• Search form

23.02.2019 | 21:02

Fajnsu Beogradski pobednik, obostrana zahvalnost

Fajnsu Beogradski pobednik, obostrana zahvalnost

Britanski glumac i reditelj Rejf Fajns primio je 23. februara u Sava centru počasnu nagradu 47. Festa “Beogradski pobednik” za dosadašnje stvaralaštvo, a na kratkoj ceremoniji posebno je zahvalio Vladi Srbije i filmskoj zajednici za podršku njegovom biografskom filmu o Rudolfu Nurejevu.

Uoči premijere filma “Bela vrana”, Fajns je u punoj sali Sava centra primio počasno priznanje od gradskog sekretara za kulturu Ivana Karla, uz dug i srdačan aplauz publike.

Zahvalivši na srpskom, Fajns je potom istakao na engleskom da mu Festovo priznanje izuzetno znači.

“Teško mi je da vam opišem šta mi ovo znači. Bio sam dovoljno srećan da snimim, da režiram dva filma u vašoj zemlji, u vašem gradu. I to priče koje su bliske mom srcu. A to se ne bi desilo bez podrške Vlade i posebno filmske zajednice u ovoj zemlji”, rekao je Fajns, ponovivši da su njegov film učinili mogućim – Srbija, Beograd i zajednica filmskih stvaralaca.

“Ne bismo bili ovde bez vaše pomoći i podrške i talenta”, rekao je Fajns, koji je slično istakao prethodno na konferenciji za novinare.

Fajns je dobio i uzvratnu zahvalnost od gradskog sekretara za kulturu, koji ga je nazvao jednim od najvećih Festovih prijatelja.

“Jedan od takmičarskih programa Festa nosi naziv Srbija i prijatelji. Fest se bliži 50. godini i kada budemo pravili listu ‘Festovi prijatelji’, ime gospodina Fajnsa će biti na njenom vrhu. Ovaj specijalni Pobednik nije samo potvrda pečata svetskoj kinematografiji koji je on dao kao jedna od ikona svetskog filma, već i zahvalnost za promovisanje Beograda i Srbije kao lokacije i partnera za snimanje filmova”, rekao je Karl.

Ističući da je film “Bela vrana” sniman delom u Srbiji, Karl je izrazio uverenje da će Fajns snimiti još filmova u Srbiji.

“Isto tako mislim da - ako iko ovu nagradu dobije dvaput, da će to biti upravo on. U to ime čestitam i hvala vam na prijateljstvu”, rekao je Karl.

Oleg Ivenko, Gabrielle Tana, Ralph Fiennes

Fajns je jedan od najčešćih gostiju Festa poslednjih godina, a od 2017. godine ima i srpsko državljanstvo.

Publika Festa upoznata je sa brojnim ulogama koje je ostvario, ali i sa njegova dva dosadašnja rediteljska ostvarenja - film Koriolan” otvorio je 39. Fest, a na 42. Festu prikazan je  film “Nevidljiva žena.

Uoči projekcije “Bele vrane”, crvenim tepihom prošetala je ekipa tog filma koju su činili glumac Oleg Ivenko, koji igra slavnog baletskog umetnika Nurejeva, producentkinja Gabrijela Tana, kao i srpski glumci Igor Filipović, Jovo Maksić, Nebojša Dugalić i baletski umetnik Konstantin Kostjukov.

Film “Bela vrana” počinje rođenjem Nurejeva u vozu trans-sibirske železnice i prati ga na putu slave. Svojeglav, drčan i neposlušan, Nurejev se od malena isticao i stekao reputaciju prave dive, ali je imao i fantastičan talent koji je podstakao Aleksandra Puškina, koga igra Fajns, majstora Vaganova ruske baletske akademije, da ga uzme pod svoje. Na putovanja u inostranstvo Nurejev je odlazio u pratnji KGB-a i njegovo ponašanje je bilo strogo ograničeno, ali je ipak imao priliku da stekne važne prijatelje, poput francuskinje Klare (Adel Eksarčopulos), koja je u mogućnosti da mu omogući politički azil. Priča kulminira momentom kada je Nurejev odlučio da pobegne svojim pratiocima i nikada se više ne vrati u Sovjetski Savez.

Scenario za film “Bela vrana”, koji je deo Glavnog programa Festa, napisao je Dejvid Her, dramski pisac i autor scenarija za filmove “Sati” i “Čitač”.

Fest predstavlja do 3. marta 125 premijernih filmova, među kojima su pobednici svetskih festivala, kandidati za Oskara i holivudski hitovi, ali i autorski filmovi, dokumentarci i druga ostvarenja koja će publika imati priliku da vidi samo ovom prilikom, jer nisu otkupljeni za bioskopsku distribuciju.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u PRILOGU (pdf).

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r