kapitalizma u visoko obrazovanje, rekla je prof. Dragičević-Šešić, napominjući da ne bi trebalo romantizovati ni to šta je umetničko obrazovanje nekada bilo, s obzirom na manjak slobode i priličnu konzervativnost prema svemu novom.
Prema mišljenju Gorana Tomke, kapitalizam danas funkcioniše tako što pokušava da inkorporira one koje može i pretvori ih u zombije, a one koje ne može pokušava da anulira. Pitanje je zašto nema većeg otpora takvom nasilju, rekao je Tomka, napominjući da radi na nekoliko univerziteta u Evropi i da je primetno da svuda nedostaje “mi”, koje se pojavljuje u filmu Ane Hjort Guttu o tajnom zajedništvu nastavnika i studenata.
“Ne provodimo vreme sa studentima, sve se meri u minutama, sve više je virtuelno, časovi i odnosi su zoom-like, hiperbirokratizovano je sve… Nemamo vremena, emocija, pažnje da kreiramo to ‘mi’”, rekao je Tomka, napominjući da ono “nije nimalo naivno, već je veoma političko”. Edukacija je stoga u širenju znanja, jezika, informacija, ali i zajedništva, društvenosti, zajedničkog protiv nasilja…
U tom kontekstu pitanje je i šta evropska zajednica umetničkih škola, nastavnika, studenata… može da uradi, recimo, za Univerzitet Rožava, svojevrsnu privremenu slobodnu teritoriju u tom delu sveta.
Potpredsednica Univerziteta Rožava Gulustan Sido rekla je da je trenutno za njih ključna stvar da dobiju zvaničnu potvrdu saradnje sa nekim od evropskih univerziteta ili instituta, a samu diskusiju istakla je kao važan “prozor u svet”.
Profesorka Šešić rekla je da je, poznajući institucionalni sistem, skeptična po pitanju uspostavljanja zvanične saradnje, ali je predložila da se istraži mogućnost podrške Evropske kulturne fondacije (ECF) za organizovanje letnjeg kampa ili nekod drugog obrazovnog programa, koji bi mogao da doprinese vidljivosti Univerziteta Rožava.
Takođe, predložila je da im se obezbede knjige u pdf formatu, ili onlajn predavanja i drugi korisni sadržaji, možda pre na arapaskom nego na engleskom ili francuskom jeziku.
Marijana Cvetković dodala je da je važno obezbediti dvosmernu komunikaciju. “Bilo bi važno i šta mi možemo da naučimo od njih, kako možemo da razmenimo znanje, iskustva, veštine, priče…”, rekla je ona.
U nastavku konferencije fokus će biti na eksperimentisanju u procesu učenja, pošavši od petpostavke da je učenje istraživački proces. Eksperimenti i uvežbavanje kao korelat emancipacije vezan je za nekoliko pojmova koje istražuje Žak Ransijer: indisciplinarnosti (ukidanja granica između teritorija znanja), metode jednakosti, poetike znanja, odučavanja i dezobjašnjavanja. “Predavači su suočeni danas sa užasnim situacijama konstrukcije vremena: obrazovni sistem je toliko ograničen da više ne može da pruži učenicima vreme za razmišljanje sopstvenim glavama, a za emancipaciju je potrebno vreme”, smatra Ransijer.
Drugi deo konferencije biće održan 11. maja u 16 časova putem Zoom platforme, uz direktan prenos putem Fejsbuk naloga UNESCO katedre i YouTube kanala Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Konferencija je, inače, simbolično povezana sa Danom studenata u Srbiji, 4. aprilom, koji se obeležava kao znak sećanja na velike demonstracije beogradskih studeana 1936. Tada je u protestu, tokom studentskog štrajka zbog jačanja fašizma u Nemačkoj, ubijen Žarko Marinović (1911-1936), student prava i član Komunističke partije Jugoslavije.
*Naslovna ilustracija: Škart Prota sa Phd In One Night za Guerila University
(SEEcult.org)
