Inoviranjem projektne logike do nove budućnosti kulture
Predstavnici nezavisnih kulturnih scena iz regiona imali su priliku tokom proteklog vikenda u Beogradu, učestvujući na konferenciji regionalne platforme za kulturu Kooperativa, da još jednom razmene iskustva u vezi sa nedovoljnom institucionalnom podrškom sa kojom se gotovo svi suočavaju u svojim zemljama, ali i sa neodgovarajućom projektnom logikom većine stranih donatora. Ujedno, razmotreni su novi modele projektnog finansiranja, koji bi bili prilagođeni stvarnim potrebama civilnog društva u kulturi i usklađeni sa njihovom neprofitnom prirodom i javnim interesom koji pokušavaju da ostvare.
Stalno pokušavamo da se prilagodimo principima inkluzivnosti, otvorenosti… Traže da budemo inovativni, a ubijaju se inovativnost i kreativnost… Projektna logika je nula… Kako ispuniti kriterijume zasnovane na vrednostima koje nisu naše vrednosti?… Žele stalno iznova nove i nove projekte, a kako da održimo postojeće… Uspeh na konkursima ne treba da zavisi od toga ko bolje napiše projekat ili ko može da priušti nekoga ko će dobro da ga napiše… Stalno se žalimo na isto, potrebna je konkretna akcija… neki su od komentara koji su se mogli čuti na konferenciji “Prekoračenje linije: Kolaborativne perspektive budućnosti kulture", održanoj u Magacinu u Kraljevića Marka, u ambijentu Kooperativine izložbe koja svedoči o dvodecenijskoj saradnji kulturnih i umetničkih organizacija u regionu bivše Jugoslavije, kao i o desetogodišnjem postojanju te regionalne platforme.
Da nedostatak sredstava nije problem samo nezavisne kulture, već i samih donatora, moglo se čuti na posebnom panelu posvećenom ulozi finansijera na nezavisnim scenama, a donatorsku zajednicu predstavljali su – Zaklada Kultura nova iz Hrvatske, jedinstvena institucija u regionu koja je inicirana svojevremeno od same nezavisne kulturne scene kojoj je isključivo i posvećena, te Hajnrih Bel fondacija (HBS) nemačke Zelene stranke i Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC).
Kao ključni problem u razgovorima na oba panela navedeni su kriterijumi evaluacije projekata nezavisne kulturne scene, koji su po prirodi mahom neprofitni, te se, kako je rekla Milica Pekić iz Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), ne mogu zasnivati na vrednostima korporativnog sveta.
“Kako ispuniti kriterijume uspeha zasnovane na vrednostima koje nisu naše vrednosti? Kako meriti radost, prijateljstvo, kontinuitet, 20 godina rada… Ne, oni žele stalno nove projekte,a mi kažemo da nam treba da gradimo poverenje, kontinuitet. Naše vrednosti stoje naspram njihovog viđenja uspeha, a prema njima, i Kooperativa je totalno neuspešna, ali da li je to tako? Treba da preispitamo te vrednosti i kriterijume, zasnovane na tome koliki je reach publike”, rekla je Milica Pekić, istoričarka umetnosti i kustoskinja, suosnivačica Kioska - platforme za savremenu umetnost.
Kooperativa je, kako je naglasila, definisala na nedavnoj skupštini nov model raspodele sredstava - ako uspe da ih dobije, zasnovan na principima koji omogućavaju eksperiment i realizaciju aktivnosti koje su zaista potrebne organizacijama.
“Pokušali smo stvoriti alternativni finansijski model koji neće biti pritisak za ljude, već stvarna podrška”, rekla je ona u razgovoru u kojem je naglašeno da su aktuelni modeli projektnog finansiranja decenijama bili dominantni mehanizam podrške u nezavisnim kulturnim i građanskim sektorima, te da stalno promenljivi kulturni pejzaži i neprestano promenljive potrebe društva čine sve teže za te tradicionalne modele finansiranja da se prilagode. Njihove zasluge sve više postaju izazovi umesto prednosti, rezultirajući sve većim neskladom između potreba zajednica i sistema koji bi trebalo da ih podrže.
Razgovor je stoga i organizovan kako bi bile istražene mane projektnog finansiranja i alternativni, manje birokratski, inkluzivniji, održiviji i fleksibilniji modele podrške i distribucije javnih i donatorskih sredstava za kulturu i umetnost.
Veliko pitanje u tom kontekstu, kako je rekla Nataša Zavolovšek iz Slovenije (Exodos/društvo Asociacija), jeste da li donatori rade za one koje žele da podrže ili organizacije koje podržavaju treba da rade za njih, zapostavljajući suštinu svog delovanja.
“Pišem projekat za Erasmus +, radim već godinama sa Afrikom i Dalekim Istokom, i to je jedini program koji podržava takvu saradnju. Aplikacija je već na 79 strana i pitam se gde se u svemu tome izgubila suština koncepta”, rekla je ona, ukazujući i da članovi komisija za evropske projekte dolaze iz raznih oblasti, pa će se ispostaviti da će taj projekat iz izvođačkih umetnosti ocenjivati neki kompozitor koji sa tim poljem nema veze.
“Ova projektna logika nam ubija kreativnost, frustrira nas, pitanje je ko kome služi”, rekla je Tijana-Ana Spasovska (Kontrapunkt/Jadro) iz Severne Makedonije, ističući da bi projektna logika trebalo da potekne od ljudi koji rade te projekte.
Uz ocene da bi samo radikalizacija mogla da promeni stvari, ali da je nerealno očekivati dogovor o tome da niko ne aplicira na konkurse koji ne odgovaraju potrebama aktera nezavisne kulturne scene, jedini predlog za moguću zajedničku akciju dala je Darka Radosavljević Vasiljević, direktorka Remonta - nezavisne umetničke asocijacije, koja je konstatovala da diskusija o dugogodišnjim problemima koje svi dele i dobro ih znaju iz sopstvenog iskustva nema smisla, te da je potrebno pričati o tome šta zaista može da se uradi i kako da se komunicira sa vladama i stranim donatorima.
Njen predlog je bio zajedničko saopštenje kojim bi bilo objašnjeno ko ga šalje, šta je potrebno, koji su ključni problemi sa donatorima i kako se mogu rešiti.
“Svaka priča trebalo bi da ide u pravcu toga šta možemo stvarno da uradimo, a ne gde smo”, naglasila je ona i izrazila uverenje da i donatori znaju da projekti nezavisne kulturne scene nisu išto što i projekti kulturnih industrija. “Treba reći jasno koji je naš problem i koje bi moglo da bude rešenje”, dodala je Darka Radosavljević.
Redak primer donatorske pomoći koja prevazilazi uobičajenu projektnu logiku iznele su učesnice sa Kosova, navodeći da su od Švedske agencije za razvoj saradnje (Sida) dobile grant za 15-mesečno upoznavanje i istraživanje šta bi mogao da bude projekat koji bi kasnije mogao da bude realizovan.
Predstavnici donatorske zajednice ukazali su u razgovoru i na sopstvene izazove u pogledu “prekoračenja linije” radi obezbeđivanja budućnosti kulture, a jedan od osnovnih je njen marginalan položaj, ali i nedovoljno sredstava kojima raspolažu.
“Mi bismo takođe hteli da imamo više novca”, rekla je saradnica za razvojne projekte Zaklade Kultura nova Antonija Letinić, navodeći da ta hrvatska fondacija, koja se finansira od dela lutrijskih sredstava, izdvaja oko 80% budžeta za podršku projektima na osnovu javnih poziva, a oko 7% odlazi na njene projekte i programe, uključujući i istraživanja o načinima što pravednije raspodele sredstava.
Ričard Kol iz SDC rekao je da je podrška projektima uvek izazov, jer “neko ko daje pare uvek očekuje nešto”.
“Nema besplatnog ručka na ovoj planeti, nažalost”, rekao je on, napominjući da kultura nije ključna tema kada se radi o međunarodnoj saradnji Švajcarske. SDC tako izdvaja za kulturu 1% ukupnih sredstava predviđenih za međunarodnu saradnju. U Srbiji se podrška SDC za nezavisnu scenu realizuje preko Hartefakta kroz projekat “Kultura za demokratiju”, pri čemu ideja “nije samo da ljudi uživaju u kulturi, već i da se ostvari uticaj na transformativne procese” u društvu.
“Važno je koji je uticaj projekta. Znam da je teško to meriti, ali zanima nas kakve smo promene omogućili”, rekao je on, napominjući da se podrazumeva iscrpno izveštavanje o realizaciji projekata.
“Moram i ja izveštavati. Imamo vladu, parlament, treba im ‘dobra priča’”, rekao je on, dodajući da je Švajcarska zemlja sa vrednostima, te da to pokušava da prenese i na ove prostore.
Kol je konstatovao i da odnos donatora i doniranih nije ravnopravan.
“Ni moja ćerka nije ravnopravna sa mnom, jer joj dajem novac”, dodao je, napominjući da je švajcarska podrška zasnovana na interesima koje ima na ovim prostorima, koji su legitimni.
Milan Bogdanović iz HFS-a rekao je da ta fondacija podržava organizacije koje utiču na kulturnu politiku, poput NKSS, ali ima primera podrške i određenoj pozorišnoj predstavi ili koncertu.
“Najveći izazov su sredstva”, dodao je Bogdanović, takođe ukazujući na nezavidan položaj kulture generalno u savremenom društvu.
“Čini mi se da mi u donatorskoj međunarodnoj zajednici pravimo iste greške kao institucije država koje kritikujemo – kultura je na margini”, rekao je on.
Tijana-Ana Spasovska ukazala je da važnost kulture može biti i lažno prepoznata, kao što je bio slučaj u Severnoj Makedoniji.
“Kad smo imali desnu vladu, shvatili smo moć kulture, iako su je zloupotrebili u loše svrhe”, dodala je ona.
Kooperativa konferencijom Crossing the Line: Collaborative Perspectives on the Future of Culture, organizovanom u saradnji sa NKSS, završava trogodišnji kolaborativni projekat “Regional Lab: New Culture Spaces and Networks as Drivers of an Innovative and Sustainable Bottom-up Development of Regional Collaboration” (REG.Lab), koji sufinansira Evropska unija kroz IPA program.
(SEEcult.org)
