Lažni oblaci
Izložba “Lažni oblaci” u Zemaljskom muzeju Bosne i Hercegovine u Sarajevu predstavlja radove dvadesetoro umetnika iz 12 zemalja, koji podstiču na razmišljanje o klimatskim i zdravstvenim pretnjama koje donosi zagađenje životne sredine.
Izložbeni projekat “Lažni oblaci”, koji je inicirala i realizovala kustoskinja Gabriela Manda Seith, primer je ciljanog umetničkog ispitivanja gorućih društvenih pitanja, uz učešće predstavnika nevladinih organizacija i stručnjaka u pratećem programu (projekcije filmova, panel diskusije, intervencije u javnom prostoru i radionice) kroz koje će se publika bolje upoznati sa uzrocima i posledicama zagađivanja, ali i podstaći da doprinese zaštiti životne sredine.
Na izložbi učestvuju: Alma Suljević, Armin Ćosić, Böhler & Orendt, Danilo Kreso, Dušan Rodić, Edin Vejselović, Enes Žuljević, HeHe, Lala Raščić, Marianne Vlaschits, Matthias Böhler, Melih Sarıgöl, Mila Panić, Nina Softić i Adnan Softić, Nut Brother, Regina de Miguel, Rodrigo Lebrun, Rosa Whiteley, Smirna Kulenović i Tanja Deman.
Prema navodima kustoskinje, Sarajevo neretko nestaje i danima biva pokriveno oblacima, uprkos meteorološkoj prognozi o sunčanom vremenu. Neki bi to nazvali “lažnim oblacima” koji nisu sačinjeni samo od kondenzacije vodenih kapljica, već i od sitnih štetnih čestica.
“Dok nas ti lažni oblaci zavaravaju, umetnost može da nam približi kako zagađenje okoline šteti Zemlji i njenim vrstama. Izložba 'Lažni Oblaci' se bavi istraživanjem dimnjaka koji stvaraju i izbacuju ove zabluđene oblake. Oni se sastoje od kapljica kisele kiše koje prodiru u tlo, industrijskih otpadnih voda koje teku u reke, od sitnih čestica koje dospevaju u krvotok živih bića ili mikroplastike koju udišemo i koja do biljaka dopire kroz njihovo korenje. Ovakve vrste zagađenja često ostaju nevidljive, pa im retko pripisujemo štetu koju zapravo uzrokuju. Umetnički radovi na ovoj izložbi ističu različite oblike zagađenja okoline na lokalnom i globalnom nivou, s fokusom na posleratnu BiH. Među glavnim uzrocima ekološkog nasilja na ovom prostoru su privatizacija teške industrije, urbana transformacija, nedostatak mera vlade i neokolonijalna eksploatacija od strane međunarodnih investitora”, navedeno je u najavi izložbe.
Izgled postavke: radovi Edina Vejselovića, Rodriga Lebruna, Armina Ćosića i Marianne Vlaschits, foto: Matthias Böhler
“Lažni oblaci javljaju se u raznim oblicima: kao smaragdnozeleni vodeni potoci koji ukazuju na svežinu reka, kao ružičasta prašina koja stvara romantične zalaske sunca, ili kao tirkizna voda rajskih jezera koja mami na kupanje. Ipak, bliži pogled otkriva zagađenost koja stoji u pozadini njihovih slikovitih oblika: mikroplastika neopaženo plovi u rekama; fine čestice koje nastaju sagorevanjem fosilnih goriva prelamanjem svetlosti zatamnjuju oblake u bojama u rasponu od žute do ljubičaste; ili ugljični pepeo koji se oslobađa iz elektrana i koji boji vodu u plavo čineći život u moru nemogućim”, navela je kustoskinja izložbe.
Umetnički radovi na izložbi “Lažni oblaci” ističu štetnost koja se krije iza prividne lepote ovih oblaka.
“Dok nas ti lažni oblaci zavaravaju, umetnost nam može približiti kako zagađivanje okoline šteti Zemlji i njenim živim bićima. Umetnost podiže svest o poreklu zagađivanja, njegovim efektima i načinima na koje se vrste i biljke nose s njim. Poigravajući se ambivalentnom estetikom zagađenosti, umetnički radovi izložbe uveličavaju ono što inače ostaje zanemareno isto onoliko koliko i rasvetljavaju zabludu koju stvaraju lažni oblaci”, navela je Gabriela Manda Seith.
Iako je, prema njenim rečima, zagađivanje sveprisutno u današnjem svetu, često izgleda previše apstraktno da bismo ga pojmili; a isto se tako sistematično ignoriše, politički i ekonomski.
“Naučnici decenijama upozoravaju na različite oblike zagađivanja, ali ova upozorenja ostaju samo kao ‘nezavisna naučna saznanja’, kako je to marksistički teoretičar Guy Debord rekao 1971. On uviđa da je bolesno društvo stvorilo bolesnu planetu, koja se može izlečiti samo ako se društvo bori protiv bolesti – što je za Deborda tretman rada kao robe – a ne simptoma – okolinske katastrofe. Naučno znanje je ostalo neprimenjeno i stoga beskorisno zbog prećutkivanja dobro poznatih činjenica, kao što je prepoznala biološkinja Rachel Carson u svojoj uticajnoj knjizi ‘Tiho proleće’ iz 1962. godine. Ovde se ona bavi smrtonosnim delovanjem uzrokovanim sintetičkim pesticidima. Ona opisuje široko rasprostranjeno uverenje po kojem su hemikalije bezopasne ako se ne osećaju njihovi trenutni štetni efekti. Međutim, Carson naglašava kako se one talože u organizmu uzrokujući hronično trovanje, koje se onda širi kroz lanac ishrane.
Industrijalci, političari i lobisti zajedno pokušavaju sprečiti protok takvih informacijai da bi nastavili profitirati od liberalnih propisa o zaštiti okoline. Kad domaći zakoni zaustave preduzetnike da zagađuju i iskorišćavaju lokalne resurse, oni samo prebace svoje poslovanje na druga mesta kako bi zaobišli ograničenja. Istraživač zagađivanja plastičnom masom Max Liboiron stoga govori o zagađivanju kao kolonijalizmu, jer prisvajanje Zemlje kao resursa dovodi do zagađivanja.
Ovo se odnosi na posleratnu Bosnu, gde su privatizacija teške industrije, urbana transformacija, nedostatak vladinih mera zajedno s neokolonijalnom eksploatacijom od strane međunarodnih investitora neki od glavnih uzroka ekološkog nasilja unutar globalnog sistema eksploatacije”, navedeno je u najavi izložbe, koja ističe da koliko god su ti akteri i procesi uspeli zamagliti zagađivanje, umetnost ima moć da nam tu maglu rastera.
Umetnička dela na izložbi razotkrivaju tu obmanu opredeljujući se za estetiku lažnih oblaka, koje onda transformišu i podrivaju i tako nas teraju da ih posmatramo drugačije.
“Umetnička dela ovde otkrivaju kako toksini u vazduhu, tlu i vodi dovode do onoga što Carson i drugi nazivaju ‘spora smrt’. Oni se bave eksploatacijom neobnovljive energije koja se ne zaustavlja ni po cenu oštećenja pluća. Skreću nam pažnju na ratove u kojima su hemijska oružja prodrla u naš svakodnevni život, utičući na društvo, životinje i biljke i dugo nakon završetka samog rata. Oni nam upoređuju proteste protiv zagađivanja u istoriji i danas, ili pak otkrivaju kako sve mikroplastika isparava iz vodenih tela i nastavlja se širiti kao zagađujuća materija u zraku. Na ovaj način umetnička dela otkrivaju složenost zagađivanja koje neumoljivo izbacuje ekosistem iz ravnoteže”, navela je Gabriela Manda Seith.
Projekat “Lažni oblaci” (False Clouds) podržao je EUNIC klaster u Sarajevu, koji se sastoji od ambasada članica zemalja Evropske unije, instituta za kulturu i Delegacije EU u BiH (trenutno predsedava Francuski institut BiH, a kopredsedavaju Gete institut i Austrijski kulturni forum).
Uz izložbu u Zemaljskom muzeju, koja je otvorena do 20. oktobra, prateći program istražuje pokrenuta pitanja kroz filmske projekcije i panel diskusije u Kinu Meeting Pointu i Urban Design Studiju, performativna predavanja, radionice za decu i obilazak kroz izlozbu. U tim različitim formatima, izložba “Lažni oblaci” omogućava umetnosti da udruži snage s aktivističkim, naučnim i društveno-političkim pristupom kako bi učinila vidljivim i osporila ono što razmišljanje usmereno na profit obično umanjuje: oblake koji truju okolinu, a kriju svoju toksičnu prirodu.
(SEEcult.org)
