Finale nagrade Mangelos 2023.
Izložba finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2023. godinu - Željke Aleksić, Sanje Anđelković, Marije Mandić, Anastasije Pavić i Nikole Radosavljevića, biće otvorena 6. jula u galeriji Remont, kada će biti saopšteno i ko je dobio to prestižno priznanje za mlade umetnike u Srbiji, koje podrazumeva dvomesečni studijski rezidencijalni boravak u Njujorku i produkciju samostalne izložbe ili rada po povratku.
O dobitniku ili dobitnici odlučiće žiri koji čine: umetnik i koosnivač Centra za savremenu umetnost Stacion u Prištini Albert Heta, direktor obrazovnog programa "Summer school as a school" i RRIPAK - mreže nezavisne kulture, kustoskinja u Muzeju Jugoslavije Simona Ognjanović, nezavisna kustoskinja Jovana Trifuljesko, umetnik i dobitnik nagrade “Mangelos” za 2022. godinu Pavle Banović i nezavisni kustos i performer Vladimir Bjeličić, te kustoskinja, likovna kritičarka i filozofkinja iz Njujorka Melissa Bianca Amore.
Na otvaranju izložbe finalista biće izveden performans “Pogledaj gore! Ja nisam krošnja - Ja sam Glasnik!” Sanje Anđelković (1991) koji referiše na delove različitih epoha, ali i različitih disciplina. Razmatra spekulativnu zoologiju/entomologiju, ali pretežno istorijske/biološke atribute Magicicada-e septendecim dok na paralelan način analizira pravoslavno pojanje.
Rad crpi snažnu referencu iz knjige “Insect singers: A natural history of the Cicadas” (1929), stvarajući novi hibridni mit. Ortodoksno proročanstvo u obliku insekata. Reinkarnaciju legla XI (čija bi godina izlaska iz podzemlja bila biološki-istorijski 2022.), koji je došao da nas zavede u čin udvaranja svetu činom najromantičnijeg poziva - izdavanjem spekulativnog proročanstva. Prevodeći novi hibridni mit, od ovih stražarskih vrsta, donosimo vesti o klimatskoj ljubavi u eri oskudice. Veruje se, inače, da je specifično leglo XI izumrlo od 1954. Postojale su spekulacije o tome da je ponovo pronađeno 1988, što nikada nije potvrđeno.
Sanja Anđelković, “Pogledaj gore! Ja nisam krošnja - Ja sam Glasnik! (video still)
Muzika i tekst za to eksperimentalno proročanstvo napisani su referencama iz pravoslavnih napeva, ali dekonstruisani prema drugačijem kontekstu, zagonetkama, apstraktnim razmišljanjima o klimatskim promenama, gladi, strepnji, itd. Iza svake horske kompozicije krije se mit o sadašnjem vremenu povezan sa svakim “pozivom/porukom”, pitajući se za budućnost.
Rad se izvodi u dve forme, kao klimatsko-fantastični performans i kao kompjuterski generisana animacija.
Audio-vizuelna i tekstualna umetnica Sanja Anđelković fokusirana je na istaživačke metodologije. Ispituje kako se ideja “doma” menja u istorijskom, geografskom, društvenom i ekološkom kontekstu. Crpi reference iz raznih aktuelnih fenomena i radi sa arhivama iz različitih državnih institucija, stvarajući višeslojna dela. Masterirala je umetnost novih medija na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu, učestvovala na više umetničkih rezidencija i projekata, a dobitnica je i nagrada Fonda Princ Klaus (Holandija, 2021), 59. Oktobarskog salona (Srbija, 2022) i Sekundarne arhive (Poljska, 2022).
Sanja Anđelković, “Pogledaj gore! Ja nisam krošnja - Ja sam Glasnik! (video still)
Finalistkinja Željka Aleksić (1989, Knjaževac) studirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beču na odseku za kontekstualno slikarstvo pod mentorstvom. Diplomski rad “Das Kapital”, za koji je 2023. godine dobila glavnu nagradu Akademije, odbranila je kod profesorke Despine Stokou.
Umetnički rad Željke Aleksić zasnovan je na ličnom životnom iskustvu, inspirisan stvarnim događajima i situacijama. U erformativnim i često participativnim radovima, Željka Aleksić se bavi situacijom nesigurno zaposlene žene sa najnižim primanjima. Deluje u javnom prostoru, ne plašeći se konsekvenci, kako bi doprla do ljudi koji nemaju baš mnogo iskustva sa umetnošću.
Željka Aleksić, Das Kapital
“Das Kapital” je višemedijski projekat, koji Željka Aleksić razvija od kada je upisala Akademiju likovnih umetnosti u Beču 2017. Nakon desetogodišnjeg radnog staža, prestala je da radi u Srbiji, preselila se u Beč i postala student. Njen status se promenio, ali način zarade za život ostao je prilično isti - morala je da radi da bi podmirila životne troškove tokom studiranja.
Jedan segment projekata “Das Kapital” je knjiga u kojoj su hronološki poređana originalna dokumetna, kao i fotografije, svedočanstva njenih radnih, umetničkih, studijskih i životnih iskustava - od aplikacije za Akademiju, preko prve prijave za studensku vizu, platne liste, do dokumentacije raznih situacija u kojima se nalazila, obavljajući poslove legalno ili na crno. Poslednja stranica knjige predviđena je za diplomu.
Dakle, potvrda o završenim studijima je ključni deo, koji pokazuje važan odnos ekonomije, umetnosti i obrazovanja, sa novcem u središtu tog odnosa.
Kolika je privilegija studirati umetnost, posebno ako si student iz takozvanih trećih zemalja. Da li je obrazovanje besplatno? I koliko košta postati umetnik? To su neka od pitanja koja postavlja Željka Aleksić.
Željka Aleksić, Das Kapital
U finalu je i Marija Mandić (1990), koja je završila osnovne studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na smeru za nove likovne medije (2013). Po završetku studija dodeljena joj je nagrada “Mali Princ” i nagrada Matice srpske i Akademije umetnosti za odlične rezultate na polju umetnosti. Završila je master studije na odseku Fotografija i novi mediji (2015) na Fakultetu umetnosti i dizajna u češkom gradu Usti na Labi, gde je 2022. odbranila doktorat iz oblasti vizuelnih umetnosti. Na istom fakultetu radila je kao doktorant predavač na master studijama, na odseku za fotografiju. Višestruka je stipendistkinja fonda Dositeja za mlade talente Srbije, te stipendistkinja Ministarstva prosvete Češke. Za umetnički rad “Bela pčela” nagrađena je grantom VID Fondacije (2021) i nagradom festivala Fotograf (2022). Primarna interesovanja u njenim radovima su odnosi javne i privatne sfere, koje istražuje kroz medije fotografije, teksta, crteža, videa i instalacija u javnim prostorima. U poslednjih nekoliko godina za radove uglavnom koristi analognu fotografiju, nađen materijal i tekst. Teme kojima se bave su se suzile na pojmove sećanja i prošlosti koje najčešće istražuje kroz porodični kontekst. Iako radovi govore o jednoj porodici i njenim mitologijama, cilj Marije Mandić je da ih proširi na šira društvena pitanja.
Marija Mandić, Bela pčela
Rad “Bela pčela” nastao je nakon što je Marija Mandić u kući svoje babe pronašla porodično stablo u kojem su za patrijarhalni sistem potpuno očekivano, u vekovima dugu porodičnu liniju upisivana samo imena muških predaka. Potpuno neočekivano, pismo koje objašnjava rodoslov pominje daleku majku svih porodičnih bratstava, najstariju pretkinju porodice, koja se u srpskom jeziku i tradiciji naziva “bela pčela”. Njeno pominjanje otvorilo je pitanja u vezi sa istorijom i sećanjem, ali i ukazalo na zapostavljenu poziciju drugih žena u patrijarhalnom formatu praćenja predaka. Zbog toga Marija Mandić odlučuje da evocira prisustvo svoje “bele pčele” tako što je izmešta iz prostora između ispisanih redova iz kojih se javila, i smešta u prostor porodične istorije i sećanja kojem pripada.
“Mangelos” nagradu mogla bi da dobije i multimedijalna umetnica Anastasija Pavić (1998), koja završava osnovne studije na Fakultetu likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu, na odseku za nove medije. U umetničkoj praksi bavi se savremenim temama poput post-cyber feminizma, konzumerizma, međuljudskih odnosa i uticajem tehnološke evolucije u domenu shvatanja sopstva. Učestvovala je na brojnim izlozbama u Srbiji i inostranstvu, od kojih su četiri samostalne. Svoj izraz pronalazi u performansu, videu, fotografiji, pisanju i umetničkoj direkciji. Galerija “Novembar” je zastupa od 2021. godine.
Anastasija Pavić, 4ever connected (screenshot)
Na izložbi finalista “Mangelosa” predstavlja rad “4ever connected” kojim, kroz formu fiktivnog, romantičnog monologa posvećenog mašinama, istražuje uticaj tehnološkog razvoja na samo-percepciju i društvene odnose. Vizuelni fokus je usmeren ka simulaciji dizajna ženskog anime lika, koji je inspirisan arhetipom elektronskih asistentkinja. Kroz tržišnu potražnju, elektronske asistentkinje imaju potencijal da postanu novi “ideal”, što otvara prostor za refleksiju o njihovom uticaju na standarde lepote i rodne uloge.
Nikola Radosavljević (1991) završio je sve nivoe studija na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu (2010-2020), a master studije završio je i na FLU u Beogradu, na katedri za grafiku (2022).
U radu istražuje dominantne sociološke i političke obrasce koji konstruišu mentalne i fizičke karakteristike savremenog društva. Bavi se pitanjima brojnosti kolektiva, preživljavanjem i otporom, kao i načinima na koje indivudalno sprovodimo svoje borbe za opstankom i slobodom.
Nikola Radosavljević, Blow, ambijentalna instalacija, 2021-2023.
Dobitnik je više priznanja, među kojima su i nagrada Trijenala grafike u Uralu (2019), “Veliki pečat” Grafičkog kolektiva i “Zlatna igla” ULUS-a za 2022. godinu. Učestvovao na više grupnih izložbi u zemlji u svetu, a radove je prikazao i na više međunarodnih izložbi, kao što su: 59. Oktobarski salon u Beogradu, “Rez-linija-otisak” u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, koja je u toku, međunarodna trijenala grafike u Krakovu i Švajcarskoj, Kochi bijenale u Indiji, izložba “Ovo (ni)je Užička Republika” u galeriji Podroom Kulturnog centra Beograda... Do sada je imao 35 samostalnih izložbi.
Usavršavao se na rezidencijalnim programima u Pragu, DAMU institute and SCENlab (2015) u Berlinu, Culture world and SC Organisation (2016) u Barseloni: Homessesion AiR (2022) u Letoniji: Mark Rothko Art Centre, Daugavpils (2023) i drugim.
Na izložbi finalista nagrade “Mangelos” predstavlja višemedijsku instalaciju “Blow”, pokušaj da kroz spekulativni ambijent uoči vaspitne promene u vremenima velikih društvenih kriza. Celokupni rad započet je na zamišljanju velike nacionalne katarze, kulminacijom sleda aktuelnih događaja koja dovodi do velike i trajne promene. Detektujući nijanse društvenog raslojavanja i ujedinjenja nacionalnih i društvenih strujanja u ovom momentu, Radosavljević osvešćuje da se uniformisanost različitih vladajućih sistema urušava pred željom pojedinca. Rad kontrastira ideale i norme nacije nasuprot individualnih potreba, naznačavajući nedostajuće forme empatije kao nužni jezik komunikacije i borbe ovog vremena.
Nikola Radosavljević, Blow, ambijentalna instalacija, 2021-2023.
Nagrada "Dimitrije Bašičević Mangelos", koja je deo internacionalne mreže Young Visual Artists Awards (YVAA), nosi ime značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije - Dimitrija Bašičevića Mangelosa, biće dodeljena 22. put. Nagrada se dodeljuje se u saradnji sa Residency Unlimited u Njujorku i uz podršku Trust for Mutual Understanding (Njujork).
Dodelu nagrade “Mangelos” organizuju Fondacija “Ilija & Mangelos” i Remont - nezavisna umetnička asocijacija, a podržana je od Ministarstva kulture Srbije.
Na konkurs su mogli da se prijave državljani Republike Srbije do 35. godine, kao i mladi umetnici koji nisu državljani Srbije, ali čiji su umetnički razvoj/profesionalni angažman vezani za umetničku scenu u Srbiji. Kandidati i kandidatkinje trebalo je da imaju najmanje tri godine profesionalnog/izlagačkog iskustva, te najmanje jedan umetnički rad realizovan tokom prethodne dve godine.
*(Video) vođenja kroz izložbe finalista nagrade "Mangelos" - 2022, 2021, 2020, 2019, 2018, 2017, 2016, 2015, 2014, 2013 & 2012.
**Kritika na delu o finalu nagrade "Mangelos" 2022 - Branislav Dimitrijević, Jovana Trifuljesko, Dejan Vasić
(SEEcult.org)
