Inspiratori mističnih umova
Edicija knjiga Alehandra Hodorovskog i Dejvida Linča, u izdanju kuće Arete, biće predstavljena 21. aprila u Kvaki 22 multimedijalnim performansom grupe studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, inspirisanim radom ta dva velika umetnika.
Multimedijalni performans biće praćen čitanjem tarota i natalnih karti za sve kupce knjiga, a reč je o pet naslova – Linčovom “Lovu na veliku ribu” i delima “Gde ptica peva najlepše”, “Psihomagija”, “Mistični kabare” i “Ples stvarnosti” Hodorovskog.
“Skidaju se lanci, oživljaju reči i stvarnost postaje uzbudljivija. Upoznajte svet koji inspiriše mistične umove. Stigao je trenutak oslobađanja”, poručile su autorke projekta Natalija Aleksić, Natalija Kidišević, Katarina Živković i Katarina Udovičić, kojima će pomoći Jovana Simić (šminka) i Gavrilo Nenadović (dizajn svetla).
Pesnik, književnik, filozof, filmski i pozorišni režiser, scenarista modernog stripa Alehandro Hodorovski (1929) počeo je kao pesnik u Čileu, gde su ga od rane mladosti zanimali umetnost, misticizam, religija i spiritualnost. U umetničkom životu ukrštao je puteve s Marselom Marsoom, Džonom Lenonom, Salvadorom Dalijem, Piterom Gabrijelom i Merlinom Mensonom. Njegov opus obuhvata više od 20 knjiga, te šest kultnih filmova, među kojima su "Fando i Lis", "Sveta planina", "El Topo".
Američki reditelj, vizuelni umetnik, muzičar i glumac Dejvid Linč (1946) autor je filmova “Glava za brisanje” (1977), “Čovek slon” (1980) “Dina” (1984), “Plavi somot” (1986), “Divlji u srcu” (1990), “Hotel izgubljenih duša” (1997), “Bulevar zvezda” (2001), “Inland Empire” (2007)… te kultne serije “Tvin Piks” sa početka 90-ih iz koje je nastao i istoimeni film 1992. Linč je imao tri nominacije za Oskara, a dobio je Cezara dva puta za najbolji strani film, Zlatnu palmu za Divlji u srcu i Zlatnog lava u Veneciji za životno delo. Britanski list Gardijan proglasio je Linča najznačajnijim rediteljem današnjice.
Linč je, inače, u jesen 2017. godine gostovao putem Skajpa u razgovoru u Dvorani Kulturnog centra Beograda, koji je izazvao veliko interesovanje obožavalaca njegovog dela, ali i poštovalaca transcendentalne meditacije (TM) koju upražnjava i propagira već godinama. Tokom jednočasovnog video susreta govorio je i o potrebi pronalaženja dobrog u dubini svesti svakog pojedinca kao o načinu za poboljšanje ličnog života, ali i za izgradnju globalnog mira. Prisetio se putovanja kroz Beograd i bivšu Jugoslaviju sredinom 60-ih, objasnio pojedine segmente svog umetničkog procesa, osvrnuo se na sudbinu filma i bioskopa u eri dominacije televizije i novih tehnologija, kao i na duh današnjeg vremena…
(SEEcult.org)
