Filmski festivali iz ugla Nenada Dukića

Knjiga “Filmski festivali” dr Nenada Dukića, doajena među filmskim kritičarima u regionu, bavi se na sistematičan način profilom, strategijama, estetičkim i drugim učincima niza festivala - od najprestižnijih (Kan, Berlin, Venecija) do onih manje poznatih, istaknuto je 31. januara na promociji tog izdanja kuće “SEE Film Pro” u MTS dvorani u Beogradu.

Urednik izdanja Miroljub Stojanović, koji je i vodio razgovor na promociji, naglasio je da je ta odlična studija prva u svojoj vrsti.

“Srbija obiluje filmskim festivalima, ali ovakvu knjigu do sada nismo imali i to ne samo u našem regionu nego i mnogo šire”, rekao je Stojanović.

Nenad Dukić je izjavio da je osnova knjige njegova doktorska disertacija na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a da je temu predložila dr Nevena Daković, koja mu je zatim bila i mentor, budući da on “stalno ide po festivalima”. “Kad upadnete u tu kolotečinu, koja je prijatna i sjajna, ne možete od nje tek tako da odustanete. A onda sam počeo i da radim festivale, kao umetnički direktor i selektor”, rekao je Dukić, dodajući da zato ova tema “ima rezona” i da je nakon samo jednog dana razmišljanja prihvatio predlog.

Tekst za knjigu “oslobodio” je naučne metodologije, a uneo je specifičnost festivala ne samo u programskom smislu, nego i u onom delu koji se odnosi na zadovoljstvo i glamur.

Dukić je rekao da postoje monografije povodom jubileja nekih festivala, ali nema ni jedne koja na globalan način govori o složenom organizacionom i kulturološkom fenomenu koji predstavlja filmski festival i o značaju za filmsku industriju. Inače, u svetu ima oko 3.000 aktivnih festivala.

Navodeći da se za Kan prijavi oko 2.500 do 3.000 novih filmova godišnje, a izabere oko 80, istakao je da oni koji su zaduženi za programiranje imaju veliku odgovornost.

“Od aktuelne svetske produkcije oni treba da izaberu ono što je esencija, najveći kvalitet, najznačajnije, da to pokažu javnosti, filmskoj i široj. Ako iz selekcije izostane neki film posebnog autorskog pečata ili poetike koja nije u skladu s redovnim bioskopskim repertoarom, on nema drugog načina da postane vidljiv. Van festivala kao da ne postoji”, izjavio je Dukić.

Što se tiče političke korektnosti, primetio je da festivali vode računa o tome i da za glavni program postoji šema. Prema njegovim rečima, postoji nepisani dogovor između festivala, producenata i reditelja.

“Na primer, u Kanu morate da imate četiri-pet francuskih filmova kakva god da je produkcija te godine, onda tri-četiri američka, i još nekoliko mesta ostaje za filmove s drugih teritorija”, naveo je Dukić.

Nevena Daković je podsetila da je razvoj filmske misli uglavnom bio tekstocentričan i da su se bezbrojne knjige bavile pojedinačnim filmovima, opusima ili žanrovima iz perspektive tekstualne analize, dok savremene studije filma obuhvataju i to krilo i ono što se može shvatiti kao politička ekonomija određene oblasti.

“U svetu su se studije kinematografije pre 15-ak godina otvorile ka teorijskom promišljanju festivala. Kod nas sve malo kasnije dođe. Ipak, imajući u vidu važnost, inovativnost i aktuelnost teme, ova knjiga se pojavila u dobro odabranom trenutku”, rekla je ona.

“Jasno je da izbor filmova zavisi od znanja i ukusa selektora, ali to je uža tema. Bitno je programiranje festivala kao socijalnog iventa. Takođe, festivali pripadaju polju kreativnih industrija, gde parametri, pored umetničkih vrednosti, zavise od upliva geopolitike i plasiranja vrednosti novog svetskog poretka” rekla je Nevena Daković.

V. d. direktora Filmskog centra Srbije Ivan Karl izrazio je uverenje da će festivali opstati, jer nijedan novi medij nije eiliminisao onaj prethodni.

U vreme kada mnogi filmovi i ne stižu u bioskope, nego se odmah puštaju na platforme, festivali “mogu da budu oaze kvalitetnog filma i mesto za promociju dobrog bioskopskog filma koji nema distributera”, smatra Karl.

“Ova knjiga je jako bitna i korisna kao svojevrsni vodič kroz to šta su filmski festivali. Pisana je tako da može da je čita i prosečan čitalac, dok će oni koji će se ubuduće baviti ovim poslom imati dobar uvid u svet filmskih festivala, u njegove zakonitosti i pravila, što zavisi od teritorije, istorijskog trenutka, vremena u kojima se festivali osnivaju ili održavaju”, rekao je Karl.

Filmski kritičar Srđan Vučinić, umetnički direktor Festivala autorskog filma, ocenio je da je Dakovićeva knjiga značajna “iz aspekta programiranja festivala, odnosno selekcije filmova, koja po sebi znači jednu vrstu implicitne estetike filma”.

“Danas više nemamo mesta, naročito u ovoj sredini, ali ni u svetu, za estetiku filma, filmsku kritiku, za neke autoritete u toj oblasti. U vreme osnivanja Venecije i Kana još nije bilo tih autoriteta, a onda se u Francuskoj pojavio Andre Bazen i dao filmu plemstvo koje su imali književnost i slikarstvo, plemstvo prave umetnosti. Kasnije festivali preuzimaju tu ulogu estetike i vrednovanja filma. Festivali su danas ti koji preporučuju ono što je umetnički film”, rekao je Vučinić.

Nenad Dukić je dugogodišnji filmski kritičar Radio Beograda, potpredsednik Federacije filmskih kritičara Evrope i Mediterana i član Evropske filmske akademije, a takođe je i filmski producent.

(SEEcult.org)