Bogat prateći program 52. Bitefa
Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef), čije je 52. izdanje objedinjeno sloganom “Svet bez ljudi”, a posvećeno je kritici desnog populizma i prožimanju vizuelnih i izvođačkih umetnosti, najavio je i raznovrstan prateći program koji će, posebno teorijskim sadržajima i debatnim karakterom, doprineti boljoj komunikaciji umetničkog koncepta i pružiti pravi kontekst gorućim temama glavnog programa.
Tako će u okviru 52. Bitefa 15. septembra biti održano novo izdanje Filozofskog teatra, inače projekta Narodnog pozorišta u Beogradu, zasnovanog na modelu koji je u Hravatskom narodnom kazalištu u Zagrebu pokrenuo Srećko Horvat. Ovoga puta Horvat će u Narodnom pozorištu razgovarati sa rediteljem Oliverom Frljićem, koji učestvuje u glavnom programu 52. Bitefa predstavama “Gorki – Alternativa za Nemačku” Teatra “Maksim Gorki” iz Berlina (na sceni Beogradskog dramskog pozorišta) i “Šest lica traže pisca” Satiričkog kazališta “Kerempuh” iz Zagreba (u Ateljeu 212).
Umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica rekao je 29. avgusta na konferenciji za novinare da se i Horvat i Frljić “svojim delom i životom bore za vrednosti suprotne od uspona desnice i autoritarnih režima”, na čiju opasnost ukazuju neke od predstava 52. Bitefa, koji će biti održan od 13. do 22. septembra.
Medenica je istakao da se teme deset odabranih predstava iz Slovenije, Francuske, Srbije, Nemačke, Hrvatske, Estonije, Švajcarske, Izraela i Belgije, ali i celokupan program 52. Bitefa, kreću u rasponu od gorućih političkih tema i problema savremene Evrope, pa i sveta, a sa druge strane ukazuju i na intimniji aspekt programa koji se bavi pitanjima individualnog sećanja, uspomena, odnosa individualnog pamćenja i pamćenja zajednice.
Medenica je istakao da duboko veruje u to da “pozorište mora da bude političko” i da mora da se hvata u koštac sa onim što su najveći izazovi sveta u kojem živimo, a taj stav deli ceo festivalski tim, a pre svega dramatrug Filip Vujošević kao njegov prvi saradnik. Dodao je da mu je drago što je isti stav čuo i od ambasadorke Izraela Alone Fišer Kam, direktora Gete instituta Franka Baumana i atašea za kulturu Francuskog instituta An Loren Viguru, koji su prethodno predstavili produkcije koje dolaze iz njihovih zemalja.
Ističući podršku koju je Bitef dobio od Delegacije Evropske unije u Srbiji, Medenica je najavio “EU Dan na Bitefu”, na dan svečanog otvaranja festivala 14. septembra.
Pre izvođenja “Svite broj 3”, koja kroz 28 numera dotiče 28 zemalja članica EU, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu biće otvorena izložba posvećena evropskom kulturnom nasleđu. Istog dana biće održana i debata o stanju demokratije i evropskim vrednostima danas, u kojoj će, uz Medenicu, učestvovati i francuski autor Žoris Lakost, prof. dr Milena Dragićević Šešić i prof. dr Dragoljub Mićunović.
Povodom umetničkog fokusa 52. Bitefa, koji čine pozorišne instalacije, Medenica je istakao da Bitef “mora da ispituje ono što je drugačije, što je radikalno, što nije mejnstrim”.
“Instalacije su odavno legitimne u oblasti likovnih umetnosti, ali u našoj sredini još nisu prepoznate kao nešto što može biti i pozorišni izraz”, rekao je Medenica.
To temi će biti posvećena tribina "Međuprostori vizuelne umetnosti i teatra" koju će moderirati kustos Muzeja savremene umetnosti Dejan Sretenović, a učestvovaće scenograf i reditelj Dominik Iber (Rimini protokol), pozorišna kritičarka, istoričarka i producentkinja Marina Davidova, viši naučni saradnik na Institutu za umetničke studije u Moskvi, te domaći stručnjaci - dr Jelena Vesić, nezavisna istraživačica, kustoskinja, istoričarka umetnosti i spisateljica koja živi u Beogradu i dr Ana Vujanović, teoretičarka izvođačkih umetnosti i kulture i dramaturškinja koja živi i radi između Berlina, Amsterdama i Beograda. To će biti glavna teorijska konferencija na 52. Bitefu, rekao je Medenica.
Tradicionalno, biće održana i 19. Bitef Polifonija, koja će naslovom "Kako si ti živ?" otvoriti dijalog kroz tri teme, inicijative, odnosno predstave, i produbiti ga kroz različite radionice. Medenica je u tom pogledu izrazio posebnu zahvalnost Ljubici Beljanski Ristić kao idejnom tvorcu i dobrom duhu tog programa.
U pratećem programu su i Showcase domaćih predstava, Bitef biblioteka - promocije pozorišnih izdanja, te razgovori sa umetnicima, koje će posle predstava voditi Minja Bogavac, kao i međunarodni edukativni program za mlade festivalske menadžere.
Najavljen je i poseban program posvećen digitalizaciji Bitefa koji će biti predstavljen u foajeu Kombank dvorane, a realizovan je u saradnji sa Univerzitetskom bibliotekom "Svetozar Marković". U okviru tog projekta, kompletna arhivska građa Bitefa je obrađena i biće postavljena na posebnom portalu uz mogućnost pretrage bogatog festivalskog istorijata.
An-Loren Viguru, Alona Fišer Kam, Ivan Medenica, Ivona Jevtić, Miloš Latinović, Frank Bauman... foto: Marina Ilić
Ambasadorka Izraela Alona Fišer Kam izrazila je zadovoljstvo prilikom za međunarodnu promociju mladog, ali u svojoj zemlji već afirmisanog umetnika Nadava Barnee iz Tel Aviva, čija je teatarska instalacija “PA’AM” deo glavnog festivalskog programa.
“Barnea je vrlo talentovan multmedijalni umetnik, peva i komponuje, dizajnirao je svetlo i zvuk za predstave značajnih reditelja i koreografa, a u samostalnom radu posvećen je instalacijama. Zanimljivo je da se tako mlad čovek bavi temama između života i smrti, prošlosti i sadašnjosti”, izjavila je ambasadorka Izraela, dodajući da je o tome reč i u instalaciji “Once” odabranoj za 52. Bitef.
Alona Fišer Kam je pojasnila da se rad sastoji od fragmenata sećanja, svojevrsnih ispovesti troje izraelskih umetnika, ali bez živih glumaca na sceni.
“Na inovativan i eksperimentalan način Barnea prepliće intimna sećanja i kolektivnu memoriju, obuhvata privatan život i bitna istorijska i politička pitanja”, rekla je ona.
Direktor Gete instituta Frank Bauman izjavio je da vrlo ceni Bitef kao “jedan od najznačajnijih, ako ne i najznačajniji festival u regionu, a svakako na Balkanu”.
“Nama je važno što Bitef od svojih početaka teži da uvek prikaže neku nemačku produkciju. Ove godine tu su dve predstave, od kojih smo mi podržali instalaciju ‘Večna Rusija’ iz Berlina, autorke Marine Davidove”, kazao je Bauman, napominjući da su obe nemačke predstave, kao i neke druge na Bitefu, političke prirode.
Prema njegovim rečima, festival mora, između ostalog, da otvori oči publici kada su u pitanju najznačajnije teme, kao što su uspon desnice, ksenofobija, agresija.
“Mi živimo kao u nekom balonu, nismo svesni šta se dešava napolju, zatvoreni smo u istomišljeničke zajednice, poput onih na društvenim mrežama, a ako izađemo iz tog kruga i pogledamo napolj videćemo, na primer, ljude koji marširaju i uzvikuju ksenofobične parole. Oni ne znaju mnogo o nama, kao ni mi o njima. Oni traže jakog vođu. Kada je o tome reč, pogledi se često upućuju ka Rusiji. Time se bavi i ovaj projekat”, rekao je Bauman.
Bauman je izrazio zahvalnost što je Bitef odabrao projekat koji “uvodi jedan poseban, drugačiji diskurs i pogled na tu ogromnu zemlju, od doba carske Rusije do današnjeg predsednika”.
Ataše za kulturu Francuskog instituta An Loren Viguru istakla je da je ta institucija već 50. put partner Bitefa, “velikog festivala, važnog za Beograd i Srbiju, za njihovu reputaciju na internacionalnom nivou”.
“Drago nam je što ćemo ponovo ugostiti Žorisa Lakosta, nagrađenog pre dve godine na Bitefu za ‘Svitu broj 2’. Njegov novi projekat ‘Svita broj 3’ nije narativni nastavak, ali je takođe sačinjen od govornog materijala koji, zajedno sa saradnicima, skuplja iz celog sveta. Govori su okupljeni po tonalitetu, ritmu, boji glasa”, rekla je ona.
Što se tiče sadržaja, kako je dodala, “u Evropi možemo čuti različite diskurse pune mržnje, ksenofobije, dilema u vezi sa identitetom i nekada ne znamo kako da se odnosimo prema njima, a Lakost pokušava da na umetnički način otvori te teme, kako bismo zajedno razmišljali o njima”.
“Govor mržnje i ksenofobije ugrožava nas kao čovečanstvo u celini. Tu je i problem klimatskih promena, biće i klimatskih izbeglica. Ipak, u predstavama Lakosta prisutan je i smeh. On drži distancu u odnosu na tretirane teme. Cilj mu nije da nas obeshrabri nego da nas učini jačim kako bismo mogli da se suočimo sa bitnim pitanjima”, naglasila je An Loren Viguru.
Direktor Bitefa Miloš Latinović zahvalio je svima koji su podržali ovogodišnji festival, a u ime osnivača – Skupštine grada Beograda, gradska sekretarka za kulturu Ivona Jevtić zahvalila je svim ambasadama, stranim kulturnim centrima i Delegaciji EU.
“Saradnja Sekretarijata za kulturu sa umetničkim direktorom Ivanom Medenicom iz godine u godinu sve je bolja. Zato je i sama manifestacija sve bolja. Ceo tim Bitefa daje dobre rezultate. Ove godine izdvojili smo 26 miliona dinara, dva više nego lane. To sam obećala i ispunila. Sve manifestacije kulture će svake godine dobijati sve više novca, a cilj je njihov bolji kvalitet”, izjavila je Ivona Jevtić.
Gradska sekretarka je posebno zahvalila Ministarstvu kulture i informisanja Srbije, navodeći i da je “veliku podršku za svoj rad i budući razvoj Bitef dobio od Vlade Srbije, od kabineta predsednice Vlade Ane Brnabić, koji u skladu sa svojom strategijom razvoja kulture i kreativnih industrija u Srbiji identifikuje Bitef kao jednu od najznačajnijih kulturnih manifestacija i takođe podražava umetničkog direktora Medenicu”.
Predstave u glavnom programu 52. Bitefa, koji je ranije objavljen, u konkurenciji su za Gran pri “Mira Trailović” i Specijalnu nagradu “Jovan Ćirlov”, a ocenjivaće ih međunarodni žiri čiji će sastav biti naknadno saopšten.
Ulaznice za sve predstave na 52. Bitefu mogu se nabaviti na festivalskoj blagajni u Pozorištu na Terazijama, gde je mjoguće kupiti i ulaznice za Filozofski teatar, kao i za predstave “Jami Distrikt” i “Klošmerl” koje su deo pratećeg programa, dok se ulaznice za ostale predstave Šoukejsa domaćih pozorišta mogu nabaviti na mestima igranja tih predstava.
Radno vreme blagajne Bitefa je do 12. septembra od 10 do 19 sati (osim nedeljom), a tokom trajanja festivala – od 13. do 22. seoptembra od 10 do 17 (i sat vremena pred početak predstave na mestu izvođenja)
Cene ulaznica su 1.700 dinara (druga kategorija) i 2.500 dinara (prva kategorija), osim za domaću predstavu “Bolivud” Maje Pelević, za koju su cene ulaznica 500 i 800 dinara, kao i za pretpremijerno izvođenje predstave “Svita br.3 'Evropa'”, za koju ulaznice koštaju 1.200 dinara (druga kategorija) i 1.700 (prva kategorija).
Studenti će uz indeks moći da kupe kartu za “Rekvijem za L.” po ceni od 850 dinara na blagajni Bitefa, a broj tih ulaznica je ograničen.
Prošle godine, na 51. Bitefu, trijumfovala je predstava “Olimp: u slavu kulta tragedije - predstava od 24 sata” belgijskog umetnika Jana Fabra, koja je dobila i Gran pri, nagradu “Politike” za najbolju režiju i nagradu publike.
Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
