Andrej Timofejev: Nemoguće je nastaviti život u Rusiji

Violinista Andrej Timofejev boravi privremeno u Beogradu već mesecima, gde je stigao iz Beča, nakon što je napustio Rusiju posle započinjanja invazije na Ukrajinu. Odlučno je protiv rata – kaže da bi “radije završio u zatvoru nego pucao na drugo ljudsko biće”. Nakon početka ruske “Specijalne vojne operacije”, dobio je otkaz u matičnom orkestru u Sankt Peterburgu (Symphony orchestra of Capella St. Petersburg).

U intervjuu za SEEcult.org, Timofejev govori o iskustvu boravka u Srbiji, gde mu je domaćin Zemunski mali umetnički centar – ZMUC, uključen u internacionalnu mrežu Artists at Risk (AR) koja pomaže umetnicima u egzilu.

Andrej Timofejev u orkestru Virtuozi, na koncertu sa Stefanom Milenkovićem i Bojanom Suđićem na festivalu Grad teatar, Budva, 2022. Foto: Grad teatar

- Kada ste napustili Rusiju i zašto? Zašto ste dobili otkaz u Orkestru? Da li ste imali ranije planove o razvoju karijere u Evropi ili je rat u Ukrajini bio prelomna tačka za to?

Andrej Timofejev: Mnogo puta sam razmišljao o životu, studiranju i radu u Evropi, jer umetnost je internacionalna. Ali, početak rata je bio preloman, kada sam shvatio da je nemoguće da nastavim život u Rusiji. Naravno, otkaz koji sam dobio pomogao mi je da donesem odluku. To je bilo u martu.

- Kako je izgledala Vaša karijera u Rusiji?

Andrej Timofejev: Radio sam u jednom od najboljih orkestara u Sankt Peterburgu. To je bio interesantan posao i voleo sam ga. Voleo sam i grad, takođe.  

- Koliko ste dugo boravili u Austriji (pre dolaska u Srbiju) i kako ste stupili u kontakt sa AR?

Andrej Timofejev: Bio sam u Austriji samo nedelju dana, moja viza je istekla. Poslao sam pisma nekolicini fondacija i jedna od njih - Resque Forum, preporučila mi je Artist at Risk.

- Na koji način su Vam pomogli? Kakvo je Vaše iskustvo saradnje sa AR? Da li ste strahovali zbog isteka šengenske vize?

Andrej Timofejev: Ponudili su mi da odem u zemlju koja ne zahteva vizu, poput Srbije. Sarađuju sa srpskom organizacijom ZMUC, koja mi je dala prostor za stanovanje.

- Domaćin-organizacija u Srbiji pronađena je 24 sata pre nego što Vam je istekla viza. Da li ste imali ideju o narednom koraku, s obzirom da ste odlučili da se ne vraćate u Rusiju?

Andrej Timofejev: Želeo sam da uradim sve što je moguće kako ne bih morao da se vratim.

ZMUC - ARC Babe, Koncert za mešalicu za beton, 2022. 

- Kakvi su Vam bili prvi utisci po dolasku u Srbiju? Morali ste u međuvremenu dva puta, posle isteka tromesečnog boravka, da izlazite iz Srbije i prelazite granicu da biste mogli ponovo da dobijete dozvolu za boravak u Srbiji. Prvi put ste iskoristili priliku da obiđete Sarajevo, a drugi put ste bili na Cetinju. Kakvi su Vam utisci sa tih putovanja?

Andrej Timofejev: Bio sam u Srbiji već ranije – pre desetak godina sam bio u Beogradu i Novom Sadu, u okviru turneje. Ali, živeći ovde već pola godine, upoznao sam Srbiju iznutra, upoznao se sa ljudima, koji su se pokazali veoma gostoljubivim. Polako upoznajem jezik, kulturu i istoriju. Putovanja u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Bugarsku omogućila su mi da upoznam Balkansko poluostrvo iz različitih uglova.

- U Srbiji ste od kraja marta 2022. Koliko se u međuvremenu Vaša perspektiva promenila, s obzirom na disidentski status i razvoj događaja u Rusiji i Ukrajini?

Andrej Timofejev: Ne bih nazvao sebe disidentom, posebno zato što nisam u Rusiji. Moj odnos prema događajima se ne menja, kategorično sam protiv rata i sramota me je zbog toga što se to događa.

- Šta bi bilo drugačije da ste ostali u Sankt Peterburgu?

Andrej Timofejev: Mislim da bi sve bilo drugačije. Da sam ostao u Peterburgu imao bih dve opcije – ili da ćutim, da se plašim da iznesem svoje mišljenje čak i najbližim ljudima, ili da idem u zatvor.

- Da li ste ostali u kontaktu sa kolegama i prijateljima u Peterburgu? Šta se sa njima dešava sada?

Andrej Timofejev: Sa nekim poznanicima komunikacija je prestala, sa drugima sam u kontaktu.  Mnogi su otišli, i to u razne krajeve sveta – u Evopu, Aziju, Latinsku Ameriku… Mnogi bi želeli da odu, ali ne mogu iz različitih razloga. Ima, nažalost, i onih koji podržavaju ovo što se dešava.

Andrej Timofejev u orkestru Virtuozi, na koncertu sa Stefanom Milenkovićem i Bojanom Suđićem na festivalu Grad teatar, Budva, 2022. Foto: Grad teatar

- Kako ste se uključili u Fejsbuk grupu “Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata” i u kojim ste akcijama učestvovali?

Andrej Timofejev: Jednostavno sam video tu grupu na Fejsbuku, zatim su bili off-line sastanci, antiratne akcije, prikupljanje humanitarne pomoći za izbeglice iz Ukrajine…

- Ima li umetnika u toj grupi i kako žive? Da li im je neka institucija pomogla u Srbiji?

Andrej Timofejev: Nažalost, među ljudima koji su došli u Srbiju ima i umetnika i stvaralaca. Posebno su brojni IT stručnjaci, jermogu da rade na daljinu.

- U Srbiji ste uspeli da svirate sa dva orkestra. Kakva su Vam iskustva?

Andrej Timofejev: Da, veliko hvala Tanji Petovar i Ivani Stefanović, koje su poslale moj CV u nekoliko orkestara, a sa dva od njih sam i sarađivao. Lep je osećaj kada ponovo možete da radite svoj posao posle dužeg vremena.

- Učestvovali ste na mnogobrojnim audicijama, na nekima ste prošli i dobili ponude za posao (Austrija, Španija, Finska, Češka, Bugarska). Da li ste ikada aplicirali za vizu u nekoj od zemalja EU na osnovu ponude za posao?

Andrej Timofejev: Ne bih govorio o mogućnostima za posao dok se to ne desi. Da, ima nekoliko predloga i planova, na kojima trenutno radim.

Čim se nešto bude desilo, javiću : )

Goran Denić i Vesna Tašić - ZMUC, Andrej i Olga Timofejev, Ksenia Ilina, Beograd, 2022.

- Kako vidite zatvaranje evropskih granica za građane Rusije, uključujući i umetnike?

Andrej Timofejev: Do sada je, na sreću, samo mali broj zemalja zatvorio svoje granice. Ali jeste sada teže dobiti vizu, potrebno je više vremena i dokumentacije, a više i košta.

- Imate pravno regulisan status u Srbiji. Koliko su bili teški administrativni zahtevi u vezis a registracijom “biznisa” u Srbiji?

Andrej Timofejev: Da, bilo je prilično komplikovano. Naročito na početku celog tog procesa, kada apsolutno nisam znao šta bi trebalo da uradim. Osim toga, pravila se često menjaju.

- Možete li ukratko opisati Vaša iskustva sa ZMUC-om? Kako je biti rezidencijalni umetnik u Zemunu i njihovoj kući u selu Babe kod Beograda?

Andrej Timofejev: Mogu samo da iskažem oduševljenje i zahvalnost Vesni Tašić i Goranu Deniću. Živimo u prelepom stanu u Zemunu i u rezidenciji van garda. Domaćini nam pomažu i u pogledu dokumenata. Za ovo vreme smo se sprijateljili, družili se sa njima i njihovim prijateljima, upoznali se sa Srbijom i lokalnim tradicijama.

- Kako bi izgledao idealni prostor za rezidencijalni umetnički boravak?

Andrej Timofejev: Priroda, tišina, prijatni ljudi.

- Kada jednom napustite Srbiju, da li ćete se ikada vratiti?

Andrej Timofejev: Da, naravno, sa zadovoljstvom!

*Foto: ZMUC

(SEEcult.org)

*Funded by the Stabilisation Fund for Culture and Education 2022 of the German Federal Foreign Office and the Goethe Institut