19. BFI privukao bezmalo 10.000 gledalaca

Beogradski festival igre (BFI), posle dva vanredna izdanja zbog pandemije, održan je ponovo u redovnom prolećnom terminu, a prema navodima organizatora, privukao je gotovo 10.000 gledalaca u Beogradu i Novom Sadu, koji su imali priliku da pogledaju ukupno 27 koreografskih komada, među kojima su dve svetske premijere.

Program 19. BFI izveden je tokom 23 večeri u periodu od od 16. marta do 12. aprila, a nastupilo je 14 trupa iz 12 zemalja pred tačno 9.586 gledalaca

Pohvale za BFI stigle su i pre otvaranja, na kojem je slavni izraleski igrač i koreograf Jair Vardi, direktor Centra za igru i pozorište Suzan Delal iz Tel Aviva, istakao da je BFI “jedan od najboljih u Evropi”, a zna ih sve.

“Veoma sam uzbuđen i veoma sam radostan što sam ovde, što sam deo festivala, a kada je reč o ovogodišnjim učesnicima, to je sjajno ukomponovan izbor”, rekao je Vardi, specijalni gost 19. BFI, koji je
posle 43 godine ponovo posetio Beograd.

Lajns balet

Pod sloganom “Verujemo u jednu igru”, publika je imala priliku da vidi nastupe kompanija i umetnika sa tri kontinenta, koji su se predstavili različitim ostvarenjima - od onih namenjenih za intimnije prostore pa do umetnički, ali i logistički i scenski izuzetno zahtevnih produkcija. Između ostalog, Balet džez Montreal gostovao je samo u Novom Sadu, budući da u Beogradu, nakon zatvaranja Sava centra, nije bilo adekvatne pozornice za omaž Leonardu Koenu, koji je publika BFI čekala dve godine.

Program 19. BFI, koji su poznavaoci prilika u savremenoj igri ocenili kao odličan presek aktuelnih istraživanja i tendencija na evropskoj i svetskoj umetničkoj sceni, počeo je nastupom Lajns baleta iz San Franciska sa komadima Lični element i Azot koreografa Alonza Kinga, koga legendarni Vilijam Forsajt naziva “jednim od retkih majstora baleta našeg vremena”. Lajns balet, inače, slavi 40 godina postojanja, a publika 19. BFI mogla je da vidi zašto Kinga kritika opisuje filozofom pokreta i umetnikom koji je “promenio način na koji posmatramo umetničku igru”.

Već sledeće večeri odigrana je predstava Fordlandija u produkciji Teatra Dortmund sa Lusijom Lakarom, baskijskom umetnicom proglašenom za igračicu decenije na Gala koncertu svetskih baletskih zvezda 2011. u Sankt Petersburgu, i atraktivnim prvakom Londonskog kraljevskog baleta Metjuom Goldingom.

Celovečernja predstava sastavljena je od šest komada nagrađivanih koreografa Ane Hop (Tišina i Blizu), Jurija Posokova (Mećava), Huanha Arkesa (Fordlandija i Gomila prašine) i Kristofera Vildona (Posle kiše).

Briselski Piping Tom, jedna od danas najtraženijih evropskih kompanija, predstavio se hiperrealističkim komadom Dete, delom iz porodične trilogije koju potpisuju koreografi Gabrijela Karizo i Frenk Šartije. Koreografskom tandemu Karizo-Šartije uručena je i nagrada “Jovan Ćirilov - za korak dalje” za najbolju predstavu na 18. BFI (Diptih: Vrata koja nedostaju i Napuštena soba).

Šartije je, nakon izvođenja komada Dete, nagradu primio lično na sceni, tražeći što više susreta i razgovora sa beogradskom publikom, jer su mu nedostajali tokom pandemije.

Svoje komade i predstave svojih kolega pratili su na 19. BFI i koreografi Erve Kubi, Emanuel Gat, Ju Stromgren, Dajle Karezana, Emio Greko, Piter Šolten, Osnel Delgado...

Atinski igrač i koreograf Euripid Laskaridis predstavio se komadom Relikvija dve večeri u Bitef teatru, a potom je usledio “francuski deo” festivala u okviru kojeg su izvedene dve po svemu različite predstave: Šta dan duguje noći kanske Kompanije Ervea Kubija u Ateljeu 212 i Vozljubavi2020 kompanije Emanuel Gat Dance iz Marseja na sceni Opere Madlenianum. Kubi i njegova trupa (uličnih) igrača su za komad u kojem koreograf istražuje svoje alžirsko poreklo i prožimanje Zapada i Orijenta, uz kompozicije Maksima Bodsona, Hamze el Dina, Kronos kvarteta, Baha i sufi muzike, ispraćeni stajaćim ovacijama u prepunoj sali.

Gatova kompanija oduševila je publiku spektakularnim savremenim mjuziklom za 14 igrača sa kompozicijama britanskog sastava Tears for Fears.

Organizatori će pamtiti i da su na aerodromu satima čekali njihove raskošne kostime, koji su greškom ostali na pariskom aerodromu, a bez kojih se predstava ne može zamisliti.

Hrabar selektorski potez bio je i poziv norveškom multimedijalnom umetniku Ju Stromgrenu da svetsku premijeru komada Potkrovlje izvede na BFI, a pokazao se kao pun pogodak na izvođenjima u Srpskom narodnom pozorištu i u Bitef teatru. Poseban kuriozitet je to što su drugu reprizu egzistencijalne skandinavske noar drame o četiri žene, predstave kojom se brišu granice igre i teatra pokreta, kao i izvođača i gledalaca, iz publike pratile i štićenice sigurnih ženskih kuća iz dva najveća grada u Srbiji.

Publika je toplo pozdravila i mladi ansambl slavne Batševa kompanijeiz Tel Aviva, koji je izveo predstavu Tri  koreografa Ohada Naharina, tvorca gaga tehnike. Posle dva izvođenja u Madlenijanumu, a potom i u SNP-u, taj trodelni komad (Belus uz Golbergove varijacije, Humus koji slavi centralnu žensku pojavu i Sekus, oda tajanstvenoj i bezgraničnoj lepoti čovečanstva), ocenjen je kao jedan od vrhunaca 19. BFI.

Igrač, glumac, koreograf Lučijano Roso, koji je uz Mariju Sakone i reditelj komada Apokalipsync došao je iz Buenos Airesa u Atelje 212 sa scenskom adaptacijom istoimenog audiovizuelnog projekta koji je realizovao tokom pandemije, a doneo mu je milione pregleda na Jutjubu. Roso je publiku od prvog pojavljivanja na sceni uspeo iskreno nasmeje i zabavi, što je retkost među produkcijama savremene igre.

Koreografski dvojac Emio Greko i Piter Šolten, uz pomoć sedam izuzetnih igrača iz Amsterdama, predstavio je komad Bogohulna rapsodija na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta. U toj predstavi, premijerno izvedenoj 2021. godine, koreografi istražuju promene i nesigurnost kao centralne teme nakon pojave “novog virusa bez presedana” sa kojim se suočilo čovečanstvo, polazeći od južnoitalijanske igre koja je služila za izbacivanje otrova iz tela.

Jedan od najzanimljivijih mladih italijanskih koreografa Marko D'Agostin izveo je u Bitef teatru celovečernji solo Najlepši pozdravi, komad posvećen britanskom koreografu i multimedijalnom umetniku Najdželu Čarnoku u kojem se poništavaju granice igre i performansa, kao i visoke i popularne kulture.

Kubanska Kompanija Malpaso iz Havane, sada već stari znanci publike BFI, predstavila se sa četiri komada, među kojima je i svetska premijera Uspavanke koreografkinje Dajle Karezane, intimnog, emotivnog sola inspirisanog opusom pijaniste i pevača Bole de Nievea, ikone kubanske kulture. Vrsni igrači odigrali su u Beogradu i Novom Sadu i koreografije kanadske umetnice Azur Barton (Tišina u cvetu), Šveđanina Matsa Eka (Žena sa vodom) i američke umetnice Robin Mineko Vilijams (Iskonsko).

Malpaso

Sama završnica 19. BFI bila je pomalo dramatična van scene, jer su igrači Gotje densa iz Štutgarta, predvođeni osnivačem i direktorom te kompanije Erikom Gotjeom, stigli na beogradski aerodrom samo dva sata pred izlazak na scenu zbog komplikacija sa letovima. Ipak, celovečernju predstavu Labudova jezera, savremena čitanja jednog od najizvođenijih klasičnih baleta u komadima vrhunskih koreografa Kajetana Sota (Bez naslova za sedam igrača), dobitnice nagrade “Jovan Ćirilov” 2018. godine Mari Šuinar (Labudova pesma: Jezero), Marka Gekea (Šara Nur) i Hofeša Šehtera (Labudova torta), izveli su nadahnuto i precizno, a publika ih je nagradila dugim stojećim ovacijama.

Sve predstave iz programa, uprkos brojnim izazovima i povremenim neizvesnostima zbog objektivnih okolnosti, izvedene su u skladu sa najavljenim programom. Pored toga, publika je, nakon više od dve godine i šest odlaganja zbog kovida, u završnici 19. BFI videla i spektakularan nastup Baleta džez Montreal sa predstavom Igraj sa mnom, omažom slavnom pesniku i jednom od najvećih svetskih kantautora Leonardu Koenu. Ljubitelji igre koji su više od dve godine čuvali karte za taj nastup su obe večeri u SNP-u pratili su spektakularno finale BFI sa oduševljenjem i komentarima da je tako maestralno izvođenje svakako vredelo čekati.

O tome su izveštavali i svetski mediji, pa je Vašington post zabeležio da BFI nije prekidan ni u protekle dve godine tokom pandemije, a direktorka njujorškog Džojs teatra Linda Šelton pohvalila je u razgovoru za taj list poteze direktorke BFI Aje Jung kao primer kako promoteri igre u svetskim okvirima mogu da sarađuju da bi problemi sa pandemijom bili prevaziđeni. Kritičarka i urednica italijanskog magazina specijalizovanog za igru Danza e Danza napisala je da je “Festival usmerio pažnju kompletne industrije igre na srpsku prestonicu”, a da je program “jedno prelepo putovanje i zanimljivo istraživanje svih vrsta savremene igre i trenutka”.

Predstave je ove godine, uz brojnu publiku, pratilo i 22 gostiju, kritičara i producenata iz inostranstva.

Produkcijski zahtevniji komadi podrazumevali su i kompleksne scenografije, pa je oprema za njih u Srbiju dovezena u sedam kamiona, a za članove umetničkih i tehničkih timova iz inostranstva obezbeđeno je 317 avio karata. Prema podacima organizatora, ostvareno je blizu 1.200 noćenja u hotelima u Beogradu i Novom Sadu.

Već tokom 19. BFI počele su i pripreme za naredno, jubilarno izdanje, uz nadu da će proteći u manje turbulentnim okolnostima.

*Foto: izvor BFI

(SEEcult.org)