• Search form

01.03.2020 | 17:22

Epizoda iz Andrićeve diplomatske službe u vreme nacizma

Epizoda iz Andrićeve diplomatske službe u vreme nacizma

Film “Proleće na poslednjem jezeru”, prema scenariju Vuleta Žurića, u režiji Filipa Čolovića, bavi se jednom epizodom iz života književnika i diplomate Ive Andrića, a nakon specijalne projekcije na 48. Festu, imace i televizijsku premijeru 14. marta na Prvom programu Radio-televizije Srbije.

To nije biografski film o Andriću, nego o jednom specifičnom trenutku nakon bombardovanja Jugoslavije 1941. godine, kada su diplomate i službenici iz jugoslovenskih misija u zemljama koje je okupirao Treći rajh deportovani u hotel na Bodenskom jezeru, rekao je Čolović je 1. marta na konferenciji za novinare 48. Festa u Kombank dvorani. Ivo Andrić je u to vreme bio veleposlanik jugoslovenskog diplomatskog predstavništva u Berlinu.

“Najviđenija ličnost među njima bio je Andrić. Scenarista Vule Žurić je malo dramatizovao događaje koji nisu široko poznati. Nismo sigurni da je sve bilo baš tako kao u našem filmu, ali mislimo da je moglo biti. U svakom slučaju, to je jedna dramatična situacija u političkom smislu, a za Andrića i na ličnom planu”, izjavio je Čolović, navodeci da mu je rad na filmu iz epohe bio veliki izazov, te da je za RTS obaveza da se bavi filmovima koji se tiču značajnih ličnosti iz kulture i istorije.

Paralelno sa iščekivanjem razrešenja sudbine jugoslovenskih diplomata koji borave u hotelu, razvija se intrigantna priča o ljubavnom trouglu između Andrića, kostimografkinje Milice Babić i njenog muža Nenada Jovanovića.

Pored njih troje, u filmu su prikazane mnoge ličnosti jugoslovenske diplomatije tog doba - Radovan Šumenković, Josip Miličić, Vladimir Vauhnik...

Andrića igra Tihomir Stanić, koji se u liku nobelovca pojavljivao u više filmova, a posebno se, kako je rekao, “prikačio” na njega kada je pre 20 godina posvetio pet meseci svakodnevnog rada da nauči napamet odabrane celine romana “Na Drini ćuprija”, koje od tada izvodi u formi pripovedanja na mnogim scenama, pa i u kafani u privatnim prilikama.

“Usvojio sam te mudre rečenice. Zavoleo sam tog čoveka. Njegov lik mi je intrigantan u različitim fazama“, rekao je Stanić, izrazivši zadovoljstvo saradnjom sa autorima i ekipom filma “Proleće na poslednjem jezeru”.

“Odmah smo se razumeli. To je velika radost. Samo snimanje je bilo uzbudljivo i mislim da možemo biti zadovoljni rezultatom”, rekao je Stanić, koji je na 47. Festu 2019. godine dobio nagradu za najboljeg glumca u domaćem takmicarskom programu za ulogu u filmu “Delirijum tremens” reditelja Gorana Markovića.

Izvršni producent Marija Bereta rekla je da je film “Proleće na poslednjem jezeru” završen bukvalno pre pet dana i izrazila zahvalnost umetničkom direktoru Festa Jugoslavu Panteliću za to što je imao razumevanja za produkcijski proces i muke tog filma, prepoznavši prethodno njegov kvalitet na nedovršenoj verziji.

Marija Bereta je istakla da RTS već treću godinu zaredom ima film na Festu – nakon “Slepog putnika na brodu ludaka” i “Delirijum tremensa” Gorana Markovića.

Raditi igranu strukturu, kako je dodala, nije lako, ali RTS se oslanja na dugu tradiciju svog dramskog programa, a pored toga, poslednjih godina i u svetu su sve čvršće veze filma i televizije jer se tehnologija ujednačila.

U glumačkoj ekipi su, uz Tihomira Stanića, i Nebojša Milovanović, Olga Odanović, Nataša Tapušković, Marija Vicković, Aleksandar Đurica, Jelena Ćuruvija, Dragan Petrović, Jovan Jovanović, Boris Komnenić i Branislav Trifunović, a upečatljive uloge ostvarilo je dvoje mladih glumaca Katarina Marković i Aleksandar Ristoski.

Direktor fotografije je Gojko Despotović, scenografkinja Mirjana Andrejević, kostimografkinja Natalija Lukić, a kompozitor Srđan Marković.

Scene sa Bodenskog jezera snimane su na Paliću, a ostale u Beogradu, na ukupno 16 lokacija.

Tihomir Stanić je ispričao i jedan zanimljiv događaj sa snimanja.

“Na fasadu jednog hotela na Paliću scenografija je postavila nacističke zastave. Neko ih je u toku noći zapalio. To jeste bio problem za produkciju, morale su da se prave nove zastave, ali je meni drago da na te fašističke simbole još uvek ljudi reaguju, spontano. Zato se nadam da u ovoj zemlji još uvek ima snaga koje će se boriti protiv fašizma”.

(SEEcult.org)

digitalizacija, nbs
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r